2017 - Страница 122 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 122

Монтенегро шаље Србе у усташке казамате

29. јул 2017.

Црна Гора је јуче изручила Хрватској држављанина Србије пензионисаног заставника прве класе некадашње Војске Југославије 73-годишњег Милана Павловића, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Павловића је 21. марта ухапсила црногорска полиција на граничном прелазу Жељезничка станица у Бијелом Пољу, према хрватској потерници, због наводног ратног злочина над цивилима почињеног у рату деведесетих. Павловић, који је рођен у селу Кук код Слуња, изручен је јуче из притвора Спуж код Подгорице, а упркос томе што је негирао кривицу, Виши суд у Подгорици донео је одлуку којом је утврдио да су испуњени услови да буде изручен Хрватској. Одлуку о изручењу је у мају потврдио и Aпелациони суд Црне Горе, а акт о изручењу

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

АУДИО: Далибор Ђукић: Правни положај Хрватске православне цркве

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Далибора Ђукића „Правни положај Хрватске православне цркве” Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске”која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Далибор Ђукић истиче да истраживања утицаја религије на дешавања у Независној Држави Хрватској углавном обухватају и краћи осврт на оснивање и деловање Хрватске православне цркве. За разлику од већине питања која се тичу организације у НДХ и која имају углавном историјскоправни значај, појава ХПЦ је, по Ђукићевом мишљењу, догађај који има свој одјек у садашњости, а може и у будућности представљати озбиљан изазов за православну заједницу у Хрватској. Пошто се покушаји поновног оснивања ХПЦ представљају као

„Kомандант Наци“ oслобођен у Гњилану

28. јул 2017.

Љирим Јакупи као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији Основни суд у Гњилану ослободио је свих оптужби Љирима Јакупија, познатијег под ратним надимком „командант Наци“. Он је као припадник терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе био познат по нападима на српску полицију, док је потом био оптужен за убиства и нападе на полицију у Македонији. – Јакупи је ослобођен оптужби у вези са акцијама у Македонији од септембра до децембра 2004. године, када је група која је била под његовом командом напала полицију код Скопља и Тетова

Крваве усташе се веселе после клања Срба: Ово је најболеснија слика из Другог светског рата

28. јул 2017.

Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске. Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке. Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се. Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се

Како је плен из геноцида над Србима у НДХ завршио у Ватикану

28. јул 2017.

Група америчких грађана српског и јеврејског народа води поступак пред америчким судом. Ради се о процесу против Ватиканске банке и о јако озбиљној оптужби преживелих потомака усташког терора који тврде да је Независна Држава Хрватска злато и друге драгоцености, новац, уметничке слике и остало што је отето од Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године улагала у Ватиканску банку. Српско благо завршило је у трезорима Ватикана, односно њихове банке Институто пер ле опере религионе. О свему томе постоје докази… Не пада снег да покрије брег, него да зверка свака покаже свој траг! Пре неколико недеља, хрватску и српску јавност потресла је вест да је Окружни суд

Дејан Микавица: Одговор Душану Ковачевићу

28. јул 2017.

„Душан Kовачевић је по мом скромном мишљењу најбољи српски сценариста и драмски писац. Сасвим га разумем када каже да се никад не би могао руковати са оним шиптарима којима су руке крваве. То је прирородно и разумљиво осећање са којим се већина од нас може и треба идентификовати. Разумем га и када износи став да Србима није до рата. Али не разумем да не жели да схвати једну обичну, просту истину: Срби ни један рат који су водили нису први започели. Осим евентуално рата на који су приморани 1804. Срби су ратовали увек у три случаја: 1. Kада су их непријатељи хтели истребити 2. Kада су их хтели победити и

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28. јул 2017.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

28. јул 2017.

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Говор Председника Француске Макрона на Vel d‘Iv комеморацији у Паризу

28. јул 2017.

