2017 - Страница 120 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 120

Депеша Викиликса: Ватикан фактички признао Косово као независну државу

1. август 2017.

Најбитнији делови депеше коју је у Вашингтон послала америчка амбасадорка Глендон из Ватикана у 10:15 часова, 30. априла 2008, након сусрета са монсињором Мигуелом Мауријем (ватиканским главним човеком за балканска питања) – линк целе депеше: „Света Столица није спремна да формално призна Косово зато што би то поткопало њене односе са владом Србије и екуменистички дијалог са Српском Православном Црквом. Високи достојник Српске Православне Цркве, како је Маури истакао, признао му је да је одлагање формалног вида признања Косова за СПЦ било важније од многих корака који су предузети да се ојача екуменистички дијалог између Православних и Католика. Маури је умањио значај ватиканског оклевања да се Косово формално призна, подвлачећи да

Сандра Благић: Не дозволимо да нас опет кољу, протјерују, да нам ломе кичму!

1. август 2017.

Док други величају своје злочинце и злочине, разним скуповима и концертима, ми своје жртве заборављамо! Заборављамо ко смо, шта смо и одакле смо. Дјецу лијечимо преко SMS порука, а влада наручује нова возила, јер су им, како кажу, стара дотрајала. Имам осјећај да смо поново у комунизму, само што сад можеш да кажеш шта мислиш. А, зарад мира ипак ћути, јер зашто да се враћамо у прошлост. Зашто да се сјећамо, невиних цивила и предугачких колона, жена, дјеце, стараца? Зашто да се сјећамо покланих, прогнаних, заборављених? Зашто да се сјећамо, јер то је давно било? Било прије 25 или 75 или 350 година, сјећати се морамо! Покушавају истину преокренути, изврнути

ДОKУМЕНТ ОЗНА-е МИЈЕЊА ИСТОРИЈУ: “Побити свештенике, сељаке, трговце, богаташе …“

1. август 2017.

ЕKСKЛУЗИВНО ПРЕДСТАВЉАМО ДОKУМЕНТ KОЈИ ДОKАЗУЈЕ ПЛАНИРАНУ ЛИKВИДАЦИЈУ “НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” ОД СТРАНЕ ТАЈНИХ KОМУНИСТИЧKИХ СЛУЖБИ Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили смо га добротом једног словенског историчара. Kомплетан спис ускоро ће бити објављен у цијелости. “Чим буде дан сигнал за узбуну, у акцију морају ступити све УХЗ. Дужност заповједника је да ангажирају све своје чланове. Сви морају имати спремно оружје. (У недостатку ватреног оружја може се употријебити друго као што су ножеви, сјекире, крампови, чекићи и слично). Напад на станове оних који ће бити ликвидирани мора бити брз, одлучан и темељит. Сватко предомишљање и оклијевање схватит ће се као издаја … Групе које су на

Споменик војводи Мирку Петровићу Његошу и црногорским јунацима, учесницима ослободилачких ратова, откривен је на Tргу независности у Подгорици. Споменик су синоћ открили црногорски министар одбране Предраг Бошковић и градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић.

Откривен споменик војводи Мирку Петровићу Његошу

1. август 2017.

Споменик војводи Мирку Петровићу Његошу и црногорским јунацима, учесницима ослободилачких ратова, откривен је на Tргу независности у Подгорици. Споменик су синоћ открили црногорски министар одбране Предраг Бошковић и градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић. Осврнувши се на велике битке црногорске војске, Бошковић је подсјетио да је „војовода Мирко, непоколебљиви командант, херојски и поносно стајао на бранику државе и слободе, предводећи провјерену црногорску војску у одсудним ратовима и бојевима“. Аутор споменика, чији је обелиск са постаментом висок више од 10 метара, познати је умјетник Димитрије Поповић. На постаменту споменика исписано је „Великом војводи Мирку Петровићу, 1820-1867. и црногорским јунацима учесницима ослободилачких ратова 1853, 1862, 1876-1878“. Извор: СРНА

"Удружење жена жртава рата Републике Српске" Фото: РТРС

Усвојити закон о жртвама ратне тортуре

1. август 2017.

На сједници Регионалног одбора Шамац-Модрича Удружења жена жртава рата Републике Српске закључено је да је неопходно усвајање закона о жртвама ратне тортуре према којем би биле бар дјелимично обештећене жене које су током протеклог рата биле затворене у логорима, затворима и сабирним центрима. Закон би требало да до краја године усвоји Народна скупштина Републике Српске, саопштено је из Удружења. Предсједник Удружења Божице Живковић Рајилић навела је да је на сједници разговарано и о положају ове категорије на подручју регионалног одбора. Регионални повјереник Љубица Горановић рекла је да су општина Шамац и Модрича подржале овом удружење и овај одбор – општина Шамац додијелила је канцеларијски простор и дала једнократну новчану помоћ,

За синдикалце улазак странаца у војну индустрију — издаја националних интереса

1. август 2017.

Српске фабрике одбрамбене индустрије могле би ускоро да буду понуђене страним инвеститорима, с обзиром да је у току припрема измене прописа о производњи и промету наоружања и војне опреме. Нови Закон који ће посланици разматрати већ на јесен, отвориће врата странцима и омогућити им да постану власници војних фабрика са највише 49 одсто акција. Домаћа наменска индустрија окупља око 50 фабрика у којима је запослено 10.000 људи. Предузећа која су у власништву државе извозе 90 одсто производње, а фабрике одбрамбене индустрије Србије прошле године произвеле су и продале оружје и муницију вредне 490 милиона долара. Највеће произвођаче оружја и муниције Влада је ове године помогла са 50 милиона евра директне финансијске подршке. Да ли ће страни капитал дати

Годишњица ексхумације из масовне гробнице "Камен" код Гламоча Фото: Screenshot

У Гламочу данас обиљежавање дана ексхумације бораца и цивила

1. август 2017.

У Гламочу ће данас бити обиљежен дан ексхумације 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“. Обиљежавање дана ексхумације 108 српских бораца и цивила из гробнице „Камен“ почиње у 11.00 часова парастосом у локалној православној цркви. Након тога окупљени ће се упутити пред спомен-обиљежје страдалима у мјесту Камен, гдје ће, такође, бити служен парастос жртвама, а планирано је и обраћање званичника и представника породица жртава. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић упозорио је у изјави Срни да нико није одговарао за поменути злочин, који су 1995. године починиле хрватске и муслиманске војне снаге. „Било је заробљених, па убијених, а дио људи је

Сећање на Ливањске мученике

1. август 2017.

У данима око Огњене Марије, православни Срби Ливна и Ливањског поља окупљају се молитвено у сећању на своје претке који су невино страдали почетком Другог светског рата од усташа, у највећем броју у данима око празника ове светитељке. Као и увек, централна комеморација одржана је 30. јула, на Огњену Марију, у Капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну. Пред више од 60 окупљених верника, махом потомака страдалих, Свету Литургију служили су отац Жељко Ђурица, парох колобарско-грбавички и бивши парох лијевањски, и отац Предраг Црепуља, парох лијевањски. За певницом је одговарао отац Срђан Белензада, парох веселињски. На крају Свете Литургије, служен је и помен страдалима. У својој беседи, отац Жељко

Сликописи зла

1. август 2017.

Пре недељу дана сам завршио, без претеривања, значајно дело. Реч је о документарном филму „Од ратног дописника Курта Нехера”, који је се односи на „Операцију Козара”. Нехер је један од најпознатијих немачких репортера у Другом светком рату, а његов извештај до сада није објављиван. Оригинал се чува у Националном архиву у Вашингтону, каже за „Политику” аутор филма Данко Р. Васовић, новинар и публициста, који се прочуо демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и председника Аустрије Курта Валдхајма управо у ратним дејствима Вермахта у западној Босни. Ових дана навршава се 75 година од окончања немачке „Операције Козара”, која је почела последњих дана маја 1942. године, наставила се крвавим борбама у јуну

Скандалозно спречавање одржавања Сабора у Морполачи

31. јул 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као скандалозно то што су удружења хрватских бранитеља и ове године спријечила да 1. августа буде одржан трећи Сабор Морполачана у селу Морполача у Хрватској, поводом обиљежавања сеоске славе – Светог Василија. Линта је рекао да су организатори морали да откажу скуп због безбједносних разлога јер су два бранитељска удружења посредством локалног медија „Задарски лист“ прије десетак дана ширила мржњу према Србима, истичући да Срби сваку своју славу претворе у величање четништва и великосрпства, те доводе пјеваче из Србије који певају о Крајини и четницима. „Постојала би опасност да и ове године буду угрожени животи српских повратника и њихових рођака и

Дачић позвао Загреб да не суфинансира Томпсонов наступ

31. јул 2017.

