2016 - Страница 22 од 229 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2016 » Страна 22

Десница, па шта

19. новембар 2016.

Шта је то Србима донела и дала европска левица, па да страхују од продора европске деснице, као што сугеришу неки у Београду? Уз српску чељад спремну да на невиђено, само на основу сопствених жеља, портрет Доналда Трампа окачи о зид, поред иконе свеца заштитника, у Србији (Београду пре свега) ево имамо и дружину која телали около упозоравајући на велико зло које се, тврде, спрема Европи. Њихова теорија каже да ће избор Трампа за председника Америке оснажити радикалну десницу у, шта знам, Француској, Шведској, Аустрији, Немачкој… а то, веле, добра неће донети, опасно је чак и по куглу земаљску, јер ће те снаге, каже њихово учење, још више оснажити Путина, што

Годишњица страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса 1991. године

18. новембар 2016.

БЕОГРАД – Од 12. до 18. новембра 1991. године припадници хрватске војне полиције у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора „Рибарска колиба“, гдје су их психички и физички малтретирали на начине да су их потапали у води, прикључивали на индукторску струју, сјекли уши, резали по прсима и солили ране, газили ногама, тукли металним шипкама и дрвеним палицама, од којих су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила,

Положени вијенци као знак сјећања на спашавање савезничких пилота

18. новембар 2016.

Представници власти Горњег Милановца данас су са представницима Амбасаде САД у Србији и ратног ваздухопловства САД положили вијенце на спомен-обиљежје у Прањанима као знак сјећања на спасавање 500 савезничких, углавном америчких пилота у Другом свјетском рату. У акцији спашавања пилота, која је у историји забиљежена као „Мисија Халијард“, у периоду од августа 1944. године до фебруара 1945. године евакуисано је 500 пилота у базу у Бари у Италији. Оборени пилоти, које је локално становништво и припадници Краљевске војске у отаџбини скривало на простору од Ивањице, Ариља, Златибора, Гуче, Београда до источне Србије и села у западној Румунији, евакуисани су када је успостављен ваздушни мост Прањани-Бари. У првом лету у Италију

Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год Фото: РТРС

Oбиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године

18. новембар 2016.

У Бањалуци ће у уторак, 22. новембра, бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, а у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић истакао је да заједничко обиљежавање Републике Српске и Србије говори о значају тог догађаја. Он је подсјетио да су српске снаге, у којима је било око 25.000 српских добровољаца из БиХ, 21. новембра 1918. године ослободиле Бањалуку. „Данас постоје неке квазиисториографске снаге које покушавају ревизијом историје да жртву прикажу као агресора, односно окупирану земљу као агресорску и то је проблем који српски народ има у својој историји, а

Еуроблиц: Хрвати спалили доказе о злочинима министра Крстичевића

18. новембар 2016.

Тужилаштво БиХ годинама безуспјешно покушава да од власти у Загребу добије документе који показују да је ратни командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске Дамир Крстичевић, по наређењу хрватског војног и политичког врха, наложио гранатирање цивилних циљева и убиства заробљених српских цивила и војника у Мркоњићу и осталих 12 западнокрајишких општина у којима су хрватске јединице 1995. године починиле бројне злочине, пише „Еуроблиц“. Према изворима овог листа, од завршетка рата до данас Хрвати су сакрили и уништили највећи број доказа који недвосмислено показују да је тадашњи званични Загреб одговоран за убиства 1.644 и протјеривање више од 120.000 Срба из западног дијела БиХ. „Као командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, Крстичевић је

Кривично дело негирања геноцида — па тога нема ни у ЕУ

18. новембар 2016.

Европске вредности не подразумевају забрану негирања или преиспитивања геноцида, већ забрану ширења мржње и величања геноцида. У појединим европским земљама забрањено је величање Холокауста јер о том злочину постоји консензус. Измена српског Кривичног законика према којој би се негирање геноцида квалификовало као кривично дело правда се обавезама Србије према учлањењу у ЕУ. Ипак, историја говори друкчије. У неколико наврата, од почетка 21. века, званичници ЕУ нису могли да се сложе треба ли порицање геноцида да постане део општеевропског законодавства. Неке државе-чланице ЕУ нису се сложиле са таквим предлогом Европске комисије сматрајући то неприхватљивим кршењем слободе говора. Зато је 2007. усвојено компромисно решење којим је остављено државама-чланицама да порицање геноцида уврсте или не уврсте у своја кривична

Линта: Скандалозна одлука о именовању Анте Готовине за савјетника министра одбране

18. новембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

17. новембар 2016.

