Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да су „Невесињске пушке“, устанци подизани у Херцеговини, представљале симбол борбе српског народа за слободу коју је увијек бранио крвљу. Савановић, који присуствује обиљежавању 142 године од „почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“, рекао је Срни да је ово прилика да се Срби са поносом сјете славних људи који су подигли устанак, јер је српски народ вјековима био под ропством Отоманске империје и трпио незапамћену суровост. Он је навео да су прваци тадашњег времена – Радовићи, Беровићи, Ковачевићи, Лубурићи, као честити домаћини, скупили снагу и имали довољно храбрости да стану испред свог народа и подигну устанак. Савановић

Филмски центар Србије и Факултет драмских уметности у Београду као заједнички издавачки подухват објавили су књигу „Редефинисање идентитета – историја, заблуде, идеологије у српском филму“, чији је аутор др Александар С. Јанковић, професор на ФДУ, на којем предаје историју српског и југословенског филма. Ово, по много чему јединствено издање, у ствари је, како Јанковић каже за „Новости“, десетогодишња опсервација српског филма, како савременог тако и његове историје, уз разне годишњице и преиспитивања. – Током ових десет година снимљени су важни филмови који су имали неколико десетина гледалаца, неки који су савршено обележили тренутак епохе у којој живимо, и поред свог нихилизма и мизантропије. Циљ је свакако био да се напише

Када неко на српском језику пише латиницом, за мене је то некако увек сигуран знак да особа (или редакција) пати од комплекса инфериорности, односно, да се осећа мање вредном, па верује да ће, ако пише латиницом, бити „ближа“ и равна Западу и његовој „супериорнијој“ цивилизацији Уважена редакција сајта „НН“, Пре неколико дана открио сам ваш сајт и био пријатно изненађен у погледу квалитетa и писмености текстова које објављујете. Једину замерку видим у томе да не пишете на писму које је традиционално и својствено народу коме се обраћате. Јапан, Кореја, Израел или Кина, на пример, убрајају се у водеће земље света у погледу технологије и науке, па ипак нико од набројаних

Професор емеритус Универзитета у Задру Никола Јакшић дигао је прашину својим истраживањима посвећеним крстионици кнеза Вишеслава из Нина, која се у хрватској историографији сматрала аутентичним спомеником покрштавања Хрвата. Његов закључак је да Вишеславова крстионица није из Нина, да није настала у Хрватској него у Венецији по наруџби Млетака и да није била намијењена Хрватима, већ једној од кнежевина на источној обали Јадрана. Штавише, он сматра да митска крстионица Хрвата то заправо никад није била, а да кнез Вишеслав никад и није био хрватски кнез, него „неки словенски“. О Вишеславу чак ни не постоји много података, а у његово време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав. Занимљиво је да његове

Пише: Мр Радомир Божовић, проф. математике У дневном листу „Вијести“ од 01.07.2017. је изашао текст др Срђе Павловића, под насловом „Вук длаку мијења …“. Аутор је професор историје на универзитету Алберта у Канади. У поменутом тексту, др Павловић је реаговао на један интервју Вука Драшковића, поводом Вукове последње књиге „Ко је убио Катарину“, и при том изнио неколико злобних теза које се често користе у анти-српским круговима на Балкану. Господин Павловић се кроз текст бави политичком и књижевном каријером Вука Драшковића, називајући га „политичким и књижевним полутаном“! Све је код Драшковића у негативном тону, од омладинских до пензионерских дана, без искрице свјетлости у биографији. Циљ мог писања није да браним ни политичку ни књижевну

Мандатно-имунитетна комисија хрватског Сабора скинула је имунитет посланику ХДСББ-а Бранимиру Главашу како би против њега могао да буде настављен судски процес због ратног злочина над Србима у Осијеку 1991. године у случајевима „Селотејп“ и „Гаража“. Предсједник те комисије Жарко Тушек рекао је да је имунитет скинут на захтјев Жупанијског тужилаштва у Загребу и подсјетио да је у току понављање кривичног поступка против Главаша, јер му је решењем Врховног суда укинута првостепена пресуда, пренијели су хрватски медији. Уставни суд Хрватске укинуо је почетком 2015. године прву правоснажну пресуду Врховног суда Главашу од осам година затвора, на основу које је служио затворску казну у Мостару, одакле је пуштен на привремену слободу. Након