arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Храм Вазнесења Господњег у Суваји подигнут 1878. г. – фотографија 28.5.2012. | Hram Vaznesenja Gospodnjeg u Suvaji podignut 1878. g.- fotografija 28.5.2012.

Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

6. јул 2017.

English Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана „убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца“[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана

Фото: Дарко Дозет

У мом Голубићу сунце другачије греје

6. јул 2017.

Мирослав Веселиновић (46), најпознатији повратник у северној Далмацији. Бивши полицајац се пре осам година вратио из Србије и сада гаји око 300 грла стоке Сваке ноћи од, за српски живаљ у Хрватској најстрашнијег августа 1995, Мирослав Веселиновић (46) сањао је своје огњиште у Голубићу. Онда је, пре осам година, преломио, спаковао кофере, оставио посао и породицу у Инђији и вратио се у родно село надомак Обровца. – Да ли ми је било тешко? Тешко је било будити се свако јутро. Када сам дошао, четири дана сам седео на сунцу, само да ме огреје. То можда нећете разумети, другачије сунце греје, оно је ближе, топлије, као да те милује, а војвођанско

01.07.2017. Др Младен Иванић над Шарановом јамом – ВИДЕО

5. јул 2017.

Предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић присуствовао је парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом ”Дана сјећања на Јадовно 1941. године” и 76 година од страдања више од 40.000 људи, углавном Срба, у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. ”Шаранова јама је свето мјесто за српски народ. Не смијемо да заборавимо жртве које је поднио наш народ”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић поклањајући се жртвама, којих је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијених – 40.123. Предсједавајући Иванић рекао је да је и ове, као и прошле године, дошао на ово мјесто да ода почаст невино страдалим жртвама и

miralolicmocevic.jpg

Мира Лолић Мочевић: Поткозарје памти…ВИДЕО

5. јул 2017.

Нови документарни запис Мире Лолић Мочевић поводом 75 година козарачке епопеје. Поткозарски крај са цјелокупним простором Босанске Крајине четрдесетих година постао је најстрадалнији простор  на простору бивше Југославије.У невиђеном злочину од љета 1941 .до јесени 1942 .године ,  на најстравичније начине страдале су бројне српске православне породице .дјеца,жене и старци убијани,куће срушене, а десетине хиљада одведено у систем коцнетрационог логора Јасеновац из кога се никада нису вратили.Од средине јуна до 10.јула  1942.г.у заједничкој војној акцији њемачких и усташких јединица  извршен је напад на Поткозарје  сн амјером да се уништи партизански покрет нажалост милости није било за стотину хиљада Срба. Козара памти! Погледајте видео, кликните на слику: Извор: РТРС

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Обиљежено 25 година од страдања 14 Срба у Загонима

5. јул 2017.

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас је обиљежено 25 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Поред преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима. За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.

Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића

5. јул 2017.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас je код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљеженo је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године. Цвијеће уз спомен-обиљежје постављено на црквеном зиду положиле су делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Удружења ветерана из Сребренице. Као и у другим српским селима ове општине злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из Сребренице и околних села. Представници Борачке организације и сродници убијених Срба из овог села још

Светозар Црногорац: Херцеговци, наша је обавеза да обновимо мученичко село Придворице!

5. јул 2017.

Опште је познато да су усташе на Божић 1942 године ликвидирали комплетно становништво најпитомијег гатачког села Придворице, односно најмање 160 људи, жена и дјеце, и то на најсвирепији начин спаљивањем у шталама Николе Додера и Тома Аџића. Неки су масакрирани у кућама или у  самом селу. Претходне вечери, на Бадњи дан ликвидирали су петнаестеро чељади у сусједном Мједенику. На Божић увече у оближњем Крупцу усташе су заклале Перана Хрњеза и његове ћерке Милицу и Зорку, остали су успели некако да побегну. Али 20. јануара су их поново стигли и ликвидирали  у истом селу Вула и Лазара Слијепчевића као и његову супругу и три ћерке. Тако је на најбруталнији начин нестао

Илустрација: www.lavra.ua

Сјећање на проту Матију Стијачића: Требињац кога су усташе убиле у Теслином Смиљану

5. јул 2017.

Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“. Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ. Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле. Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се

milan-boskovic.jpg

Свједок из јаме Самоград

5. јул 2017.

