arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Screenshot

ВИДЕО: Хаос у Хрватској, прво натписи на ћирилици, па улетање хулигана на терен

Заиста невероватне сцене на дербију између Хајдука и Ријеке. Навијач улетео и тражио од полиције да га ухапси… Дерби хрватског првенства између Хајдука и Ријеке завршен је нерешеним резултатом (1:1), али меч нису обележила дешавања на терену, већ на трибинама. Навијачка група “Торцида” често прозива Ријечане да су поштоваоци Срба, а пошто су они бродом дошли у Сплит дочекали су их транспарентом исписаним на ћирилици “Морем плови једна мала барка”. То није било све, било је пар прекида због бакљаде, скандирали су “За дом спремни” и “Убиј Србина”, а испуштали су и мајмунске крике после гола везисте из Гамбије Хамзе Барија. Таман када су сви мислили да је готово, уследио

То што није било лошије не значи да је било добро

Суочени са безнадежном свакодневницом која избија из сваке и најпростије ћелије нашег друштва (са непрестаном и неспутаном тенденцијом на горе, наравно) све више људи кука за „бившом Југом“. Ко год би ишта рекао против те, из овог угла Атлантиде, био би фосилизован муњевитим цунамијем гласним питањима типа „А ЈЕ Л’ ТИ САД БОЉЕ?!“ Није боље. Али то не значи да је Југа била ок. Југа је била врло лијепа и велика кућа која је имала само једну ману – није имала темељ. 1918. половина становништва (готово сви Хрвати, готово сви Шиптари и по бар пола Словенаца, Македонаца, црногораца али и готово сви прекодрински и прекосавски и прекодунавски Срби, једноставно нису

Братунац - парастос Фото: СРНА

Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба (ВИДЕО)

На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени у братуначко гробље. Цвијеће на Спомен-обиљежје данас су положиле делегације Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“, које је организовало ово сјећање, затим Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, те удружења несталих лица Братунац-Сребреница. Предсједник Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ Видомир Бандука, говорећи о српском егзодусу из Сарајева од децембра 1995. године до половине марта 1996. године, истакао је да ни након 21 године сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе сјећања и учесници имају осјећај

Слободн Милошевић

11 година од смрти Милошевића

Данас се навршава 11 година од смрти бившег предсједника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића који је, према званичним извјештајима Хашког трибунала, умро од посљедица инфаркта у ћелији Трибунала. Милошевић се бранио сам на суђењу у Трибуналу за ратне злочине и злочине на Косову, у Хрватској и у БиХ, не дочекавши пресуду. Умро је у хашкој ћелији након пет година проведених у затвору, педесетак сати прије завршетка извођења свједока. Милошевић, који је почео да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара, а спекулише се да је убијен тако што су му љекари у Холандији давали лијек против лепре. Неки

Поп и комита Димитрије Димитријевић

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Коста Војиновић је у августу 1916. године основао Ибарско- копаоничку чету у Лепосавићу на Ибру. Новоосновани одред је свакодневно јачао, па је ускоро имао педесет наоружаних четника Од априла 1916. па до фебруара 1917. године широм Србије, а посебно у Топлици, Ибарској долини, Косаници и Јабланици, на Рогозни, Јастрепцу и Копаонику, појављују се организоване четничке јединице – групе српских војника обвезника и регрута, који ће касније сачињавати језгро одреда за вођење устанка. Та подручја за окупатора биће све несигурнија. Топличко-јабланички крај и копаоничко подручје били су устаничка средишта. У току лета 1916. године у Митровици је основана тајна патриотска организација, чији је председник био свештеник Анђелко Нешић. Организација се проширила

Ношење часног крста на Катину јамау

Заборав убија жртве Јадовна други пут

Над велебитским јамама, где је у логорима смрти 1941. године убијено 40.000 недужних Срба. У 32 планинска бездана почивају несахрањене и неопојане кости жртава Опелом и постављањем часних крстова над две крашке јаме на Велебиту, тајним губилиштима првог система логора смрти у Независној Држави Хрватској, обележена је 75. годишњица страдања Срба на стратиштима у Јадовну, Госпићу и Пагу. У планинској пустоши и тишини, крај Шаранове јаме, на чијем дну и данас почивају несахрањене кости хиљада мушкараца, жена и деце, одјекивало је тужно и свечано литургијско појање, а потомци и поштоваоци жртава у белим мајицама с натписом „Јадовно 1941“ и воштаницама у рукама прекрили су мали шумски плато крај језивог бездана.

