јун 2017 - Страница 11 од 25 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2017 » Страна 11

Логори Слана и Метајна на острву Пагу – Књига Јадовно 1.

19. јун 2017.

Крајем маја и почетком јуна 1941. године, усташе су ужурбано припремале изградњу логора Слана и Метајна на Пагу, који су прву већу скупину заточеника примили 25. јуна. Иако по тадашњој административној подјели НДХ на жупе, Карлобаг и Паг нису улазили у састав котара Госпић нити Велике жупе Лика и Гацка, чије је сједиште било у Госпићу, логори на Пагу су били организационо везани за логор у Госпићу и налазили се у надлежности жупског редарственог равнатељства Госпић, које је имало једнака овлашћења у односу на логоре на Пагу као и за цијели комплекс усташких логора на подручју Госпића. То потврђују и чешћи доласци у ове логоре равнатеља жупског редарственог равнатељства из

Тито и Дража су се разишли око новца

18. јун 2017.

Који су прави разлози сукоба комуниста и њихових противника у Другом светском рату. Партизани у трезору банке у Ужицу нашли 45 милиона рубаља, а четницима дали тек петину Прецизнији одговор на питање зашто су пропали сви покушаји Јосипа Броза Тита и Драже Михаиловића да се нађе заједнички језик у уједињењу њихових присталица у отпору окупатору, по свему судећи, нећемо скоро добити. Историјску дилему како је и зашто дошло до оружаних сукоба формација партизана и четника, и да ли је уопште био могућ било какав договор ове две стране, не могу разрешити само постојећи документи и меморски записи непосредних учесника. Како сада стоје ствари, неопходна је свеобухватна стручна анализа, не само

Комеморација поводом годишњице депортације Јевреја из Суботице

18. јун 2017.

Полагањем венаца на Споменик страдалих Јевреја код некадашњег гета и комеморацијом у Великој већници Градске куће у петак је обележено 73 године од депортације Јевреја из Суботице. Тог 16. јуна 1944. око четири хиљаде суботичких Јевреја одведено је у нацистичке, концентрационе логоре широм Европе. Највећи део њих, око три хиљаде, из тих логора се није вратио. Некада веома бројна, јеврејска заједница у нашег граду данас броји 250 душа. – Наш задатак је да сачувамо успомену на све страдале у концентрационим логорима. Успомена на њих није била чувана као градска баштина и баштина свих нас, то је почела да буде почетком деведесетих година прошлог века на иницијативу писца Бошка Крстића и тадашњег градоначелника

Лордан Зафрановић: Правио сам филмове за хрватски народ и себе лично

18. јун 2017.

Познати редитељ Лордан Зафрановић изјавио је за „Вечерње новости“ да је у Београду договорио снимање филма „Деца Козаре“. „У Београду сам погодио врло добар сценарио ‘Деца Козаре’, по делу изванредног Арсена Диклића“, каже познати редитељ Лордан Зафрановић. Он, у истом интервјуу, каже да данас имамо песимистичну слику света која плаши сваког нормалног човека. „Али сам ја и даље оптимиста, јер кад би одустао од таквог погледа на сутра не би више живео, могао би да одем заувек. Ја се надам да ћемо и ово време некако да преживимо, да ћемо направити нешто квалитетно, што би требало да нас приказује као бића 21. века, не само у идејама, него и у

Спомен-обележје у Брадини (Фото: Д. Станишић)

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду

18. јун 2017.

Ни 25 година откако је на најсвирепији начин у три српска села која данас припадају Федерацији БиХ убијено 117 људи – нико није одговарао Од нашег дописника Сарајево – О предратном животу Срба у селима Брадина код Коњица, Ледићи код Трнова надомак Сарајева и Чемерно у општини Илијаш, која су након Дејтона припала Федерацији БиХ, већ 25 година сведоче само остаци српских порушених кућа, ливаде и њиве зарасле у коров и спомен-обележја са именима њихових најближих сродника, свирепо ликвидираних у нападу припадника муслиманских снага. Данас у тим сабласно пустим селима, осим духова прошлости, „станује” и неправда, јер за злочин почињен пре четврт века још нико није одговарао. То вишегодишње игнорисање страдања

Српски барјак на Солунском фронту, Фото Приватна архива

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

18. јун 2017.

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама. Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у

У Лијевчу пољу освештан споменик херојима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини (ФОТО)

18. јун 2017.

У суботу, 17.06.2017.године, у Лијевчу пољу на триторији општина Србац и Градишка одржан је помен и освећен споменик погинулим припадницима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини из Гацка и Црне Горе. На простору Лијевче поља у прољеће 1945.године од почетка априла до краја јуна страдали су четници нападнути од здружених снага; усташа, домобрана, њемачких снага и партизана. У једном кратком времену опкољени са свих страна гинули су за заклетву Краљу и Отаџбини. У цркви у мјесту Разбој Лијевче у 10,00 часова, општина Србац, одржан је помен на св. Јоаникија Липовца који је овдје последњи пут благословио старјешине, војнике и вјерујући српски народ прије поласка на пут без повратка. У 13,00 часова у присуству

Мачков камен: Најкрвавија битка Великог рата и заборављена капела саграђена од костију српских војника

18. јун 2017.

