2017 - Страница 123 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 123

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

АУДИО: Танасије Маринковић: Организација власти НДХ

28. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Танасија Маринковића „Организација власти НДХ“. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Танасије Маринковић у свом излагању разматра елементе доктрине државног права и тоталитарног политичког система у организацији власти НДХ. Најпре се анализира нестабилност правног поретка НДХ оличена како у непостојању устава у формалном смислу, тако и у Павелићевим законима. Затим се излаже хоризонтална и вертикална организација НДХ заснована на начелу јединства власти и строгој централизацији државе у корист Поглавника. Маринковић указује на идеологију и организацију усташког покрета у НДХ, као елемента државне власти, с обзиром на његову законом

Спомен-соба Гвозденом пуку

27. јул 2017.

У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата У куршумлијском селу Игришту постављен је темељ за изградњу спомен-собе посвећене Гвозденом пуку, најелитнијој јединици Српске војске из Првог светског рата. Спомен-соба биће саграђена надомак споменика који је посвећен овој јединици, а који је откривен у октобру прошле године. Уз помоћ Војске Србије и мештана, наше удружење је завршило радове око темеља за изградњу будуће спомен-собе која ће бити отворена у част седамнаесторо младића, колико их је тада било у селу, који су тада с поносом и сложно отишли у рат – истиче Живота Јевремовић, председник Удружења “Гвоздени пук”.

Додик полаже вијенце на партизанском гробљуФото: РТРС

У Милића Гају обиљежена 76. годишњица устанка народа против фашизма (ФОТО)

27. јул 2017.

Традиционалним збором у Милића Гају код Козарске Дубице обиљежена је 76. годишњица устанка народа БиХ против фашизма у Другом свјетском рату. Бројне делегације положиле су вијенце на партизанском гробљу у Кнежици, а манифестацији је присуствовао и предсједник Републике Српске, Милорад Додик. Рекао је да су у Другом свјетском рату, устанци подизани на српским националним просторима, попут Милића Гаја. Поручио је да је слобода кључна ријеч српског народа, а Јасеновац непроцесуирана прича.Никола Бањац из дубичког села Кошућа у вријеме устанка, имао је 11 година. У очајничку борбу за слободу против надмоћнијег непријатеља, кренуо је голоруки народ Кнешпоља. Никола је био ангажован као курир. – Као дијете већ радио за одређену јединицу,

Прослава злочина: Хрватска ће Дан победе обележити само у Книну

27. јул 2017.

За разлику од прошле и 2015. Дан победе у Книну ове године ће дефнитивно протећи без концерта хрватског кантаутора Марка Перковића Томпсона, који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво Хрватска се ових дана припрема за обележавање Дана победе и домовинске захвалности, те Дана бранитеља а поводом 22. годишњице од војно-полицијске акције Олуја, која ће ове године, чини се, бити нешто другачија у односу на претходне. Дан, који Хрватска обележава као Дан победе, у Србији се доживљава као дан жалости и комеморација због више од 220.000 прогнаних Срба и неколико хиљада убијених и несталих. Поједии медији шпекулишу ових дана да обележавању Дана побједе у Книну неће присуствовати ни председница Колинда Грабар Китаровић ни

Обиљежен Дан устанка против фашизма Фото: РТРС

Обиљежен Дан устанка против фашизма (ВИДЕО)

27. јул 2017.

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима и пригодним културно-умјетничким програмо на Бањ брду у Бањалуци обиљежено је 76 година од устанка народа у Босни и Херцеговини у борби против фашизма. Вијенце су положили делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, делегација Владе, градоначелник и представници Јеврејске општине Бањалукa. Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић и његови саборци у борби против фашизма сјећају се као данас одлуке о подизању устанка и одласка у борбу за слободу. – 8. јуна 1941. донесена је одлука да се подигне устанак и тада су сви револуционари КПЈ-а, а знамо да је Бањалука дала 40 истакнуутих револуционара КПЈ отишли у своје срезове и прнијели одлуку о подизању устанка

Парастос Слободану СтојановићуФото: РТРС

Обиљежено 25 година од убиства дјечака Слободана Стојановића (ВИДЕО)

27. јул 2017.

Каменица код Зворника један је од симбола страдања Срба у протеклом рату. На православном гробљу у сусједној Дрињачи, парастосом, паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежено је 25 година од монструозног убиства једанестогодишњег дјечака Слободана Стојановића. Убили су га припадници тзв. Армије РБиХ у селу Доња Каменица. Једанаестогодишњи Слободан прије 25 година упутио се ка породичној кући у Каменици из које је са родитељима претходног дана избјегао пред нападом припадника тзв.Армије БиХ. Желио је да спаси пса. Међутим, упао је у руке злочинаца. Његово тијело пронађено је годину дана касније. – Прстићи у руку били исјечени, нос, уши. Да му је на стомаку направљен облик у виду крста, да је тупим

Александар Раковић: Идеја српског уједињења мора стално да се негује

27. јул 2017.

Идеја водиља Карађорђа, Петра Првог и Петра Другог Петровића било је национално ослобођење и уједињење. У чему је проблем да ми о томе говоримо и данас? У чему је проблем да ми, у време када нам намећу да се ујединимо са Исландом и Малтом, не можемо да говоримо да желимо да будемо уједињени… „Идеја новог српског уједињења мора непрестано да се негује како би ове или будуће генерације поново ујединиле Србију, Црну Гору, Републику Српску“, истакао је др Александар Раковић у бесједи на 24. сабору Братства православне омладине на Михољској Превлаци. Његово предавање било је на тему “Карађорђе и Црна Гора“, а одржано је на двјестогодишњицу Карађорђеве погибије, која је обиљежена у склопу Сабора.

