arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29. септембар 2016.

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Тужна годишњица масакра Срба са Билогоре

28. септембар 2016.

Pриjе 74 године, 28. септембра 1942. хрватске усташе су на Билогори побили преко 500 Срба, већином жена и дjеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин”, рекао предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца. Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило. Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све

Карловачка патријаршија (Извор: Википедија – аутор непознат)

Одбрана СПЦ од Ватикана: Зашто је сваком времену потребан Максим Суворов?

28. септембар 2016.

Данас када офанзива Ватикана на православне Србе на жалост добиjа своj одраз и у српском епископату, ниjе наодмет подсетити се периода од пре нешто више од три века. Ситуациjа jе врло слична, у многим краjевима Аустро-Угарске са већинским српским становништвом почео jе отворени притисак ради униjаћења Срба. Како тада, тако и данас, излаз jе само jедан – jачање православне свести српског народа и ослонац на Русиjу. Управо о томе и говори текст о руском учитељу Максиму Суворову… Београдски Митрополит Моjсиjе (Петровић) осетио jе погубност од учења српске деце у аустриjским школама, па се подстакнут римокатоличким прозелитизмом jош 1718. године писмом обратио лично Руском Цару Петру Великом. Већ тада су неколицина

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања “Септембарских дана одбране”, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. септембар 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Најава: Трибина у Пребиловцима

27. септембар 2016.

Позивамо мјештане села Пребиловци али и оне из Клепаца, Тасовчића и околних села да у петак, 30. септембра 2016. у 19. часова дођу у Дом Краља Милутина у Пребиловцима, на трибину: „Меморијални центар – Пребиловачка кућа“ Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, представиће пројекат изградње, уређења и предвиђене намјене Пребиловачке куће. У разговору са присутнима ово је прилика да се размјене мишљења, чују приједлози и критике. Очекујемо вас. УГ Јадовно 1941.

У ТРНОВУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СА ИМЕНИМА 111 СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

27. септембар 2016.

У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани. Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године. Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико

Умро јеврејски осветник Јозеф Хармац

27. септембар 2016.

Познати јеврејски осветник Јозеф Хармац, који је преживио холокауст и организовао један од највећих напада Јевреја на бивше нацистичке мучитеље, умро је у 91. години. Његов син Ронел Хармац, потврдио је да је Хармац умро јуче. Хармац је један од неколицине преосталих јеврејских “Осветника” који су извршили масовно тровање бивших официра СС у америчком логору за ратне заробљенике 1946. године, када се разбољело више од 2.200 Нијемаца, али нико није умро. Хармац, који је рођен у Литванији и којем је током холокауста побијена скоро цијела породица, бранио је у изјави агенцији АП прошлог мјесеца поступке своје групе Накам /на хебрејском “освета”/. “Није нам било јасно зашто не може да дође

Душан Пророковић

Душан Пророковић: Кад дилбер најављује рат

26. септембар 2016.

Сефер Халиловић је познат по наступима који одишу искључивошћу. Исувише често му се то дешава да би било случајно Сефер Халиловић је познат по наступима који одишу искључивошћу. Исувише често му се то дешава да би било случајно. У последњем се Халиловић обрушио на Републику Српску, изјавивши да ће се у неком будућем сукобу одржати највише 10-15 дана. Пре две године је нешто слично поручио мостарским Хрватима, подвлачећи да “више нема хрватске војске која ће помоћи Хрватима у науму” да овај град постане престоница трећег ентитета. Срећа је па се Халиловић ништа не пита. Његов утицај на политику Сарајева је миноран. Што опет не значи да и многи други, далеко

Кајмакчалан - место историјске битке

Македонци срушили бугарски споменик на Кајмакчалану, Борисов бесан као рис!

26. септембар 2016.

Група македонских новинара уништила је спомен-плочу у Бугарском меморијалном центру на Кајмакчалану јер је, како наводе, илегална, пише портал “Новините”, а премијер Бугарске Бојко Борисов каже да ће они који уништавају бугарске споменике сносити последице. РТС преноси да је Министарство спољних послова Македоније навело да је споменик, постављен у мају ове године, илегалан и да Бугарска мора да поштује међународне процедуре за изградњу споменика на туђој територији. Скопље, међутим, већ месецима није изашло са званичном изјавом да је споменик илегалан. Бугарски премијер Борисов је реакцију Минстарства спољних послова Македоније бурно прокоментарисао. – Када им буде била потребна помоћ, неће је добити. Нисмо чекали да нас неко пита за помоћ, одмах смо

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага.

Парастос за 29 погинулих бораца ВРС

26. септембар 2016.

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага. Обиљежавање 24 године од страдања бораца ВРС на Рогосији организовала је Борачка организација општине Власеница. Помену код споменика погинулим борцима на Рогосији присуствовале су делегације борачких удружења и општинских власти Милића и Власенице, Удружења логораша Републике Српске, чланови породица погинулих бораца и њихови сабораци, а посебан печат скупу дали су власенички бициклисти и планинари, који су организовали поход на Рогосију. Парастос погинулима служио је свештеник Владимир Радоњић, који је у пригодној бесједи, након богослужења, рекао да се не смије заборавити жртва

Илија Јурић

Илији Јурићу шест година затвора због силовања Српкиње

26. септембар 2016.

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Илију Јурића на шест година затвора због силовања Српкиње на подручју Оџака 1992. године. Јурић је првостепеном пресудом Суда БиХ у новембру 2015. године био ослобођен свих оптужби. Ову пресуду укинуло је Апелационо вијеће и обновило суђење. Након обновљеног суђења, Јурић је проглашен кривим да је као припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/ с другим војницима силовао оштећену. Апелационо вијеће Јурића је ослободило оптужби по двије тачке за физичко малтретирање цивила. С обзиром да је у првостепеном поступку био ослобођен, на пресуду Апелационог вијећа дозвољена је жалба Трећестепеном вијећу, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети држављанина БиХ и Хрватске Илију Јурића, да је у ноћи између

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ

Обиљежен Дан одбране у одбрамбено-отаџбинском рату

26. септембар 2016.

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ. Тим поводом код централног споменика положени су вијенци и прислужене свијеће погинулим борцима Војске Републике Српске. Потом су ђаци и грађани у “Маршу слободе” кренули према Новској планини гдје је у септембру 1995. године била посљедња линија одбране ове општине. Начелник општине Сњежана Рајилић рекла је да су Војска Републике Српске и народ ове општине имали храбрости да одбране огњишта и сачувају Нови Град у Републици Српској. “Они су то знали у рату, а ми смо јуче показали да знамо у миру да одбранимо Републику Српску

Rusi_na_Solunskom_frontu.jpg

Заборављени јунаци Солунског фронта

26. септембар 2016.

Руска елитна дивизиjа, коjа се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуциjе напросто избрисана из историjе. Књига „Браћа по оружjу“, о трагичноj судбини више од 10.000 руских воjника, постала хит у овоj земљи   МОСКОВСКИ издавачи су недавно затражили од српског воjног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод jе била не само огромна руска материjална помоћ српскоj воjсци, већ и потрага за Русима коjи су се хероjски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта. – Русиjа jе давала огромну помоћ Србиjи у опреми, наоружању и мунициjи. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много

stepinac-ustase.jpg

Никола Живковић: Царство лажи (1)

26. септембар 2016.

Рецензиjа књиге Александра Корба, У сенци Другог светског рата масовно насиље усташа против Срба, Јевреjа и Цигана у Хрватскоj 1941–1945. Fraenkel Prize in Contemporary History, Wiener Library, London; Irma Rosenberg Förderpreis des Instituts für Zeitgeschichte, Wien; Andrej-Mitrović-Preis der Michael-Zikic-Stiftung, Bonn; Herbert-Steiner-Preis des Dokumentationsarchivs des österreichischen Widerstandes und der International Conference of Labour and Social History (ITH) само су неке од награда додељене Александру Корбу, ученику Холма Зундхаусена, за докторски рад под горњим насловом. Уз то, историчари задужени за оцену Корбове дисертациjе: професор доктор Јерг Баберовски (örg Baberowski) професор доктор Киран Клаус Пател (Kiran Klaus Patel) и професор доктор Михал Вилт (Michael Wildt), jедногласно су му (рођеном 1976, стипендисти америчког Мемориjалног музеjа холокауста, докторанту

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА