фебруар 2017 - Страница 9 од 18 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за фебруар 2017 » Страна 9

Од Голготе до Васкрса Србије

16. фебруар 2017.

У српску националну традицију најдубље су утиснути Први српски устанак, Балкански ратови и, нарочито, немачки ратови – Први и Други светски рат (1914–1945), каже Милош Ковић, аутор књиге „Једини пут” Одбрана Србије од удруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске, 1915. године, повлачење преко Црне Горе и Албаније, обнова на Крфу и победа на Солунском фронту, са пуно права су названи Голготом и Васкрсом. Пораз и егзодус из 1915–1916, догађаји који се убрајају у најтрагичније тренутке српске историје, добили су свој накнадни, дубински смисао пошто су у националној традицији и сећању спојени са потоњом обновом и победом. Издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда објавила је књигу историчара Милоша Ковића „Једини пут”

Антисрпство Алојзија Степинца

16. фебруар 2017.

Споменик подигнут ових дана у осијеку Алојзију Степинцу, још један је од бројних доказа да проусташке снаге у Хрватској улазе кроз широм отворена врата. Необориве су чињенице да је овај проусташки викар и душом и телом био сатрап фашистичке идеологије, како пре и током Другог светског рата, тако и после њега. И то је, поред осталог, једно од сведочанстава које указује да је „лијепа њихова“ Независна Држава Хрватска (НДХ), оберучке прихватала и величала идеологе фашистичких опредељења. Ти и такви људи, преиспољени злочинци, у лику Анте Павелића, Андрије Артуковића, Милана Будака, Славка Кватерника, Анте Готовине, Бранимира Главаша, називају се данас једним од најзаслужнијих људи, наводних идејних и у ратним окршајима твораца,

Највећа неправда праведника Крпине

16. фебруар 2017.

Драго Крпина данас говори о »највећој неправди у Хрватској« која се »свих ових година ради према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске«. Доиста, тешко је наћи већег праведника од функционера који је почетком рата предводио присилне депортације цивила… Свих протеклих двадесет и пет година највећа неправда у Хрватској ради се према хрватским грађанима српске националности који су одбили судјеловати у рату против Хрватске, а посебно према онима који су и лично судјеловали у њеној одбрани – казао је то у интервјуу Новом листу Драго Крпина, хрватски политичар и пјесник, један од оснивача Хрватске демократске заједнице и њезин саборски заступник у четири мандата, главни уредник

Цeнтaр Плaшкoгa у нeдjeљу, зa нaшeг пoсjeтa, биo je пoтпунo пуст Foto: Joвицa Дрoбњaк

Срцe вaжниje oд пoлитикe

16. фебруар 2017.

Дa ми je смeтaлo штo je прaвoслaвнa, никaд свojу Ђурђу нe бих жeниo. A нaшe je срцe свe рeклo. Имaли смo свaдбу с вишe oд 200 узвaникa. Знaчи, свe je jaснo, кaжe Нeдeљкo Aшчић кojи сe 1997. дoсeлиo у Плaшки, гдje Срби и Хрвaти дaнaс живe у сусjeдскoj, a чeстo и брaчнoj слoзи У нeкaдaшњoj Улици мaршaлa Tитa у цeнтру Плaшкoгa, дaнaшњoj 143. дoмoбрaнскe пукoвниje, oснoвнa je шкoлa и oстaци кућe – тeмeљи и гoли зидoви – нeкaд чувeнe плaшчaнскe пoрoдицe Злaтaр. Oндje сe смjeстилa и вeћинa мjeсних кaфићa, тргoвинa прeхрaмбeнoм и мjeшoвитoм рoбoм тe oпћинскa упрaвнa згрaдa. Бившa Maршaлoвa нajпрoмeтниja je улицa тoгa личкoг мjeстa, нo нa њoj сe

Данас парастос Србима убијеним у терористичком нападу у Ливадицама

16. фебруар 2017.

У православној цркви у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу прије 16 година на аутобус „Ниш-експреса“ у селу Ливадице код Подујева. У овом терористичком нападу погинуло је 12 Срба, а 43 их је повријеђено. Активирањем десет килограма ТНТ експлозива на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је у ваздух први од шест аутобуса из конвоја којим су Срби расељени са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу на задушнице. Погинули су Живана Tокић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић. Најмлађа жртва једног од најгнуснијих

Зуроф: Канонизација Степинца била би религиозна трагедија

16. фебруар 2017.

Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је да би канонизовање загребачког надбискупа из времена НДХ Алојзија Степинца, била „права религиозна трагедија“ Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, ловац на нацисте Ефраим Зуроф изјавио је вечерас да би канонизовање загребачког надбискупа из времена Независне Државе Хрватске у Другом светском рату, кардинала Римокатоличке цркве Алојзија Степинца, била „права религиозна трагедија“. „Потпуно је јасно и сто одсто тачно да је католички бискуп Алојзије Степинац био близак са усташким режимом Независне Државе Хрватске. Он никада није говорио против тог система и није осуђивао њихова злодела, а уколико буде канонизован, биће то религиозна трагедија“, рекао је Зуроф за Радио-телевизију

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

15. фебруар 2017.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

Комеморација у Уједињеним нацијама поводом Дана холокауста

Није промашај, али ни пун погодак

15. фебруар 2017.

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског

Код обновљеног спомен-обиљежја у бањалучкој Мјесној заједници Мотике вијенце су положили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Драгомир Кесеровић.

