У Доњој Градини обележено 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу. Подсећање на ужасно страдање и опомена да се никад не понови. Потресан говор премијера Вучића Кама. Крик. Крв. Као да се све догађа управо сад. Толико су потресне слике усташких злочина почињених према Србима. Толико су страшне, јер је пред нама преживљено истина страдалих. Корак по корак, стопа по стопа… Десетине хиљада људи у муклој тишини, да не потресе кости оних који су уморени, али и живи закопавани на мање од метар и по у дубину земље, јер су усташе штеделе снагу. Слике ужаса дочекале су непрегледну поворку оних који су синоћ после 20

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић изјавио је вечерас у Козарској Дубици да на мјестима страдања, посебно из Другог свјетског рата, на којима је било толико жртава и убијања треба бити стално присутан. „Ове године сам био и у Јадовну, и у Шушњару, и у Доњој Градини, и својим присуством тим мјестима настојимо да дамо већи значај и тежину тим жртвама него што је то уобичајено“, рекао је Иванић новинарима након комеморативног скупа у Доњој Градини. Он је додао да на пуно мјеста на којима су људу страдавали нема никога и због тога је вечерашњи комеморативни скуп у Доњој Градини био импозантан. „Драго ми је да је било

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је вечерас у Доњој Градини да је Српска створена као израз воље српског народа у БиХ, те као институционална заштита народа над којим је у Другом свјетском рату први пут почињен геноцид. „Јасеновац и Доња Градина и сјећање на њих, нису само цивилизацијско питање, него питање садашњости и будућности српског народа, Републике Српске и цијелог слободног свијета“, рекао је Додик на централној манифестацији у Спомен-подручју „Доња Градина“ поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац у коме је убијено 700.000 људи. Он је истакао да је Српска институционална заштита народа који памти и који више нема

Прислуживањем свијећа код „Тополе ужаса“ у Доњој Градини вечерас је завршена централна манифестација обиљежавања 75 година од геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Концентрационом логору Јасеновац. Свијеће у помен невиним жртвама геноцида почињеног у Јасеновцу заједно су прислужили предсједник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић, члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министри Српске и Србије, те други званичници који су вечерас присуствовали том комеморативном скупу. Скупу је присуствовао и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац. Систем концентрационих логора Јасеновац представља највеће стратиште у Другом свјетском рату на територији некадашње Југославије. Према процјенама стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је око 700.000

Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да је пред надлежним институцијама да утврде тачан број Срба страдалих у НДХ, због „повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској“ Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је пред надлежним институцијама да утврде тачан број Срба страдалих у Независној Држави хрватској (НДХ), јер ни 70 година након завршетка Другог светског рата то није учињено, али и због „повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској“. Вучић је на комеморативном скупу поводом 75. годишњице од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату рекао да је Доња Градина једна од хиљаде стратишта на којима је српски

Иницијатива у Јавној установи Спомен подручје „Доња Градина“ за прикупљање фотографија становништва Козаре и Поткозарја, страдалог у Другом свјетском рату у концентрационом логору Јасеновац, наишла је на велики одзив становништва. На адресу Спомен подручја стигло је на стотине фотографија страдалих у Јасеновцу. Осим фотографија у Доњу Градину пристигло је и на стотине дописних карти и бројних предмета, који свједоче о звјерским злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима под окриљем злогласне Незавине државе Хрватске. Прикупљене фотографије и документи биће дио музејске збирке, која би наредне године требало да буде представљена јавности. У злочиначком усташком походу, прије више од седам деценија под окриљем Независне државе Хрватске, бројне српске, ромске и јеврејеске породице