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

Нина Обуљен Коржинек (Фото: Screenshot/HRT)

Министар културе на мети због скидања Старчевићеве слике

17. новембар 2016.

Хрватски министар културе Нина Обуљен Коржинек скинула је са зида у свом кабинету слику Анте Страчевића, идеолога хрватског национализма, и изазвала протесте десничара и бившег министра Златка Хасанбеговића. Портрет Анте Старчевића, рад сликара Бехаудина Селмановића из БиХ, својевремено је у министарски кабинет унио управо Хасанбеговић, који је остао упамћен по негацији партизанског покрета, одбрани усташке НДХ и „Ханџар дивизије“. „Свако има право на свој естетски избор, па тако и садашњи министар. А у новонасталим околностима Старчевићу заправо тамо више и није мјесто. Можда би у Министарству културе сада боље одговарали портрети Хрвоја Хрибара из Хрватског аудио-визуелног центра или в.д. интенданта ријечког Хрватског народног позоришта Марина Блажевића“, изјавио је Хасанбеговић, који

ФИЛМ: „Причам први пут“- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

17. новембар 2016.

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма „Причам први пут“, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе. „Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама“, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Жалосно је што Србија не тражи ослобађање киднапованих

17. новембар 2016.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији 1998, 1999. и 2000. године оцијенило је да је жалосно да министар спољних послова Србије Ивица Дачић ни на једној сједници Савјета безбједности УН до сада није затражио ослобођење киднапованих Срба. Удружење у саопштењу поставља питање државницима Србије „има ли нешто важније од људских живота“. Из Удружења питају „зашто је Србија помогла ослобађање албанских терориста и злочинаца из српских затвора, а игнорише породице киднапованих и убијених Срба“ и да ли Тужилаштво за ратне злочине зна гдје се налазе киднаповани Срби. „Због чега државници Србије нису омогућили сусрет породица Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији са тужиоцем за ратне злочине

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

17. новембар 2016.

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Хрватска војска у Мркоњић Граду (фото:lupiga.com)

Ухапсити и осудити Крстичевића

17. новембар 2016.

Борачка организација Републике Српске /БОРС/ позвала је правосудне органе БиХ да ухапсе министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића и суде му због улоге коју је имао током протеклог рата на простору Српске. Из БОРС-а подсјећају да је Крстичевић, који је јуче званично посјетио БиХ, био командант 4. гардијске бригаде Војске Хрватске и учествовао у операцијама „Маестрал“ и „Јужни потез“ у којима је у јесен 1995. године протјерано 120.000 Срба из западнокрајишких општина. „Убијена су 1.644 српска војника и цивила, а у масовној гробници у Мркоњић Граду пронађено је масакрирано 181 тијело. Осим тога, почињени су други злочини“, саопштено је из БОРС-а. Из те организације подсјећају да је током операција „Маестрал“ и

1.Генерални конзул Републике Србије Божидар Вучуровић са сарадником положио венац на споменик српским војницима у Улму

Сећање на српске јунаке

17. новембар 2016.

Србија је, кажу историчари и демографи, у оба велика рата према некадашњем броју становника и у односу на све савезничке земље, имала највише војних и још више цивилних жртава Док су се после Другог светског рата па све до тзв. демократских промена 2000.г. војне и цивилне жртве тог рата редовно помињале, разне делегације су на њихова спомен-обележја полагале венце и цвеће, држани су говори, виђени, преживели ратници, често окићени генералским знамењима, су деци и ученицима причали о партизанским и спственим херојским борбама итд., дотле се о многим историјским биткама у I светском рату, често и значајнијим борбама од паризанских, ћутало. Бројне жртве Првог светског рата биле су једноставно игнорисане, можда

Промоција нове књиге Мила Ломпара

17. новембар 2016.

У четвртак, 17. новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије биће одржана прва промоција нове књиге проф. др Мила Ломпара, Полихисторска истраживања. Полихисторска истраживања, нова књига проф. др Мила Ломпара је резултат обједињених истраживања различитих феномена из поља књижевности, филозофије и политике које обједињује јединствен и особен метод угледног српског интелектуалца. Промоција ће бити одржана у четвртак, 17 новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд). О књизи ће говорити: – Академик Данило Баста; – Проф. др Слободан Антонић; – Проф. др Слађана Јаћимовић; – Аутор. Из књиге: Понекад наилазимо на грешке које бацају тамну сенку на општу културу Латинке Перовић. Тако у једној реченици о