октобар 2017 - Страница 12 од 28 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за октобар 2017 » Страна 12

Промовисана књига „Конгрес Срба у Хрватској у Загребу 1945. године…“ аутора Момчила Диклића

19. октобар 2017.

Срби у Хрватској: Од конститутивног народа до националне мањине Промоција књиге КОНГРЕС СРБА У ЗАГРЕБУ 1945. године – од конститутивног народа до националне мањине, аутора др Момчила Диклића, представљена је публици 10. октобра у сали општине Нови Београд. Промоцију ове својеврсне монографије организовало је Удружење Срба из Хрватске, а осим аутора о књизи су говорили Јовица Продановић, правник и дипломата у пензији, Јово Каблар, заступник последњег једнопартијског Хрватског сабора и Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске. „Овај рад анализира историјске прилике и процесе у којима се нашао српски народ у Хрватској, Далмацији и Славонији од 1941.године па до краја 20.вијека, када је нестао са ових простора“, наведено на

„Доста је подаништва. Доста је клањања. Доста је да се сваки дан морамо некоме оправдавати јесмо ли усташе или нисмо“, рекао је Јурич и зарадио овације окупљених

Линта: Усташтво постало нормална појава у Хрватској

19. октобар 2017.

Београд — Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта саопштио да је величање усташтва у Хрватској постала нормална ствар. Према његовим речимапоследњи у низу доказа су случајеви исписивања „НДХ“, са усташким симболима на споменицима палим борцима антифашистичке борбе у Загребу. „Стална употреба усташких симбола од 1990. године до данас, које су подстицале или прећутно одобравале све хрватске власти, довеле су до тога да већина Хрвата сматра да су то патриотски симболи“, истакао је Линта у саопштењу. Негирање злочина геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, као и негирање да је Јасеновац био логор смрти, констатује Линта, постало је опште место у хрватском друштву. „За хрватске бранитеље и већину Хрвата злочиначки поздрав

Пребиловачке жртве су далеко од политичког препуцавања

19. октобар 2017.

У полемици са Борисавом Јовићем о Осмој седници ЦК СК Србије, адвокат Радоје Стевановић је као погубне последице резултата те седнице навео и „застрашивање муслимана и Хрвата откопавањем и ношењем српских костију поред њихових кућа”. Теза да је ексхумација посмртних остатака жртава усташких злочина из масовних гробница у крашким јамама и њихово сахрањивање по православном обреду било опасна субверзивна работа усмерена на подривање мира у бившој Југославији није нова. Пошто као адвокат сигурно зна да неки закључак вреди само ако је заснован на чињеницама, заиста је упитно на којим чињеницама Радоје Стевановић заснива своју тврдњу о застрашивању муслимана и Хрвата. Према пресуди Окружног суда у Мостару, из октобра 1957. године,

Александар Стефановић о Петом октобру: Радио сам за ЦИА и носио џакове пара Ђинђићу и Батићу

19. октобар 2017.

У недељу 15. октобра, у 21:00, на РАС телевизији и Јутјуб каналу РАС телевизије, први пут након 17 година, говоре људи који су 5. октобар гледали изнутра и учествовали у њему, а о томе никада нису говорили јавно: Александар Стефановић и Јован Јоца Мандић. Водитељ Ратко Дмитровић Радио сам за ЦИА и носио пуне џакове пара Зорану Ђинђићу и Владану Батићу – овим речима један од организатора петооктобарских промена Александар Стефановић, један од најближих сарадника Владана Батића, 17 година касније открива своју истину о 5. октобру и времену после преврата. – ЦИА је била носилац те идеје, а ја сам радио за њих и доносио упакован новац за њену реализацију

Почело снимање филма о Диани Будисављевић

19. октобар 2017.

Почело снимање филма о Диани Будисављевић, која је спасла више од десет хиљада деце из логора НДХ. Мирјана Карановић: Било је то време у ком усташки злочини нису били довољно „видљиви“ Прича о једној од највећих акција спасавања деце у Другом светском рату и изузетној жени која ју је покренула Диани Будисављевић ускоро ће се појавити на филмској траци. Прошле недеље почело је снимање дугометражног играно-документарног филма „Акција ДБ“ – како је своју активност означила и сама Диана Будисављевић. У акцији је спасено више од десет хиљада, углавном православне деце, али је због историјских преокрета овај подвиг доскора био непознат, а прича остала неиспричана… Режију потписује ауторка из Загреба Дана

Ратне фотографије – ослобађање Београда

19. октобар 2017.

У галерији Дома ратних војних инвалида представљена је изложба ратних фотографија посвећена ослобођењу престонице у Другом светском рату. Поставку коју је отворио заменик градоначелника Андреја Младеновић приредило је Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида поводом Дана ослобођења Београда. Догађају су присуствовали градски менаџер Горан Весић, члан Градског већа Раденко Дурковић и народни посланик Миодраг Линта, као и представници Министарства одбране и Војске Србије. Младеновић је захвалио удружењу што је суграђанима пружило прилику да виде фотографије од којих су неке после седам деценија доступне јавности. – Дан ослобођења Београда велики је празник за нашу престоницу. То је била велика и тешка борба која је однела бројне животе како припадника Народноослободилачке војске

Знам где оцу свећу да упалим

19. октобар 2017.

На планини Јелици пронађена гробница двојице убијених припадника ЈВуО. Јарослав Милутиновић и Радослав Радоњић Лукинац убијени 6.11.1945. После толико година дошло је на ред да се открију посмртни остаци мога покојног оца и његовог саборца. Моја породица је много тога претрпела и сада бар знам где су очеве кости, знаћу где да му свећу палим… Овако је Милисав Милутиновић (76) сузних очију у среду причао о резултатима истраге Комисије за проналажење тајних гробница на територији Чачка, која је у Придворици, на планини Јелици, открила гробницу у којој су посмртни остаци Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини, који су, према сведочењу мештана, зверски убијен уочи првих послератних избора

Велики школски час у Шумарицама ранијих година (Фото М. Игњатовић)

Прича о злу у славу живота

18. октобар 2017.

