U predlogu izmena Krivičnog zakonika našlo se i jedno potpuno novo krivično delo – „osporavanje genocida i drugih teških krivičnih dela protiv čovečnosti“, koje se definiše kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije Već dugo traje rad na izmenama Krivičnog zakonika Srbije. Počelo se sa idejom o promenama u vezi s nekim krivičnim delima protiv privrede, a u finišu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika unesene su velike novine u pogledu krivičnih dela protiv polne slobode. Ovo je izazvalo veliku pažnju javnosti, a poneko se zabrinuo da to stvara mogućnost krivične odgovornosti i zbog „masnog vica“. Sada, suočeni s Predlogom Zakona o izmenama i

Izmene Krivičnog zakonika izazvala oprečne reakcije poslanika. Odredbe neprimenjive na tvrdnju da je zločin u Srebrenici genocid Izmene Krivičnog zakonika, o kojima raspravlja Skupština Srbije i kojima se uvodi negiranje genocida kao krivičnog dela, ne znače da će onaj ko ospori da je zločin u Srebrenici bio genocid ići u zatvor. S druge strane, to bi moglo da se dogodi onome ko negira da se ratni zločin u Potočarima dogodio. Preduslov je da zbog te izjave, na primer, izbiju nemiri ili bude ugrožen nečiji život. Novom odredbom, zatvorom od šest meseci do pet godina biće kaženo odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo

U dokumentu koji se čuva u Arhivu Jugoslavije (Fond 100, F16-49) Jovan Aleksić (1883, Kumanovo) autentično je svedočio o položaju Srba u Južnoj Srbiji s kraja 19. i s početka 20. veka. On svedoči da je u periodu od 1876. do 1890. godine bilo u Turskoj carevini velikih previranja i vidnih znakova buđenja nacionalne svesti kod „podvlašćenih“ naroda. Taj talas naročito je zahvatio srpski narod za vreme i posle srpsko-turskog rata i oslobođenja Leskovca, Vranja itd. Uzrok je, prema mišljenju Aleksića, u tome što je položaj srpskog naroda bio najteži. Pravo na srpsko ime Grci i oni koji su se osećali kao Bugari, ili oni koje je zvanična turska politika

Svojom izjavom beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, namerno ili ne, nasrnuo je katoličkim križom na pravoslavni krst Uvek pritajene ocene Vatikana i njihovih predstavnika o raznoraznim događajima širom planete valja tumačiti između redova, a ne u preciznim redovima. Ponekad, međutim, što se zaista retko dešava, otvore karte do kraja. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar jasno i glasno poručuje kako ne “vidi ništa čudno” što je vladiku Nikolaja Velimirovića uporedio s kardinalom Alojzijem Stepincem! On je, dakle, u istu ravan postavio pravoslavnog vladiku, zatočenika nacističkog logora Dahau, s ratnim zločincem, poslušnikom ustaškog poglavnika Ante Pavelića, sluge Adolfa Hitlera, koji je milione ljudi, žena i dece zatočio i pobio u nacističkim logorima smrti. Svojom