Мачковог камен на планини Јагодњи поприште је најкрвавије и најтрагичније битке Великог рата. На платоу Мачков камен у септембру 1914. се у двомесечној бици на Дрини сломила друга аустроугарска офанзива. У борбама на Мачковом камену од 16. до 21. септембра је око 1.150 српских војника дневно избацивано из строја. Аустроугари су трпели двоструко веће губитке у безуспешним покушајима да сломе одбрану. Никада ни пре ни касније у Великом рату није погинуло толико људи за тако кратко време. У борбама од 16. до 22. септембра српска војска је имала 11.490 војника и официра избачених из строја – мртвих, рањених и несталих. Погинуло је више од 118 официра, од тога 17 команданата батаљона и

И.Сарајево:Касиндолски батаљон Сарајевско-романијског корупа Фото: СРНА

Почаст палим борцима Касиндолског батаљона

18. јун 2017.

Припадници некадашњег Касиндолског батаљона и Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, њихови потомци и чланови породица, те бројни мјештани Касиндола, окупили су се данас на „кланцу“, мјесту гдје су погинули први борци овог батаљона и успостављена прва борбена линија. Предсједник Мјесне борачке организације Касиндо Слободан Маунага рекао је Срни да се у склопу манифестације „Дани касиндолског батаљона“ сваке године организује и „Поход на кланац“, што представља једну врсту ходочашћа и одавања почасти свим палим борцима Касиндолског батаљона. Он је истакао да је истовремено срећан, али и ганут, када види да је и ове године по лошим временским условима на овај поход кренуло стотињак људи, јер се и на овај начин ратни

4.000 породица чека да им држава врати отете њиве

18. јун 2017.

Повраћај одузетих ораница иде споро због законских тешкоћа, али и домаћих тајкуна и монополиста, који на све начине покушавају да закоче овај процес У Србији је до сада грађанима враћено 21.834 хектара ораница, одузетих после Другог светског рата, а очекује се враћање још око 80.000 хектара, каже за „Новости“ Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. Укупно је враћено око 20 одсто потраживаног, а када се поступак заврши процене су да ће не мање од 5.000 породица, односно око 40.000 људи, добити назад оно што су им комунисти одузели. Ситуација са црквеном реституцијом далеко је боља. У рукама цркава и верских заједница поново се налази више од 80 одсто обрадивих површина

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ: Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2016.

18. јун 2017.

Пред Вама је кратки документарни филм снимљен 01.-02. јула 2016. године на подручју комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг. Филм је урађен у продукцији удружења Јадовно 1941. Камера и монтажа: Бојан Мичић. Много више снимљеног материјала остаје у Архиву удружења. Архив Јадовно 1941.

Сећање на пале српске младиће

18. јун 2017.

Завршни радови на обнови капеле у Вардишту код Вишеграда, изграђене 1932. Споменик сведочи о страдању око 400 бораца у Првом светском рату У Варадишту код Вишеграда у току су завршни радови на санацији и реконструкцији спомен-капеле изграђене далеке 1932. године у знак сећања на више од 400 српских бораца који су на овим просторима погинули у Првом светском рату 1915. године. Како наводи руководилац пројекта обнове спомен-капеле Мирјана Славковић, у Историјском архиву у Београду прикупљени су драгоцени подаци, који су били неопходни за израду комплетне документације. – Прва фаза радова реализована је 2016. и односила се на враћање првобитног изгледа овом споменику. Тренутно смо у завршној фази и ускоро очекујемо

Принцип: Истовјетност са револуционарним временима

18. јун 2017.

Небојша Куштриновић, потомак солунског борца мајора Петра Куштриновића, сјећа се када је његов дједа Петар рекао његовом оцу: „Ми смо створили Краљевину Југославију, а ви то и не славите, већ говорите о неком 29. новембру“… Приредио : Миломир САВИЋ Петар Принцип, најближи потомак славног Гаврила Принципа, сматра да данашње вријеме у БиХ карактерише потпуна сличност са временима у којима су се догађали револуционарни процеси, попут Сарајевског атентата 1914. године. „Ову моју констатацију најбоље потврђују стихови покојног стрица Гаврила, које је, прије 100 година, на порцији у затвору сарајевског гарнизона написао: `Тромо се време вуче и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема`“, каже Принцип. Поводом 103

Малешевић: Сви борци и команданти треба да буду национални хероји

18. јун 2017.

У операцији „Коридор 1992“, која је означена као судбоносна, погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1.918 бораца, наводи историчар Неђо Малешевић. Разговарао: Борис НОГО Историчар Неђо Малешевић истиче да без војне операције „Коридор“ кроз Посавну 1992. године не би било Републике Српске, као и да су сви учесници, од бораца до војног врха, заслужили да буду национални хероји. Он напомиње да не смије бити заборављено 413 бораца који су погинули у овој херојској битки – најзначајнијој и најхуманијој борби Војске Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, од 1992. до 1995. године. Поводом обиљежавања 25

Генерал НАТО: Бомбардовање 1999. као напад на Нагасаки

18. јун 2017.

Београд — Бомбардовање СРЈ било је експериментални рат НАТО-а, каже пензионисани италијански генерал НАТО и војни дипломата Бјађо ди Грација. Осим тога, Ди Грација прави паралелу између тог бомбардовања и бацања атомске бомбе на Нагасаки. „То је био експериментални рат који је НАТО-у послужио да, између осталог, тренира своју авијацију у нападу где је била неупоредива диспропорација између онога који напада и онога који се брани“, каже Ди Грација. Он је то рекао у интервјуу за Политику, који је дао када је прошле недеље боравио у Србији поводом објављивања његове књиге „Зашто је НАТО бомбардовао Србију“ у коју је преточио своја искуства из службовања. Коментаришући паралелу коју изводи између бомбардовања