„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у

Розензафт: Хрватске власти да осуде поновни успон усташтва

18. октобар 2017.

Главни правник-савјетник Свјетског јеврејског конгреса Менахем Розензафт позвао је хрватске власти да осуде поновни успон усташтва у тој земљи и најавио да ће овај конгрес организовати међународну кампању која ће се позабавити ситуацијом у Хрватској и фашизацијом друштва. Он истиче да је садашња Влада Хрватске далеко од тога да се може описати као реакционарна или неофашистичка и да је кључни проблем у томе што хрватске власти показују безвољност да увјерљиво осуде све који славе усташе и њихову реинкарнацију. „Што се тиче најновијих догађаја, дубоко сам импресиониран храброшћу хрватске јеврејске заједнице која је одбила да учествује у претходне двије владине комеморације Холокауста због неуспјеха /Владе/ да заузме снажан став против историјског

Хоће ли Америка спречити српске ратне генерале да уче кадете

18. октобар 2017.

Шта је нелегитимно у томе што ће српски ратни команданти предавати на Војној академији? Као да су знали да ће генерали Владимир Лазаревић, Љубиша Диковић и Божидар Делић убудуће преносити своја искуства из рата на Косову и Метохији кадетима Војне академије у Београду, новинари „Вашингтон поста“ критиковали су српског министра одбране због похвале дате генералу Лазаревићу. „Време стида је прошло и наступа време тихог поноса када Србија негује и чува успомене на све који су је бранили“, рекао је министар Вулин у Нишу 7. октобра. Један од начина да се успомена на оне који су херојски бранили Србију 1999. на КиМ негује и чува је и то да генерали, ратни команданти, пренесу своја искуства кадетима на Војној академији. Међутим, с обзиром да је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот на друштвеним мрежама

Хрватски историчар Класић: Право је да се говори о 200.000 људи који су отишли из Хрватске… Али истовремено очекујем да се у Србији говори о 500.000 прогнаних

18. октобар 2017.

Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља. Па шта није истина: прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је

Добрица Ћосић: Срби у зупчаницима Великог механизма

18. октобар 2017.

Добрица Ћосић : Зашто сам се четири деценије бавио српским питањем? Нису Срби опседнути историјом, него је историја света опсела Србе. Најлепше доба свога живота провели смо у стрепњи од Великог механизма Своје образлагање вишедеценијског бављења „српским питањем“ Добрица Ћосић изложио је у Српској академији наука и уметности 23. априла 2002, које су „Новости“ објавиле у броју од 3. маја те године. Тада су о књизи „Српско питање – 1“ осим аутора говорили и академици Љубомир Тадић, Милорад Екмечић и Никша Стипчевић. Цео мој живот је протекао у трпљењу од историје, сазнавању историје и спорењу с њом. Овим исказом ја не обоготворујем историју, него је сажимам у метафоричну синтагму Велики

Није тачно да је „Вијеће дубровачких Срба избачено на улицу“

18. октобар 2017.

Црквена општина Дубровник саопштила је да није тачно да су „избацили дубровачке Србе на улицу“, истичући да су такве тврдње неистините, тенденциозне и злонамјерне. Након засједања црквеног одбора, предсједник Црквене општине Дубровник Стево Марић рекао је Срни да се злурадо измишља да су дубровачки Срби „избачени на улицу“, појашњавајући да је простор који је користило Српско национално вијеће /СНВ/ Дубровника од 15 метара квадратних, одлуком Црквене општине, а уз учешће и представника СНВ-а, пренамијењен у Музеј икона. „О томе је СНВ благовремено и усмено и писано обавијештено, на шта предсједник тог вијећа тада није имао ниједну примједбу. Притом, по Уставу Хрватске простор за СНВ, као и остале мањине, обезбјеђује држава

Оптужени Ђуро Матузовић и адвокат Владо Адамовић Фото: СРНА

Матузовић није ништа учинио да спријечи злочине у Орашју

18. октобар 2017.

У наставку суђења припадницима Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Јован Цвијановић рекао је да првооптужени Ђуро Матузовић знао да су у логорима у Средњошколском центру и Основној школи у Доњој Махали чињени злочини, али да ништа није урадио да их спријечи. У наставку свједочења, Цвијановић је рекао да га је Матузовић, којег познаје више од 40 година, због тога разочарао. Он је посвједочио да Матузовић два пута долазио у Основну школу у Доњој Махали, те да га је приликом првог доласка, крајем јуна 1992. године, видио на вратима такозване „четничке ћелије“ у

ФОТО: Трагом одлуке Уставног суда о „Ulici 10. travnja“, jе ли овај шахт неуставан?

18. октобар 2017.

Одлуком Уставног суда ријешено је да је назив Улице „10. travnja“ у Слатинским Дреновцима неуставан. То је датум оснивања Независне Државе Хрватске па је као такав, по одлуци овога Суда, проглашен протууставним. Уставни суд је, недвојбено, улицу 10. travnja прогласио неуставном због тога што асоцира на тоталитарни режим бивше НДХ. Нема сумње, та је држава била усташка, савезница нацистичке Њемачке, имала је расне законе, па свако идентификовање са њом преко одонима у јавноме простору не би било по укусу многих. Међутим, у јавном простору нису само имена улица и тргова. Шта је, напримјер, са шахтовима којих у Задру има још немали број, а на којима пише „Comune di Zara-Canalizzazione“. То