arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Војска Србије Фото: ТАНЈУГ

Зашто НАТО није успио да побиједи српску војску на Косову?

17. јун 2016.

Ових дана навршава се 17 година од када је Војска Југославије послије потписивања Кумановског споразума отишла са Косова и Метохије. Ово не изгледа као војска која је поражена! Овом реченицом је један од америчких новинара на Мердарама, прелазу између Србије и Косова и Метохије, негдје у овим данима 1999. године коментарисао, више за себе, одлазак српске, тада југословенске војске са Косова и Метохије, послије потписаног Кумановског војно- техничког споразума СРЈ—НАТО 9. јуна. Колона тенкова и војних возила Војске Југославије као под конац, са којих се вијорила српска застава, 13 дана прије Видовдана, тачније 15. јуна 1999. године, кренула је са Косова, послије 78 дана НАТО бомбардовања. Пратила их је колона цивилних возила, Срба који су упоредо са њима, многи

Хероји са Кошара

Мој тата је по занимању херој

16. јун 2016.

Репортери „Новости“ у посети породици Војислава Вукашиновића, једног од 1.300 бранилаца Кошара. Син Лука: Поносан сам на оца. После рањавања три месеца био у коми, а годину дана није могао да види ХЕРОЈИ мојих вршњака су Супермен, Спајдермен, Бетмен, познати спортисти, глумци и певачи. Али мој херој је мој стриц Војислав, бранилац карауле на Кошарама у рату на Косову и Метохији 1999. године. Он је за мене најхрабрији, најјачи и највећи човек. Овако је Стефан Вукашиновић (13) из Матарушке Бање, ученик овдашње Основне школе „Ђура Јакшић“, одговорио на тему „Особа којој се дивим“ на писменом задатку из српског језика. За свој састав Стефан је добио само четири плус, и то

Зграда Европског парламента у Стразбуру Фото: СРНА

Европски парламент истражује околности изложбе о Степинцу

16. јун 2016.

У кабинет предсједника Европског парламента Мартина Шулца стигла је протестна нота амбасадора Србије при ЕУ Душка Лопандића која је упућена због организовања изложбе о контроверзном надбискупу Алојзију Степинцу у згради Европског парламента. Како су у Шулцовом кабинету рекли за Радио-телевизију Србије, цијели случај ће бити истражен и онда ће се одлучити о евентуалној реакцији. Из кабинета наводе да су изложбу одобриле надлежне службе Европског парламента и да ће бити испитано да ли је то учињено према правилима. Министарство спољних послова Србије протестовало је због изложбе о животу и раду Алојзија Степинца, у организацији хрватског посланика Маријане Петир и Загребачке надбискупије. Лопандић је упутио протестна писма предсједнику Европског парламента Мартину Шулцу,

Свједочења о премлаћивању Срба у логору Рабић

16. јун 2016.

У наставку суђења Алмазу Незировићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручју Дервенте и Босанског Брода, свједоци Тужилаштва БиХ Перо Ђукић, Мирко Ножица и Недјељко Благојевић причали су о заробљавању и премлаћивањима у логору Рабић. Свједок Ђукић, пријератни професор, ухапшен је у својој кући у Дервенти и након десетак дана проведених у подруму Дома армије, пребачен је у логор Рабић, преноси Бирн. Незировића, који их је чувао, није познавао док му остали затвореници нису рекли ко је он. Ђукић је рекао да су затвореници свакодневно малтретирани, тучени, понижавани док су их скидали до гола. „Алмаз је једном приликом донио сто и ставио га уз зид. Људи су стали

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић положио вијенац на централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали зејтинлик"

Служен парастос и положени вијенци за погинуле српске јунаке

16. јун 2016.

Обиљежавање Дана одбране сарајевско-романијске регије почело је данас на Војничком спомен-гробљу „Мали зејтинлик“ на Сокоцу служењем парастоса за погинуле борце и полагањем вијенаца. Вијенце на централни крст положили су изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић, као и делегације Владе Републике Српске, Народне скупштине, делегат у Вијећу народа Републике Српске и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Зоран Ђерић. На централни крст вијенце су положили генерални конзул Србије у БиХ Владимир Николић, делегације града Источно Сарајево, Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша, Удружења „Ветерани“ Републике Српске. Вијенце су положили и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, начелник општине Калиновик Милева

Халиловић и Каркеља били припадници извиђачко-диверзантског вода

16. јун 2016.