АУДИО: Зоран Мирковић: Расно законодавство у НДХ

27. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Зорана Мирковића „Расно законодавство у НДХ“. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске“ која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Зоран Мирковћ у свом излагању истиче да нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење оних грађана који су сматрани непожељним. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, сматра Мирковић. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи

Ратни предсједник општине Коњиц осумњичен за ратне злочине

27. јул 2017.

Требињска полиција доставила је Тужилаштву БиХ извјештај о кривичном дјелу против Р.Х. који се сумњичи за ратни злочин против цивилног становништва и злочин против човјечности. Како је саопштено из ПУ Требиње, осумњичени је у својству предсједника општине Коњиц кршио правила међународног хуманитарног права и одредбе Женевских конвенција на подручју Коњица, од априла 1992. до марта 1993. године. Према незавничним сазнањима, извјештај је достављен против Русмира Хаџихусеиновића, предсједника општине и ратног предсједништва Коњица. Требињска полиција је у првих шест мјесеци ове године Тужилаштву БиХ доставила шест извештаја за 11 почињених кривичних дјела против девет осумњичених на подручју Мостара, Коњица и Ливна. (Д.Ч. / Радио Требиње) Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Коњиц 1992.

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

27. јул 2017.

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом Брешки, пекаром из Топуског. Већ 14. априла ухапсиле су усташе Србе: др. Бранка Вурдељу, лијечника, Богдана Будимира, кафеџију, Николу Шкара, пекара, Милу Лончара, трговца, Јову Воркапића, ресторатера, Станка Шкара, кафеџију, Стојана Јањанина, сељака и још петорицу Срба чијих се имена не могу сјетити. Након неколико дана проведених у затвору у Топуском, отпремљени су у Загреб,

Календар геноцида: 28. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

27. јул 2017.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Топуско, котар Вргинмост. Усташе су 28. jула 1941. године похапсили преко 20 Срба из Топуског и одвели их на Велебит гдjе су побиjени. Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. jула 1941. године. Делић jама на Завољу изнад Бихаћа. Усташе су 28. jула 1941. године похватали и побили над Делић jамом 92 српска сељака из села Мељиновац, општина Доњи Лапац. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,

Филмска тема која има значај Светог писма

27. јул 2017.

Јасеновац је најстрашнија могућа парадигма ужаса и пропасти српског народа, упозорава режисер и глумац Радош Бајић Разговарала: Весна ШУРБАТ Режисер и глумац Радош Бајић сматра да Јасеновац, као филмска тема, има значај Светог писма за православно хришћанство, али да су политичари одговорни за занемаривање таквих прича. Бајић у интервјуу Срни истиче да се питање – Зашто до данас није снимљен филм о Јасеновцу? – упућује на погрешну адресу, односно филмским радницима, ауторима, сценаристима и режисерима. Он подсјећа на судбину његове ТВ серије „Равна гора“ /о генералу Драгославу Дражи Михаиловићу/, наводећи да је тај пројекат брже-боље угашен и да је преко њега „стављена плутача“, зато што је био „корак у смеру

Обиљежавање Дана устанка против фашизма

27. јул 2017.

На Бањ брду код Бањалуке и у Милића Гају у Козарској Дубици обиљежавава се Дан устанка против фашизма 1941. године. На Бањ брду, на споменик погинулим Крајишницима биће положени вијенци и цвијеће. Након тога, биће положени вијенци и на партизанском гробљу у Кнежици у Милића Гају. Устанак против фашизма у кнешпољском крају почео је 27. јула 1941. године нападом на жандармеријску станицу у Кнежици, под вођством народног хероја Младена Стојановића. Обиљежавању на Бањ брду присуствоваће министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који ће такође, присуствоти програму обиљежавања у Милића Гају. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Ко се борио у Хрватској

Туђман и Каптол сакрили истину о Степинцу

26. јул 2017.

Трагом нестале документације Државне безбедности о контроверзном надбискупу Алојзију Степинцу: Из кардиналовог досијеа у периоду од 1992. до 2000. Католичка црква уклонила најделикатније документе Документа која крију праву истину о делу контроверзног католичког кардинала Алојзија Степинца закључана су у Загребачкој надбискупији. Сва компромитујућа грађа издвојена је из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбедности, и уместо у Хрватском државном архиву завршила је под кључем на Каптолу. У тријажи документације учествовао је врх Католичке цркве у Хрватској, а поједина акта из досијеа извукао је први хрватски председник Фрањо Туђман. Ова непроцењива архивска грађа деценијама је недоступна истраживачима и историчарима. Увид у њу нису имали ни чланови Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске

Два века стравичног злочина: Ноћ када су кумови одсекли главу која је Србији вратила државу

26. јул 2017.

Данас се навршава тачно 200 година од смрти Ђорђа Петровића, вожда српског народа, ког су Турци назвали “Црним Ђорђем”. Карађорђе (Црни Ђорђе), тај храбри и неустрашиви и бескомпромисни борац против Турака учинио је и допринео да баш та тешка времена последње турске владавине, постану најсветлије и најсветије странице не само наше српске, него и јужнословенске историје. У време појаве Карађорђа, после вишевековног робовања Османилијама, глобе народа, разних зулума и на крају, после познате сече кнезова, народу је „прекипело“, чаша је препуњена и 1804. године, како каже наша народна песма: „Уста раја ко из земље трава“. „Ту кнезови нису ради кавзи Већ је рада сиротиња раја Која глобе давати не може