Служен парастос за погинуле борце у Мотикама

15. фебруар 2017.

Код обновљеног спомен-обиљежја у бањалучкој Мјесној заједници Мотике данас је служен парастос за 16 погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста у Одбрамбено отаџбинском рату. Вијенце су положили градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Драгомир Кесеровић. Радојичић је рекао да су у градском буџету ове године предвиђена средства за изградњу нових споменика, реконструкцију постојећих, као и за централно спомен-обиљежје. „Прошле године смо у насељу Мотике обећали да ћемо обновити споменик и тај посао смо успјешно завршили“, рекао је Радојичић новинарима. Он је додао да Градска управа у договору са бањалучком Борачком организацијом има у плану градњу нових споменика у Залужанима, Бронзаном мајдану и на Лаушу.

Хрватска штампа о Србима и Србији почетком Првог свјетског рата

15. фебруар 2017.

др Боривоје Милошевић Филозофски факултет Бања Лука1 Апстракт: У раду је дат краћи приказ писања хрватске штампе о Србима и Краљевини Србији непосредно послије атентата у Сарајеву, током јулске кризе и у првим мјесецима рата. Штампом је доминирао оштар антисрпски тон, нескривена мржња и потреба да се српски народ именује искључивим кривцем за избијање рата те због тога и казни. Кључне ријечи: Први свјетски рат, Срби, Краљевина Србија, хрватска штампа, пропаганда, антисрпске демонстрације. Вијест о смрти аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда стигла је у Загреб недуго по атентату, да би службене потврде биле објављене предвече у посебним издањима новина. Прве вијести о атентату изазвале су у највећем хрватском граду велику пометњу

Хитлер је скоро умро од предозирања?!

15. фебруар 2017.

Нацистички вођа Адолф Хитлер „убијао“ се од кокаина након што је 1944. године преживио покушај атентата – појављивао се наг и неуредан и тражио дрогу, наводи Норман Окслер у књизи „Кокаин у Трећем рајху“. Окслер је истраживао и прегледао медицинске документе, дневничке записе, писма нациста и војне извјештаје који се налазе у националним архивима у Берлину и Вашингтону. Због озљеде обје бубне опне након неуспјелог покушаја атентата бомбом, код Хитлера је послат доктор Ервин Гисинг, оториноларинголог. Он је упознао Хитлера у „Вучијој јазбини“. Хитлер је приказиван као нека врста моћног и мистичног суверена, а Гисинг је срео погнуту и шепајућу фигуру која је носила тамноплави огртач, а на босим ногама

Манипулације бројем убијених у Јасеновцу и даље трају

15. фебруар 2017.

На сајту Музеја Холокауста у Вашингтону пише да су усташе у Јасеновцу убиле између 77.000 и 99.000 људи од 1941. до 1945. године, а да је на подручју данашње Хрватске и БиХ /која је била у саставу усташке НДХ/ убијено између 320.000 и 340.000 Срба. На сајту је наведено и да је више од 30.000 хрватских Јевреја убијено у НДХ или у логору Аушвиц-Биркенау. Када је ријеч о броју жртава у Јасеновцу од његовог оснивања 1941. и евакуације у априлу 1945. године, наводи се да су хрватске власти убиле на хиљаде људи. Истакнуто је да су усташе побиле између 45.000 и 52.000 Срба, између 12.000 и 20.000 Јевреја, између 15.000

У Станарима је приказан документарни филм Милета Савића "Споменко на вјечној стражи" - трајан запис о најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је поклонио живот на бранику отаџбине и подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима гинули и најмлађи.

Филм „Споменко на вјечној стражи“ – подсјећање будућим генерацијама

15. фебруар 2017.

У Станарима је приказан документарни филм Милета Савића „Споменко на вјечној стражи“ – трајан запис о најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је поклонио живот на бранику отаџбине и подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима гинули и најмлађи. „Морамо чувати успомену на српске борце. Ако заборавимо Споменка као да смо себе прецртали“, рекао је Савић Срни након синоћње пројекције филма у Станарима, организоване поводом обиљежавања Дана бораца Републике Српске и 213 година од Првог српског устанка. Он истиче да прича о Споменку указује на истину о дешавањима током одбрамбено-отаџбинског рата и представља одбрану од свих неистина које долазе са стране. „Кроз овај филм су

Србија обележава Дан државности

15. фебруар 2017.

Низом манифестација Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије. Председник Србије Томислав Николић ће поводом Дана државности доделити одликовања заслужним личностима и институцијама. Николић ће положити и венац на споменик Незнаном јунаку на Авали. Такође, одржаће и свечани пријем. На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова,

Амазон на удару због објаве књига које негирају Холокауст

14. фебруар 2017.

Намерно негирање Холокауста, показују нацистички документи, сежу још из доба кад су нацисти у рату спроводили Холокауст. Европа то напросто не може и не жели да прогута. У првом реду због језиве историјске лекције и трагедије. Амазон је на удару у Европи због објаве књига које тврде да се Холокауст уопште није догодио, што се на старом континенту у правилу третира као говор мржње. У многим земљама, у Француској, Италији и Немачкој, па и код нас у одређеној мери, такве ствари подложне су казненом прогону, све до затворске казне. Први који се у Европи позабавио појавом таквих књига био је Сундајс Тајмс, након чега је избио такав скандал да је