Dušan Proroković: Kad dilber najavljuje rat

Datum objave: ponedeljak, septembar 26, 2016
Veličina slova: A- A+

Sefer Halilović je poznat po nastupima koji odišu isključivošću. Isuviše često mu se to dešava da bi bilo slučajno

Dušan Proroković
Dušan Proroković

Sefer Halilović je poznat po nastupima koji odišu isključivošću. Isuviše često mu se to dešava da bi bilo slučajno. U poslednjem se Halilović obrušio na Republiku Srpsku, izjavivši da će se u nekom budućem sukobu održati najviše 10-15 dana. Pre dve godine je nešto slično poručio mostarskim Hrvatima, podvlačeći da “više nema hrvatske vojske koja će pomoći Hrvatima u naumu” da ovaj grad postane prestonica trećeg entiteta. Sreća je pa se Halilović ništa ne pita. Njegov uticaj na politiku Sarajeva je minoran. Što opet ne znači da i mnogi drugi, daleko uticajniji pojedinci, ne razmišljaju na ovakav način. Samo što to javno ne izgovaraju. Zašto?

Prvo pitanje je kako bi se sukob u BiH odrazio na regionalnu bezbednost? A drugo: ko bi i protiv koga u Bosni ratovao? Da krenemo od drugog! Već dugo periodično obilazim Bosnu, deo mog posla je da pratim političke i ekonomske procese u toj zemlji i sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim kako su potencijali za izbijanje sukoba širih razmera u ovom trenutku mali. A ako se povlači pitanje “uništavanja Srpske za dve nedelje” onda je to operacija najširih mogućih razmera. Armija BiH za tako nešto nije sposobna, paravojne formacije ne bi mogle da završe posao čak i kada bi bile brzo formirane, a ključno je što su oni stariji u BiH, koji su jedan sukob preživeli, umorni od rata, a mlađe je danas teže motivisati da krenu u borbu nego početkom devedesetih.

Posleratnim generacijama je, ma koliko to bilo teško priznati, cilj da emigriraju iz BiH, a ne da za nju ratuju. Najmotivisaniji za rat su pripadnici raznih radikalnih muslimanskih grupacija, koji bi da prave novu “Islamsku državu”. Oni bi jedva dočekali svaku destabilizaciju. Međutim, to nije samo opasnost za Srpsku, već i za bošnjačko-muslimanski korpus.

Pripadnici DAEŠ su na Bliskom istoku jednako maltretirali i muslimane i nemuslimane koji nisu želeli da se povinuju njihovim zakonima. Radikalnim islamistima je cilj uvođenje šerijatskog prava, a ne odbrana bošnjačkih nacionalnih interesa ma šta se pod njima podrazumevalo. Bilo kakvi pokušaji izazivanja incidenata ili stvaranja “ratnog ambijenta” zato predstavljaju veću opasnost za Sarajevo nego za Banjaluku. Sarajevo bi se našlo ne samo u konfrontaciji sa Srbima, već bi zbog upliva radikalnih islamista i oslanjanja na njihove snage vrlo brzo puklo i strateško partnerstvo sa Hrvatima i došlo bi do velikih potresa unutar samog muslimanskog korpusa.

A sada da se vratim na prvo. Do sukoba u BiH, sa ciljem uništavanja Srpske, može doći samo ukoliko on bude indukovan spolja. A to znači ukoliko ključnim NATO državama tako nešto odgovara. Jer, čak i da moćne islamske zemlje “zalegnu” za tako nešto i odreše kesu za naoružavanje Sarajeva, ništa od toga niti je dovoljno, niti može biti realizovano bez odobrenja Zapada. Da li će do takvog razvoja doći, u ovom trenutku je teško prognozirati. Prvo, nije jasno šta bi to NATO dobio podgrevanjem sukoba u BiH. Korist od svega je relativno mala u odnosu na probleme koji se mogu otvoriti. Drugo, okolnosti u međunarodnoj politici su sasvim drugačije danas nego pre tri decenije. Primeri Ukrajine i Sirije to odlično pokazuju. Rat u BiH bi značio potpuno “raspakivanje postjugoslovenskog prostora”, crtanje novih granica i širu regionalnu destabilizaciju, sa kojom EU ne bi umela da se izbori. U krajnjoj liniji, to bi ostavilo posledice i po kontinentalnu bezbednost. A što bi otvorilo prostor ne za učvršćivanje američkih pozicija, već za povećavanje uticaja nekih drugih aktera.

Najavljivati sukob danas, a sagledavati okolnosti kroz prizmu devedesetih godina je besmisleno. Zato je Halilovićeva pretnja prazna i više predstavlja izraz nemoći, nego realnog stanja stvari. Do rata može doći samo ako to žele zapadni faktori. Mada i ovako, bez rata, ne znam šta će biti sa BiH. To je “neuspela država”, bez jakih institucija i sa nemogućim odnosima konstitutivnih naroda. Nova rešenja se moraju tražiti političkim putem. Rat bi ih samo odložio i nastavio višedecenijsku agoniju.

Autor: Dušan Proroković, Centar za strateške alternative

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

„Ako sprovedete referendum, ima da vas nema“

Radovan i opstanak Srpske | Jadovno 1941.

Dušan Proroković: Vidovdanska beseda | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top