Председниче владе Израела, драги Биби, хвала вам за ваше речи. Чланови владе, Председниче Репрезентативног савета јеврејских институција у Француској, Председниче Удружења синова и кћери Јевреја депортованих из Француске, Председниче Уније депортованих у Аушвиц, Председниче Фондације сећања на Холокауст, Председниче Француског комитета за Јад Вашем, Велики рабини, Градоначелнице Париза, Народни посланици, Префекти, Представници дипломатског кора, Изабрани представници, Даме и господо, Овде сам данас са вама, овим тмурним и свечаним поводом, како бих следио пут којим је 1995. године кренуо Жак Ширак, коме данас посебно желим да одам почаст, а којим су наставили Доминик де Вилпен 2005, Никола Саркози и Франсоа Фијон 2007, и коначно Франсоа Оланд 2012.1 Недавно су француски политички

Oбнoвљeни спoмeници родитељима Николе Teсле

28. јул 2017.

Прoтeклих дaнa у Гoспићу, aли и циjeлoj Личкo-сeњскoj жупaниjи пoзитивнo je oдjeкнулa инфoрмaциja дa je инициjaтивoм пaрoхa гoспићкo-смиљaнскoг jeрeja Дрaгaнa Mихajлoвићa, a зaхвaљуjући вeликoj пoмoћи Душкa Љуштинe и Рaдe Шeрбeџиje, дoшлo дo oбнoвe спoмeникa рoдитeљимa Никoлe Teслe. Прoтa Mилутин Teслa службoвao je при хрaму Свeтих aпoстoлa Пeтрa и Пaвлa у Смиљaну, a пoзнaтo je дa сe пoрeд тoгa штo je биo свeштeник бaвиo прoпoвиjeдaњeм и пjeсништвoм. Majкa Никoлe Teслe Гeoргинa тaкoђeр пoтичe из стaрe свeштeничкe пoрoдицe, oд oцa Никoлe Maндићa. Oвo je сaмo jeднo oд пoзитивних дeшaвaњa, oткaкo je пoслиje 25 гoдинa пaузe Гoспић пoнoвo дoбиo прaвoслaвнoг свeштeникa. Oд тaдa Гoспићкo-смиљaнску пaрoхиjу вoди Дрaгaн Mихajлoвић кojи je у Гoспић дoшao

Календар геноцида: 28. јул 1941. – Свједочење: Љубан Једнак, Селиште Глина

28. јул 2017.

Спуштала се ноћ. Био је 28. јули 1941. године. Људи нису више могли издржати и почели су мокрити под себе. Загушљивост је постала још тежа, људи су жељели да вагони крену било куда, само да крену. “Сједио сам код своје куће у Селишту. Људи су у селу и околини били заплашени јер су колали гласови да усташе убијају Србе изнад 16 година. Били смо сви на опрезу. Сваког су дана долазиле нове вијести о хватању и убијању. Говорило се да су сад овдје, сад тамо не¬кога убили. Али ми ништа поуздано нисмо знали, и људи нису вјеровали да су гласине истините. 26. јула 1941. године изненада су упале усташе у

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Стево Кљајић, Старо Село, Топуско

28. јул 2017.

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?” Старо Село налази се на комуникацији Топуско-Велика Кладуша, седам километара јужно од Топуског, поред ријеке Глине. Ово српско насеље имало је 1941. године 200 домаћинстава и 1.600 становника. У сусједном засеоку Бијељевине живјели су Хрвати. До успоставе Независне Државе Хрватске 1941. године међу свим тим људима владали су добросусједски и пријатељски односи. Помагали су се, долазили једни другима на славе и Божић, кумили се па и родбински повезивали. Међутим, доласком усташа на власт, њима

Министарство културе спремно да подржи снимање филма о Јасеновцу

28. јул 2017.

Министарство културе Србије спремно је да подржи пројекат, који би обухватао снимање филма са национално-историјском темом, као што је страдање у Јасеновцу, изјавила је помоћник министра културе и информисања Србије, Ивана Дедић. Она подсјећа да Министарство културе и информисања и Филмски центар Србије подржавају велике и значајне пројекте. „Све наше установе у овом периоду праве програмски план за идућу годину који нам шаљу и Министарство културе ће свакако подржати тему филма са национално-историјским садржајем“, поручује Дедићева. Она напомиње да су се протеклих година појављивале сличне теме, али да, нажалост, филм који би приказао страдање у Јасеновцу никада није снимљен, и наглашава да та вишедеценијска грешка мора бити исправљена. Дедићева подсјећа