Ако невоље и несреће кале човjека и чине га тврђим и постоjаниjим, ако „нове нужде рађу нове силе”, онда jе Божо Бошковић из села Чапразлиjа подно Динаре очигледан примjер и доказ за то. Ниjе га, чини се, само воденица мљела, а он траjе, траjе… И да ниjе дочекао да дjецу своjу сахрањуjе (два сина му jе смрт у младости пуноj покосила, прим.Б.С.), а то jе ваљда наjстрашниjа казна за сваког родитеља, jош би ова тврда старина одолиjевала животу и пркосила његовим ћудима. Родитељска несрећа га jе, међутим, поколебала и потресла из темеља па више нема ни снаге ни воље да се присjећа свега што jе претурио преко главе. Срећом, Љубица,

Жарко Продан након парастоса над Шарановом јамом

Били смо на Јадовну

5. јул 2017.

У име Српског друштва Рас из Осла, као званична и најављена делегација, учествовали смо 01.јула ове године на обележавању Дана сјећања на Јадовно. ЈАДОВНО Дан раније, 30.јуна пошли смо из Осла, како бисмо на време стигли на парастос заказан у 11 часова. Након готово 15 сати путовања, разним превозним средствима, успели смо да стигнемо на време. Са добрим упутствима, која смо благовремено добили од организатора, без много проблема нашли смо пут до Шаранове јаме на Велебиту, недалеко од Госпића. Око 500 људи, свих доби, већ се окупило око јаме и молитва је почела. Даће се обично дају на гробљу, но наши страдалници гроба немају. Њихове кости леже у многобројним јамама

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Данас парастос убијеним Србима из Крњића

5. јул 2017.

У сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 српских цивила и војника које су припадници муслиманских снага из Сребренице убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова Цркви Светог Пророка Илије у Крњићима. Чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулух бораца и несталих цивила из Сребренице положиће цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве. Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалима и обиљежено 25 година од свирепог убиства невиних становника овог српског селa. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих

Бранимир Главаш (Агенције)

Главаш остаје недодирљив-чува га посланички имунитет

4. јул 2017.

Бранимир Главаш, који је годинама оптуживан за тешке злочине над Србима из Осијека почињене током деведесетих година прошлог вијека, неће се појавити пред судом 6. јула, јер му није укинут посланички имунитет. Поновљено суђење Главашу за ратни злочин над Србима у случајевима „Гаража“ и „Селотејп“, због тога, неће почети ускоро. Датум суђења одређен је на припремном рочишту у априлу, али је саборска Мандатно-имунитетска комисија позитивно одговорила на Главашев захтјев да се врати у посланичке клупе. Судија Тања Павелин Борзић, која ће водити ново суђење, није прихватила приједлог одбране да се случај врати Оптужном вијећу, које би одлучило о измјенама оптужнице, будући да одбрана тврди да је у овом случају ријеч

Скупштина Србије Фото: РТРС

„Српски зид плача-Сребреница“ 11. јула испред Скупштине Србије

4. јул 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је да ће 11. јула испред Скупштине Србије поставити „Српски зид плача“ са фотографијама убијених сребреничких Срба и позвало удружења породица из Републике Српске да доставе фотографије српских жртава. „Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница`“, саопштено је из тог Удружења. Они наводе да би тако на једном мјесту истог дана, могле заједно да тугују муслиманске и српске мајке из Сребренице. У саопштењу се додаје да су једино породице убијених муслимана дочекале правду, „док, нажалост, правде за српске жртве из Сребренице у БиХ

Дан Пребиловачки, 6. август 2017. године: Почело пријављивање за поклоничко путовање

4. јул 2017.

Српско национално друштво Пребиловци вас позива на 12. поклоничко путовање аутобусом из Београда и Новог Сада у Пребиловце за календарски празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика 6.август, који је дан мученичког страдања 600 жена, дјевојака и дјеце из Пребиловаца у Шурманачкој јами код Међугорја 1941. Полазак аутобуса из Бг и НС 5.8. у предвечерњим часовима, долазак у Пребиловце 6.8. у раним јутарњим часовима, присуство Светој литургији у Храму Васкрсења, ручак… Повратак из Пребиловаца истог дана у поподневним часовима, посјета манастиру Житомислић. Долазак у Бг и НС 7.8. у раним јутарњим часовима. (касније ћемо објавити прецизне сатнице и локације поласка аутобуса).  Пријаве за путовање- уплатом 1000,00 динара на рачун СНД Пребиловци,

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић Фото: Слободна Херцеговина

Владан Ивковић: Српске издаје, коначни дио

4. јул 2017.

Срби нису изашли као побједници из Другог свјетског рата. Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту. У четвртом дијелу “Српских издаја“ завршавам причу о томе ко се борио за Српство, а ко против њега, и има ли ту издајника. Из уста издајника Ако говоримо о томе ко је од Срба издао Српство, за основни показатељ се мора узети сам исказ учесника. Комунисти, који су заповиједали партизанским јединицима у којима су и прије 1944. доминирали Срби, нису ни тврдили да се боре за

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА