Четири табле са натписима на ћирилици и латиници постављене су данас на државне институциjе у општинама Воjнић и Врбовско у Хрватскоj. Хрватска – двоjезичне табле (илустрациjа) Табле су постављене након проведеног надзора у ове двиjе општине, а из хрватског Министарства управе наjављуjу да ће провести надзор и у другим градовима и општинама. У Министарству истичу да ће у срединама у коjима мањине чине више од трећине укупног становништва примиjенити законе коjи им гарантуjу право на равноправну употребу jезика и писма. Из Министарства истичу да ће се кренути од државних установа и предузећа, приjе свега од Хрватских путева, коjе су дужне да на путевима у срединама у коjима мањине имаjу право

Уништавање ћириличних табли у Вуковару Још од самог оснивања групациjе познатиjе под називом „Стожер за обрану хрватског Вуковара“ било jе jасно како помало успавана идеjа антисрпства, нетрпељивости и мржње према свему српскоме добиjа нови замах, али и jасне политичке контуре, прво кроз сам стожер, а затим и кроз Хрватску демократску заjедницу са своjим сателитима и на концу кроз градско веће града Вуковара. Ћирилица у том контексту , jасно да ниjе узрок проблема овога града и ове државе, па ни саме српске заjеднице у Републици Хрватскоj, она jе само врх леденог брега проблема са коjима се Срби у граду Вуковару, али нажалост и остатку Републике Хрватске, у оваквоj атмосфери неразумевања, нетоларанциjе

Бошњачки, посебно под именом „босански jезик“, лингвистички не постоjи, па државне институциjе Србиjе и Републике Српске мораjу тога бити свjесне и у складу са тим мораjу и дjеловати – одлука jе водећих стручњака из Одбора за стандардизациjу српског jезика. Одлука о бошњачком jезику донесена на посљедњоj сjедници Одбора за стандардизациjу, коjу jе потписао предсjедник тог одбора академик Иван Клаjн, биће послата министарствима просвjете и правде, као и премиjеру Србиjе, пишу „Вечерње новости“. У образложењу овог одбора се наводи да су српски и босански(бошњачки) jезик само различити по имену и да зато нема основа за посебне судске тумаче, уџбенике и наставу jер сви коjи знаjу српски jезик, знаjу подjеднако добро и

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оцjењуjе да недавне неуставне и незаконите измjене Статута Града Вуковара потврђуjу чињеницу да jе ХДЗ странка чиjи jе кључни елеменат политичког програма етничко чишћење преосталих Срба из Хрватске. Линта истиче да jе ХДЗ до уласка Хрватске у ЕУ 1. jула 2013. године водио политику лажне бриге о Србима, а када jе Хрватска постала члан ЕУ, ХДЗ jе одмах из фиоке извукао своj антисрпски програм коjи jе досљедно спроводио током 90-тих година. Он наводи у саопштењу да jе Хрватска под водством ХДЗ-а 1990. и 1991. године извршила агресиjу на Србе и Југославиjу с циљем стварања етнички чисте државе, о чему jе

Законски акт о забрани ћирилице у НДХ Хрватски портал „Индекс“ обjавио jе изводе из основних закона Независне Државе Хрватске (НДХ) из 1941. године коjима jе забрањена употреба ћирилице. У тексту под насловом „Вратимо се у 2015. годину“, загребачки портал пише о томе да jе ћирилица забрањена 25. априла 1941. године, двиjе недjеље по успостављању НДХ. „На подручjу НДХ забрањуjе се употреба ћирилице“, наводи се у ставу jедан Законске одбредбе о забрани ћирилице коjу jе потписао Анте Павелић. „Индекс“ такође цитира наредбу за припаднике Министарства унутрашњих послова коjу jе потписао министар Андриjа Артуковић. „Забрањена jе свака употреба ћирилице на циjелом подручjу НДХ. То се односи на циjело пословање свих државних и

Воjислав Шешељ Лидер СРС Воjислав Шешељ рекао jе данас да jе забрана ћирилице у Вуковару очекиван потез jер сви нивои власти у Хрватскоj воде искључиво антисрпску политику. „Хрватска ће ту политику да води све док последњи Србин не буде отеран са териториjе те нове усташке државе коjа jе формирана уз асистенициjу западних сила и коjа се заснива на стотинама хиљада убиjених и стотина хиљада протераних Срба“, рекао jе Шешељ на конференциjи за новинаре у просториjама СРС. Он jе власт у Хрватскоj назвао „усташком“, а колико jе jака таква ориjентациjа Хрватске говори и прекид емисиjе у коjоj jе гостовао предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац. Извор:  Везане виjести: Воjвода Шешељ тресе Хрватску –

Љиља Петровић-Зечић Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић сматра да jе изложба „Језик и писменост“ одличан примjер како да се ћирилици да одређени значаj, у времену када jе угрожена и када има оних коjи би жељели да нестане. „Ова изложба jе веома значаjна због чињенице колико jе ћирилица данас угрожена и колико би неки жељели да нестане, као и да jе деведесетих година прошлог виjека настао велики броj квази-jезика као симбол националног идентитета и потребе да се људи и заjеднице раздвоjе“, рекла jе Зечићева пред отварање изложбе „Језик и писменост“ у Бањалуци. Она сматра да би брига о jезику и писму требало да буде приоритетна дужност

комунистичких победника, иако jе српски народ дао наjвећи допринос борби против нацистичког окупатора Александар Чотрић, народни посланик Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века, потребно jе у нашоj земљи, законом, или одлуком Владе, установити и дан када ћемо се сећати жртава комунистичког тоталитарног режима. На тлу Србиjе он jе одговоран за смрт више од сто хиљада људи, коjи су сахрањени у броjним масовним гробницама. Основни циљ успостављања дана сећања jе да се утврди пуна историjска и кривичноправна истина о овим догађаjима, да злочини не остану некажњени и да се никада више не понове. Од свих република бивше

Патриjарх Иринеj Његова светост патриjарх српски Иринеj оциjенио jе данас да су зло у прошлости чинили сви, али Срби у мањоj мjери него њихови сусjеди, и указао на важност да све стране опросте злочине. Он jе током боравка у манастиру Крка, гдjе jе служио литургиjу поводом четири виjека од оснивања српске Богословиjе, рекао новинарима да су Срби и Хрвати братски народи коjи су се подjелили и наниjели jедни другима зло коjе се не смиjе поновити. „Зло су чинили нама суседи и ми њима, али ми у много мањоj мери но они“, рекао jе патриjарх и нагласио како jе битно опростити, али и добити опрост за недjела коjа су, како jе

Патриjарх Иринеj у манастиру Крка Светом архиjереjском литургиjом, коjу jе предводио патриjарх српски Иринеj, са митрополитима и епископима Српске православне цркве, у манастиру Крка jе настављено обиљежавање четири виjека Богословиjе и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима Милаша. „Крка jе кроз векове симбол опстанка Срба у Далмациjи“, рекао jе патриjарх Иринеj, нагласивши да jе седмовjековна историjа манастира Крка свjедок и чувар православља у овим страдалним краjевима. Светоj архиjереjскоj литургиjи присуствовао jе предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић. Прослави у Крки присуствуjу броjни званичници Србиjе, Српске и Хрватске. У касним поподневним часовима, патриjарх Иринеj ће посjетити Шибеник и Сплит, тамошње православне храмове, а састаће се с градоначелницима ових градова