Mуфтија Шефкет еф. Курт

Сјећања Меше Селимовића: Муфтија Мухамед еф. Курта

С дубоким поштовањем мислим и на тузланског муфтију Мухамеда еф. Курта, динамичног, племенитог и неустрашивог човјека. Свој заиста велики углед муфтија је заложио да би спасавао људе из усташког затвора. Био је неуморан у том послу, интервенисао, молио, водио протестне делегације, пријетио да ће све муслиманско становништво дићи на буну, успио је да спасе веома много људи свих вјера и националности. Послије рата, кад сам га посјетио, да му се захвалим, видио сам да пуши најјефтиније цигарете. Питао сам га зашто то. Због пензије, одговорио је. Одређена му је невјероватно ниска пензија. Отишао сам код неких другова и молио да се та неправда исправи. Кад је умро, на сахрану је

Фото: Харис Дајч; Аутор: Приватна архива

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава, непоштовања и бирократских спорења

Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,

Вулин: Луначекова би морала да зна да ратни злочин не застаријева

Министар за рад Србије Александар Вулин изјавио је, поводом позива потпредсједника Европског парламетна Улрике Луначек Београду да повуче „застарјелу оптужницу против Рамуша Харадинаја“, да би она морала да зна да ратни злочини никада не застарјевају. „Да ли би госпођа Луначек у својој земљи рекла да не треба гонити нацисте, јер су чинили злочине пре 80 година? Харадинај је на слободи зато што су сви сведоци у његовом случају побијени и не сме остати на слободи, јер ће бити побијени и преостали сведоци, а материјални докази уништени“, рекао је Вулин. Он је указао да је, ако су злочини ОВК застарјели, питање зашто је онда међународна заједница формирала суд за злочине ОВК.

Стоп полиција (илустрација)

Без одговорности за убиство српских дјевојчица на Грбавици

Српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур убијене су на данашњи дан прије 22 године у сарајевском насељу Грбавица, снајперским хицима испаљеним из дијела града под контролом муслиманских снага, а за тај злочин још нико није одговарао. Снајпериста са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. Према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба Фото: СРНА

Братунац: Академија сјећања на егзодус Срба

На братуначком гробљу данас ће бити служен парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац, те прислужене свијеће за покој душа. Парастос погинулим борцима на братуначком гробљу биће служен од 11.00 часова. У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ из Братунца синоћ је у овом мјесту одржана академија сјећања којом је обиљежена 21 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума. Након подсјећања на егзодус и невоље кроз које су прошли сарајевски Срби, у пуној биоскопској сали наступио је београдски глумац Лепомир Ивковић и извео монодраму „Вождово радовање“, у којој се говори о слободи због које су и сарајевски Срби напустили своја

Катарина Дешић Фото: Душан Марић

Велика душа племените баке из Велике Плане: Катарина Дешић (90) отхранила двадесет и петоро туђе деце

Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је

Хидо Муратовић са Росом, Марином и Милошем Јовановићем

Наш борац са Кошара не би смео да гладује

После писања „Новости“, многи читаоци се јављају са жељом да помогну оболелом Милошу Јовановићу (38). Прва помоћ стигла од Хида Муратовића. Зову и саборци са Космета и најављују да ће га посетити Тужна судбина Милоша Јовановића (38) из забитог села Троштице код Новог Пазара, борца са Кошара, који се после повратка с ратишта тешко разболео због стреса доживљеног током борби на Космету, није оставила равнодушним читаоце „Новости“. Са мајком Росом (62), оболелом од карцинома дојке, и сестром Марином (38), која их тешком муком издржава, Милош живи у беди. Имају само краву и неколико кокошака. Кућа у којој су смештени није њихова, оронула је и испуцала. Немају воду, ни купатило. Понекад

Обијено пет православних храмова у Далмацији

У Далмацији је обијено пет православних храмова, саопштила је Српска православна црква /СПЦ/, изразивши забринутост због овог до сада невиђеног вандалског чина. У саопштењу Епархије далматинске наводи се да је полицијска станица у Дрнишу установила да је између 6. и 8. марта обијено пет православних храмова у дрнишком крају. Полиција је приликом увиђаја утврдила да, осим нестанка мањег износа новца, на тим вјерским објектима није причињена већа материјална штета. Обијене су Црква Светог Јована Крститеља у Баљцима, Црква Светог Луке у Штикову, Црква Светог Георгија у Кричкама, Црква Светог Јована Крститеља у Миочићу и Црква Свете Петке у Кањанима. „Имајући у виду да је Црква Светог великомученика Георгија у Кричкама

Азра Башић Фото: СРНА

Свједоци потврдили да је Азра Башић малтретирала заробљене Србе

Свједоци Тужилаштва БиХ потврдили су данас да је Азра Башић малтретирала заробљене српске цивиле у Дому војске у Дервенти 1992. године, те убила Благоју Ђурађа. Свједок Мирослав Дујаковић рекао је да су 26. априла 1992. године њега и комшије из насеља Чардак, општина Дервента, заробили припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Територијалне одбране, који су их спровели у Дом војске у Дервенти у којем је већ било неколико комшија. „У сали у коју су нас увели било је двадесетак комшија, међу којима су били Илија Ћук, Миле Кузмановић, Благоје Ђурађ, Чедо Продић, као и мој отац Миле. Били су леђима окренути према прозору, а нас су постројили испред њих. Тада

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.