Београд — Министар спољних послова Србије Ивица Дачић позвао је хрватску владу да преиспита одлуку о суфинансирању наступа певача Марка Перковића Томпсона. „Најављено учешће хрватског певача Томпсона у обележавању Олује, који са собом носи јасни усташки предзнак, представља увреду и понижење за све српске жртве“, истакао је Дачић у изјави за Тањуг. Такав потез је, истиче Дачић, у супротности са јавно изреченом намером хрватског руководства за добросуседским односима са Србијом. Дачић због тога, како наводи, позива хрватску владу која суфинансира Томпсонов наступ да преиспита своју одлуку. „Та одлука нимало не иде у прилог добрим односима Србије и Хрватске, што је од кључног значаја за цео регион“, истакао је министар и

Календар геноцида: 31. јул. Годишњица страдања Срба са Кордуна, Баније и Лике

31. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Садиловац. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у садиловачкоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи jе био то што су Срби Православци. Глина – Српска православна црква „Рођења Богородице“ – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина Баjић jаме, код Костаjнице, усташе усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. jула 1941. поклале 280 српских сељака. Брежуљак, код села Криваjа, удаљен 2 км од Раковице, Слуњ. Усташе су поклале неколико десетина

Исмаил Морина (у средини) изнад Косовске Митровице, март 2015., Фото ВериИнфо

Морина провоцирао Србе и на северу КИМ: Дрон заменио калашњиковим

31. јул 2017.

Албанац из Кукеша Исмаил Морина обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији, где се сликао са симболима „велике Албаније“ и оружјем Неколико месеци након што је дрон са симболима „велике Албаније“ спустио на стадион у Београду и прекинуо утакмицу Србија – Албанија, што је изавало потрес у целом региону, Албанац из Кукеша Исмаил Морина, који је због пометње коју је изазвао у главном граду Србије за већину Албанаца постао „национални херој“, обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији где су га дочекали навијачи „Балиста“ и „Торциде“. У албанским медијима Морина се тада хвалио да је, са симболима „велике Албаније“, слободно шетао и по северној Косовској Митровици,

Како је један филм посвађао Французе и Енглезе

30. јул 2017.

Филм „Денкерк“ Кристофера Нолана наишао је на оштре критике француских критичара јер се, према њиховом мишљењу, у филму минимизира француска улога у једном од најдраматичнијих догађаја у II светском рату. Када се на Балкану догоди да се због неке филмске приче, поготово оне која интерпретира не тако давну ратну прошлост наших простора, подигне прашина, то више није вест. Међутим, ако се нешто слично догоди на Западу, човек је приморан да се таквим неуобичајеним догађајем за то поднебље макар мало заинтересује. Управо то се догодило са најновијим филмом Кристофера Нолана, редитељем нашој публици највише познатом по научно — фантастичном остварењу „Интерстелар“ или трилогији о Бетмену „Мрачни витез“, „Денкерк“. Бучно најављиван, филм је већ првог викенда приказивања зарадио 50,5 милиона долара, па би

Хрватска: Комеморацију убијеним Србима прекидале упадице и песма

30. јул 2017.

Њих је усташки режим ликвидирао крајем јула и почетком августа 1941. на ширему подручју Глине. Агенција наводи да је „комеморација поводом 76. годишњице тог догађаја, у организацији Српског народног већа (СНВ), уз стотињак присутних, одржана испред Хрватског дома, на месту бивше цркве Пресвете Богородице, где је 29. јула 1941. године окупљено и убијено неколико стотина Срба“. „Људи су овде позвани и дошли на покрштавање, али им то није спасило животе. Ту је почињен срамотни и свирепи злочин и биће потребни векови да се та љага спере. Нажалост, и поред Устава и закона, није нам омогућено да се жртава сетимо у миру. Ако ће се ствари наставити овако, а знамо ко