arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Предавање проф. др Момира Булатовића: ,,Невидљиви ланци модерног ропства“

Позивамо вас, да у понедељак, 19. јуна 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Невидљиви ланци модерног ропства“. О овој теми говориће: проф. др Момир Булатовић (бивши премијер СРЈ и некадашњи председник Црне Горе) Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената "Добојски логор-култура сјећања", која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско мучилиште из Првог свјетског рата.

У Београду одржана академија о страдању Срба у добојском логору

Духовна академија поводом обиљежавања 100 година од затварања аустроугарског концентрационог логора у Добоју, првом концлогору у савременој Европи, одржана је вечерас у крипти Храма Светог Саве у Београду. Академија је одржана уз благослов патријарха српског Иринеја и епископа зворничко-тузланског Хризостома, те уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Хор „Богољубље“ и драмски студио „Прота Славко Трнинић“ из Добоја извели су композиције, као и читање текстова – одломака из „Споменице“, која је урађена 1938. године, а која описује мучеништво Добојског логора, оригинална свједочанстава преживјелих логораша. У сарадњи са Архивом СПЦ, припремљена је документарно-архивска изложба фотографија и докумената „Добојски логор-култура сјећања“, која приказује историјски развој сјећања и памћења локалне средине на добојско

Ђорђе Цекић Лешњак (Архивска фотографија)

Ђорђе Лешњак није поклекнуо пред бугарским бајонетима

Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му почивају у мермерном саркофагу у крипти Саборног храма Свете Тројице, где се такође налази спомен-табла коју су подигли захвални Лесковчани. Ко је он и чиме је заслужио да му се посмртни остаци, после три сахране, похране на овом светом месту? Осим имена скрајнуте уличице у самом центру града, многи Лесковчани нису знали каква значајна личност се крије иза тог имена,

(Фото Танјуг/Р. Прелић)

Откривена биста Тадији Сондермајеру у Београду

Највећем српском авијатичару 20. века Тадији Сондермајеру данас су открили бисту и на њу положили венце градоначелник Синиша Мали, директор Ер Србије Дане Кондић и директорка Директората цивилног ваздухопловства Мирјана Чизмаров, а представник Српске православне цркве ју је освештао. Овом свечаном догађају, у парку на углу улица Косте Стојановића и Палмотићеве, присуствовали су и потомци великана, представници Удружења линијских пилота Србије ДЦВ, Ер Србије и Скупштине града Београда који су иницирали и организовали постављање бисте Сондермајеру. Тим поводом, градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је веома поносан што је имао част да открије спомен обележје пиониру српске авијације и, како је додао, најзаслужнијем човеку за оснивање цивилног спортског ваздухопловства

ВИДЕО – Пут Часног Крста

Пут два Часна Крста која су поред светог Јерусалима и мјеста страдања Исуса Христа обишла и мјеста страдања српског народа – Јасеновац, Јадовно, Паг и Пребиловце, испратила је екипа РТС. Два Часна Крста, које епархијама ван матице дарује патријарх, заувијек ће остати у Пребиловцима и Јасеновцу као знак сјећања на Новомученике Јасеновачке и Новомученике Пребиловачке. Један од два Часна крста, потомци и поштоваоци жртава узнијели су на Велебит до Шаранове јаме а након тога понијели и на острво Паг, на висораван изнад мјеста некадашњег логора Слана за Србе и потом пред школу у Метајни у којој се некада налазио логор за жене и дјецу. Пребиловчанин Миленко Јахура, носио је Часни

25 година од рушења Саборне цркве у Мостару: Ко сачува истину у вјери, храмови ће њега походити…

17. јун 2017.-ог љета од Христовог рођења. Пријатни повјетарац са Дунава пробија се у ноћи и одгони ми сан. Сличан ваздушни завијутак од врхова Вележи на овај дан 1992. разносио је прах највишег звоника у Херцеговини. Из праха си подигнут, у прах ћу те вратити, закон је милости Господње. До уздизања куполе Светог Саве на Врачару, била су то српска православна звона најближа небу. Од часа када је освештан, Саборни храм Свете Тројице у Мостару, постао је најгордији српски олтар у Херцеговини. Чувао га је иконостас са 44 света лика. Ко год би се од православног херцеговачког милета упутио у Мостар, љекару, суду или неком другом чуду, свратио би и

Лордан Зафрановић

Римокатоличка црква се још није оградила од злочина

Jедан од најзначајнијих филмских редитеља са простора некадашње Југославије Лордан Зафрановић оцијенио је да је страшно то што се Римокатоличка црква до данас није оградила од злочина почињених у Хрватској за вријеме Другог свјетског рата. Гостујући синоћ у амфитеатру испред Музеја Југославије у Београду, у оквиру програма књижевног фестивала „Крокодил“, Зафрановић је рекао да је историја Римокатоличке цркве везана за Други свјетски рат у Хрватској, заправо историја зла. „Није лако повјеровати да се до данас нико из цркве није оградио од тог зла. То је једно оптерећење за народ у Хрватској“, рекао је Зафрановић. Аутор ремек дјела „Пад Италије“ и „Окупација у 26 слика“, рекао је да се, када је

Годишњица свирепог злочина

Пролеће 1992. године. Социјалистичка Федративна Република Југославија увелико је крварила, разбијана и разбијена по давно нацртаним шавовима и према давно скројеном сценарију англосаксонске кухиње похрањеном у ризницама Ватикана. Југословенска Народна Армија, преостала од две компоненте федералних оружаних снага (оружане снаге СФРЈ чиниле су: Југословенска Народна Армија и Територијална одбрана република чланица), повукла се из Социјалистичке Републике Словеније, као и из Социјалистичке Републике Хрватске, након формирања Републике Српске Крајине и формирања Српске Војске Крајине, на територију осталих република чланица федералне државе. Словеначки терористички састави (тзв. Територијална одбрана Словеније) су током 1991. године убили више десетина ненаоружаних војника ЈНА, и тиме извршили празлочин на простору Југославије, незабележен у новијој европској историји – убијање

Tкo ћe бринути нeгo свoj o свoмe? - Aнђeлиja и Maнojлo Koрaћ

Нajтeжe je штo нeмa нaрoдa

Majкa Aнђeлиja Koрaћ и син Maнojлo живe у личкoм сeлу Грaбушићу. Син узгaja стoку, a кaкo дo њихoвe кућe нeмa чaк нити сeoскoг путa, чaк сe и вeтeринaр дo њих тeшкo прoбиja У сaстaву oпштинe Удбинa нaлaзи сe сeлo Грaбушић. Иaкo je стaнoвникa пo пoдaцимa с пoсљeдњeг пoписa свeгa 66-oрo, мjeштaни кaжу дa их je свaкe гoдинe свe мaњe. Нajудaљeниjи oд свих, бeз прилaзнoг путa и дaлeкo oд цивилизaциje, живи MaнojлoMaнe Koрaћ с 84-гoдишњoм, тeшкo пoкрeтнoм мajкoм Aнђeлиjoм. Maнe, aутeнтични Личaнин, кaкo имeнoм тaкo и нeизмjeрнoм љубaви прeмa свoм крajу, рoдиo сe у Грaбушићу приje 44 гoдинe. У пeриoду кaдa je стaсao у мoмкa, кojи je мoгao oтићи у пoтрaгу зa другaчиjим и

У суботу 17. јуна на Шибовима парастос борцима Југословенске воjске у отаџбини

У Бањалуци ће у суботу 17. jуна са почетком у 13. часова служењем парастоса бити обиљежена 72. годишњица страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини (ЈВуО) на Шибовима. Са почетком у 13:00 часова ће код крста и Спомен плоче на Шибовима (Бања Лука) бити служен парастос на гробници у коjоj почива око осам стотина бораца ЈВуО, а коjа се налази на познатом бањалучком излетишту, поред планинарског дома. Истог дана у 10:00 часова у цркви у Разбоју (општина Србац) биће служен молитвени помен војницима Југословенске Војске у Отаџбини и српском народу из Црне Горе, страдалим 1945. године, на Лијевчем пољу. Ово је изјавио предсjедник Округа Краjине Равногорског покрета отаџбине Српске Дарко Боговац.

Хјустонски пројекат за уништење Словена

Први планови за уништавање свих Словена приписују се нацистичкој Немачкој, односно Адолфу Хитлеру. Но српски комуниста Предраг Миличевић објавио је у Русији књигу „Шест агресија Запада против Јужних Словена у XX веку“, која јасно показује жељу Запада да на овом делу планете у потпуности уништи Словене. Постоји ли план уништења Словена? Шта кажу чињенице? Хитлера данас нема, али се балканским Србима одузимају територије, тако неопходне за развој и размах живота (у Хрватској, БиХ, самој Србији, лишеној Косова и Метохије, па Црној Гори…), односно не дозвољава им се уједињење. Но нису само Јужни Словени на мети. Шта је са Лужичким Србима? Шта је са Украјинцима? Шта је са Русима и бившим

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић присуствује обиљежавању Дана одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату на Војничком спомен-гробљу "Мали зејтинлик" на Сокоцу

Сарајевско-романијска регија одбрањена уз огромне жртве

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је данас да је Сарајевско-романијска регија, која је одбрањена у сложеним и тешким условима, дала огромну жртву за слободу и стварање Српске – животе 4.000 најбољих, најснажнијих и најсрчанијих бораца. „Нажалост, у тој одбрани која је била тешка и крвава, због конфигурације терена и концентрације становништва, те бројности непријатеља који је био концентрисан на малом простору, на овом подручју су вођене можда и најтеже битке, поред Коридора и свих простора који су се бранили“, рекао је Савановић у обраћању на Војничком спомен-гробљу Мали зејтинлик. Савановић је подсјетио да је прије минулог рата, према статистичким подацима, у Сарајеву било око 157.000

Јосип Салапић

Хрватска, црнокошуљаш Салапић – државни секретар

Нови држави секретар хрватског Министарства правде је Јосип Салапић – „црнокошуљаш“ из десно оријентисаног Хрватског демократског савеза Славоније и Барање (ХДССБ), чији је оснивач осуђени ратни злочинац Бранимир Главаш. Салапић је, иначе, познат по облачењу у црну униформу Бранимира Главаша, који је неправоснажно осуђен за ратне злочине. Члан је Славонске соколске гарде, или скраћено „Ш гарде“, најпознатије по постројавању на Марковом тргу, пенео је портал Индекс. Као да навлачење униформе Главашевих црнокошуљаша није довољно, овај славонски „соколски гардист“ никад није одслужио војску, наводи портал. „Ко мисли да је Славонска соколска гарда војска, тај је глуп. Према нашем Статуту, то је унутарстраначки клуб за спорт, рекреацију, протоколе и унутарстраначку редарску службу. У

Ратко Младић

Ратко Младић и Си-ен-ен, 1995. године

Необjављени интервjу америчке тв мреже Си-ен-ен са тадашњим начелником Генералштаба Воjске Републике Српске, Ратком Младићем. ‘Мени jе ово први рат, а неки од моjих страних колега коjи су овде били у мисиjама, иза себе имаjу дванаест или више ратова. Никад нису ратовали на своjоj земљи, а мени визираjу пут за Хаг’. Пред вама jе интервjу коjи jе генерал ВРС Ратко Младић дао америчкоj телевизиjи Си-Ен-Ен 1995. године и коjи из (не)познатих разлога никада ниjе обjављен. Вриjеме интервjуа jе август 1995. године, вриjеме опште офанзиве хрватске, муслиманске и НАТО воjске против Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине. По мишљењима аналитичара, интервjу ниjе никада обjављен jер генерал Младић разложно и са

Солунац Чедомир Поповић

Да га не заборавимо !!! Костур са Вида – Солунац Чедомир Поповић

Село Бразиловица код Лазаревца. Према сеоском гробљу, смештеном на благој узвисини, журно и жустро корача сељак Слободан Маринковић. Његова шајкача промиче између споменика и заустави се код једног овећег. Сељак скиде капу, прекрсти се три пута и пољуби слику на споменику од црног мермера. – Био је велики српски јунак, добар човек и пажљив комшија. Никад се ни око чега нисмо завадили. Много доброг ми је у животу учинио. Зато, кад прођем поред гробља поменем га за покој душе – говори Маринковић стављајући на главу похабану шајкачу. На предњој страни споменика фотографија Чедомира Поповића (1896-1991). Испод натпис – солунац. Полеђину споменика краси мала црна мермерна плочица сафотографијом исцрпљеног српског ратника из Првог светског рата

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.