У наставку суђења бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочине над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године, свједок одбране Хасан Салихић потврдио је да су оптужени Сенад Халиловић и Суљо Каркеља у септембру 1992. учествовали у борбама на десној обали Дрине. Салихић је пред Окружним судом у Источном Сарајеву рекао да су Халиловић и Каркеља били припадници извиђачко-диверзантског вода 31. Дринске бригаде, чији задатак је био извиђање терена на подручју Љесковика. Према изјави свједока, сједиште ове бригаде било је у хотелу „Градина“ у Горажду, који се од Полицијске станице налазио на удаљености два до три километра. Он је потврдио да су се, у вечерњим часовима 17. септембра, са борбених

Да ли је овај део немачке историје стварно коначно завршен и "закопан"? pixabay.com

Сваки десети Немац жели да Немачком руководи фирер

16. јун 2016.

Универзитет у Лајпцигу спровео је истраживање које је показало у најмању руку поражавајуће резултате. Наиме, чак 10,6 одсто Немаца жели да њиховом земљом рукводи фирер. Како је наведено, у резултатима анкете,  10,6 одсто Немаца сложило се са тврдњом да им је потребан фирер, који би чврстом руком управљао Немачком ради општег добра, преноси Спуњик. Према резултатима анкете, 12 одсто Немаца сматра да је њихова нација рођењем боља од других. Како се наводи у извештају, објављеном на сајту Универзитета, немачко друштво показује очигледну поларизацију и радикализацију. – Две групе живе једна поред друге. Има људи који су активно укључени у пружање помоćи избеглицама, а има оних који их активно одбацују – тврди један од аутора извештаја Оливер

Београд - Трибина

За Запад се Србија показала као идеалан кривац

16. јун 2016.

Србофобија као предубјеђење грађена постоји дуго кроз историју у државама Запада и ње неће тако лако нестати, јер се Србија показала као идеалан кривац и добар објекат за иживљавање великих сила Запада, оцијенили су учесници трибине „Србофобија и њени извори“ вечерас у Београду. На трибини коју су организовали удружење „Краљевина Србија“ и Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке, историчар Чедомир Антић подсјетио је да је академик Милорад Екмечић говорио да је србофобија само рукавац русофобије. Реконструишући поријекло и развој србофобије кроз историју, Антић је оцијенио да нестанком русофобије неће престати и србофобија, јер се Србија показала као идеалан кривац. Истичући како су се Европа и САД „80 година спремале за рат

Без гроба и споменика (Фото: Илустрација)

Жртве комунизма никог не занимају

16. јун 2016.

У Србији практично више не постоји Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, а до краја године са веб сајта Министарства правде биће скинут и списак са до сада идентификованих око 60.000 људи које су побили комунисти по завршетку Другог светског рата. – Комисија је угашена. Ионако је постојала само на папиру од 2012. и доласка на власт коалиције око Вучићевих напредњака. Беспарица није пресудан фактор. Ово је идеолошки потпуно конфузно време и владајућа гарнитура шаље различите поруке у зависности од процене колико може имати конкретне користи у датом тренутку. Чак ни из пијетета према жртвама, српске државнике не интересују тзв. пасја гробља црвеног терора, расута широм

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Наставак суђења за злочине над Србима у Горажду

16. јун 2016.

Окружном суду у Источном Сарајеву данас ће бити настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочин над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године. На суђењу некадашњим припадницима такозване Армије БиХ Мухамеду Аџему, Омеру Угљеши, Сенаду Халиловићу и Суљи Каркељи, које је одржано 19. маја, свједок одбране Џевад Муминовић потврдио је да су оптужени учествовали у борбама против српских снага у дијелу града на десној обали Дрине. Муминовић је рекао да је као припадник 31. Дринске бригаде учествовао у жестоким борбама на десној обали Дрине, те да су са њим, између осталих, „били Муса Аџем, Суљо Каркеља, Сенад Халиловић и Меша Џаферовић“. Он је рекао да се вратио кући

Соколац

Oбиљежавање 21 године од одбране Сарајевско-романијске регије

16. јун 2016.

На Сокоцу и Равној Романији данас ће бити обиљежена 21 година од одбране Сарајевско-романијске регије. Према програму обиљежавања, у 9.00 часова биће служен помен и положени вијенци на Војничком гробљу на Сокоцу, а у 9.15 часова предвиђено је обраћање званичника. У манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији у 10.30 часова биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије. Из Борачке организације општине Пале обавјештавају грађане да ће данас у 8.00 часова испред Централног споменика на Палама бити организован превоз аутобусом до Војничког гробља на Сокоцу и манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Предсједникк Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић рекао је раније да је подручје

Taтjaнa Вукoбрaтoвић из СНВ-a, Пeтaр Нoвaкoвић и Слaђaнa Сучeвић

У рaту зa пaшњaкe стрaдajу нajслaбиjи

16. јун 2016.

Стoчaри oкo Грaчaцa жртвe су либeрaлизaциje уписa у нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoриштeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa: Нoвe увjeтe зa упис нaд пoљoприврeдним зeмљиштeм искoристилe су брojнe тврткe oд кojих мнoгe нeмajу вeзe с пoљoприврeдoм Мaли стoчaри нa пoдручjу Грaчaцa, нeзaвиснo oд њихoвe нaциoнaлнoсти, нe мoгу oсигурaти зeмљу нa кojoj би нaпaсaли стoку. To сe дoгaђa из рaзлoгa jeр су сe нa нeпрeглeднa прoстрaнствa кoja су дaнa у зaкуп, уписaли ‘вeлики игрaчи’ из других диjeлoвa Хрвaтскe. Oни у тoм крajу нe нaпaсajу стoку или je брoj грлa у њихoвoм влaсништву нeсрaзмjeрнo мaлeн у oднoсу нa пoвршину зeмљe кojу су ‘бeзeцирaли’. Oд oвe гoдинe у AРKOД, нaциoнaлни систeм eвидeнциje кoришћeњa пoљoприврeднoг зeмљиштa, зaинтeрeсирaни зa

Љубa Вргa: У кoшу сa Шeшeљeм

16. јун 2016.

Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и Виjeћницa Грaдскoг виjeћa и ВСНM-a Глинe: Срeдствa су нaм ускрaћeнa пoд сулудим oбрaзлoжeњeм дa сe нисмo oгрaдили oд Шeшeљeвoг пaљeњa хрвaтскe зaстaвe Са кaквим сe прoблeмимa суoчaвajу Срби и прeдстaвници у мaњинскoм виjeћу и српским oргaнизaциjaмa Глинe? Пo пoпису из 2011., Србa у Глини имa 2.549 штo je 27,5 пoстo укупнoг брoja стaнoвникa. Kaкo сe oвдje врaтилo стaриje стaнoвништвo, чeстe су сaхрaнe, aли je сaдa мнoгo ургeнтниjи прoблeм зaпoшљaвaњa. Пoслa нeмa, oсим у држaвним службaмa и нeштo привaтних пoдузeћa, a тo нaрoчитo вaжи зa припaдникe српскe зajeдницe. Иaкo би у држaвним и jaвним службaмa трeбaли бити зaпoслeни и припaдници мaњинa, тo сe фoрмaлнo рjeшaвa зaпoшљaвaњeм jeднoг

У Културном центру "Пале" вечерас је отворена изложба "Добојски логор, култура сјећања 1915-2015", коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско

Отворена изложба о Аустроугарском логору у Добоју

15. јун 2016.

У Културном центру „Пале“ вечерас је отворена изложба „Добојски логор, култура сјећања 1915-2015“, коју су припремили Регионални музеј Добој и Православно архијерејско намјесништво добојско. Аутор поставке, виши кустос и историчар музеја у Добоју Милка Ћосоћ истакла је да се на изложеним документима и фотографијама налазе подаци о великом броју страдалих у добојском логору са подручја Сарајевско-романијске регије. „Кроз логор од 1915. до 1917. године прошао је 45.791 логораш, од тога 16.673 мушкарца, 16.996 жена и 12.122 српска војника. Међу њима је било старијих грађана, жена и дјеце“, нагласила је Ћосићева. Према њеним ријечима, јавност не зна много о том логору, али историја каже да је то први сабирни логор у

Изложба о Степинцу

Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

15. јун 2016.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најоштрије је данас осудио отварање изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“ у Европском парламенту, истакавши да је та изложба покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета. „Несхватљиво је да се у центру ЕУ отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и који је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године“, истакао је Дачић у писаној изјави медијима. Дачић је поручио да ова изложба и конференција не представљају корак ка помирењу и истини. „Напротив, само продубљује поделе. Сведоци смо да је свет данас суочен

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА