У предлогу измена Кривичног законика нашло се и једно потпуно ново кривично дело – „оспоравање геноцида и других тешких кривичних дела против човечности“, које се дефинише као један од облика кривичног дела расне и друге дискриминације Већ дуго траје рад на изменама Кривичног законика Србије. Почело се са идејом о променама у вези с неким кривичним делима против привреде, а у финишу израде Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика унесене су велике новине у погледу кривичних дела против полне слободе. Ово је изазвало велику пажњу јавности, а понеко се забринуо да то ствара могућност кривичне одговорности и због „масног вица“. Сада, суочени с Предлогом Закона о изменама и

Измене Кривичног законика изазвала опречне реакције посланика. Одредбе непримењиве на тврдњу да је злочин у Сребреници геноцид Измене Кривичног законика, о којима расправља Скупштина Србије и којима се уводи негирање геноцида као кривичног дела, не значе да ће онај ко оспори да је злочин у Сребреници био геноцид ићи у затвор. С друге стране, то би могло да се догоди ономе ко негира да се ратни злочин у Поточарима догодио. Предуслов је да због те изјаве, на пример, избију немири или буде угрожен нечији живот. Новом одредбом, затвором од шест месеци до пет година биће кажено одобравање, негирање или значајно умањивање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, али само

У документу који се чува у Архиву Југославије (Фонд 100, F16-49) Јован Алексић (1883, Куманово) аутентично је сведочио о положају Срба у Јужној Србији с краја 19. и с почетка 20. века. Он сведочи да је у периоду од 1876. до 1890. године било у Турској царевини великих превирања и видних знакова буђења националне свести код „подвлашћених“ народа. Тај талас нарочито је захватио српски народ за време и после српско-турског рата и ослобођења Лесковца, Врања итд. Узрок је, према мишљењу Алексића, у томе што је положај српског народа био најтежи. Право на српско име Грци и они који су се осећали као Бугари, или они које је званична турска политика

Својом изјавом београдски надбискуп Станислав Хочевар, намерно или не, насрнуо је католичким крижом на православни крст Увек притајене оцене Ватикана и њихових представника о разноразним догађајима широм планете ваља тумачити између редова, а не у прецизним редовима. Понекад, међутим, што се заиста ретко дешава, отворе карте до краја. Београдски надбискуп Станислав Хочевар јасно и гласно поручује како не “види ништа чудно” што је владику Николаја Велимировића упоредио с кардиналом Алојзијем Степинцем! Он је, дакле, у исту раван поставио православног владику, заточеника нацистичког логора Дахау, с ратним злочинцем, послушником усташког поглавника Анте Павелића, слуге Адолфа Хитлера, који је милионе људи, жена и деце заточио и побио у нацистичким логорима смрти. Својом