arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Karta_BiH.jpg

БиХ: Хрвати избацили Српску са мапе!

Након декларациjе ХНС коjом се тражи федерализациjа Босне и Херцеговине, да ли се РС налази међу четири федералне jединице? ИДЕЈА о подели Босне и Херцеговине на четири федералне jединице ниjе наишла на подршку ниjедне политичке странке Срба и Бошњака, али, како сазнаjу „Новости“, о томе нема сагласности ни међу хрватским странкама у БиХ. У Декларациjи Хрватског народног сабора, усвоjеноj пре неколико дана, у коjоj се тражи нова међународна конференциjа за БиХ и нови Устав БиХ, као и федерализациjа БиХ и формирање четири федералне jединице, нигде се не помиње како би те федералне jединице изгледале, а посебно да ли би jедна од њих била Република Српска. Како сазнаjу „Новости“ од извора

Golootocki_logor.jpg

Рехабилитација: Част кулацима и невиним Немцима

Ко ће бити рехабилитован ако прође Декларациjа о осуди злочина комуниста почињених после 12. септембра 1944. коjу jе поднео посланик Александар Чотрић. Накнадна правда за оштећене индустриjалце, емигранте… Око 20.000 људи прошло jе кроз голооточки логор ВИШЕ од 100.000 људи биће морално рехабилитовано ако Народна скупштина усвоjи Предлог декларациjе о осуди злочина тоталитарног комунистичког режима почињених после 12. септембра 1944, коjу jе поднео посланик Александар Чотрић. – Декларациjом би требало наjоштриjе осудити злочине против цивилног становништва, коjима су десетине хиљада људи, из идеолошких разлога, лишени живота, слободе или других права, без судске или административне одлуке – каже Чотрић. – Тоталитарна власт вршила jе поjединачна и масовна убиства, убиjање у затворима

Srbi_iz_Sarajeva_napustaju_svoje_ognjiste.jpg

СУТРА СЈЕЋАЊЕ НА ГОЛГОТУ САРАЈЕВСКИХ СРБА

Удружење „Сараjевски Срби“ из Братунца, у сарадњи са Борачком организациjом из овог мjеста, и ове године ће обиљежити годишњицу исељавања и подсjетити на голготу коjу су приjе 19 година претрпjели Срби из Сараjева коjи су у изузетно тешким временским условима, исцрпљени четворогодишњим ратовањем након 36 одбиjених офанзива, иселили са своjих вjековних огњишта. Колоне сараjевских Срба су, након потписивања Деjтонског споразума, кренуле су, не желећи да остану под туђом влашћу. Између имовине и властитих домова на jедноj и материjалне неизвjесности у слободи на другоj страни, 150.000 сараjевских Срба опредиjелило се за живот у слободи, без обзира на материjалну неизвjесност. Срби су напустили своjе куће и станове у сараjевским општинама и иселили

Branimir_Glavas_3.jpg

ПОЛИЦИЈА ВОДИ ГЛАВАША У ЗАТВОР

Бранимир Главаш У току jе спровођење Бранимира Главаша у затвор Реметинец по налогу загребачког Жупаниjског суда. Суд у Загребу издао jе оваj налог осjечкоj полициjи, након што jе Врховни суд закључио да би Главаш на слободи могао да уништи доказе или утиче на свjедоке, те му одредио истражни затвор у коме би требало да дочека коначну пресуду за ратне злочине у Осиjеку. „Суд jе издао налог за Главаша, коjи иде полициjи у Осиjеку. Они би током дана требало да га доведу“, рекао jе портпарол загребачког Жупаниjског суда Крешимир Девчић. Према одлуци Врховног суда, истражни затвор Главашу може да траjе до правоснажног окончања кривичног поступка, али не дуже од казне на

Posmrtni_ostaci_rezervista.jpg

Кости у џаковима

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (3): Тек после децениjе расветљена судбина 11 воjника из Никшића и Шавника Никшићани су масовно дочекали посмртне остатке резервиста ТРЕБАЛО jе да прође више од 11 година, па да судбина црногорских резервиста (припадника бивше ЈНА) из Никшића и Шавника, заробљених на дубровачко-херцеговачком ратишту буде расветљена. Нада да су живи нестала jе пошто jе обjављена информациjа тадашњег савезног Комесариjата за нестале да jе у месту Међе, у близини мостарског гробља, пронађена хумка у коjоj су у свезаном џаку остаци свирепо убиjених 11 резервиста. Ко зна да ли би кости и тада биле пронађене, да ниjе прорадила савест jедног

Udruzenje_porodica_poginulih_i_zarobljenih_boraca.jpg

ЈОВИЋ: ПУНО ЈЕДИНСТВО ЗА СМЈЕНУ ЏАФЕРОВИЋА

Организациjа породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила региjе Добоj упутила jе отворено писмо представницима клубова посланика СНСД-а и СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ у коjем од њих тражи пуно jединство за смjену Шефика Џаферовића са мjеста предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Предсjедник ове организациjе Драгомир Јовић рекао jе Срни да jе смjена Џаферовића национални интерес испод коjег нико нема право парциjално дjеловати. У писму, коjе ће данас препорученом пошиљком бити упућено клубовима СНСД-а и СДС-а, од српских представника у институциjама БиХ захтиjева се да у други план ставе лични и политички интерес. Јовић jе подсjетио на Џаферовићеву улогу у рату и дjеловање одреда „Ел муџахид“ у саставу

Branimir_Glavas_2.jpg

Загреб: Главаш се враћа у затвор

Бранимир Главаш враћа се у затвор. Према незваничним, али поузданим изворима, Врховни суд преиначио jе рjешење Жупаниjског суда и поново одредио истражни затвор за Главаша. Бранимир Главаш Врховни суд наложио jе полициjи да Главаша одведе у затвор у Реметинцу. Уставни суд Хрватске 12. jануара укинуо jе пресуду Врховног суда у случаjевима „Гаража“ и „Селотеjп“ у коjима jе Главаш правоснажно осуђен на осам година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Осиjеку 1991. Од Врховног суда Уставни jе суд затражио да понови поступак коjим jе потврдио осуђуjућу пресуду загребачког Жупаниjског суда. Након укидања правоснажне пресуде на снази jе остала неправоснажна пресуда коjом jе био осуђен на десетогодишњу казну затвора те

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 05. март 1945. Годишњица страдања Срба у Лици

Смиљан (родно село Николе Тесле) Госпић. Усташе 5. марта 1945. године обjесиле 30 Срба на путоказе и околно дрвеће на раскрсници путева у Смиљану. Довеле их усташе из затвора, казнионице Окружног суда, приjе самог ослобођења Госпића. Масовна гробница на мjесту гдjе jе извршен злочин као и друга  обиљежjа порушено године 1991. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.    Везане виjести: Гробница

Dusan_Bastasic_i_Boris_Begovic_ispred_Hrvatske_ambasade_u_Beogradu.jpg

ДОСТОЈНО ОБИЉЕЖИТИ МЈЕСТА СТРАДАЊА У УСТАШКИМ ЛОГОРИМА

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду Предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић и члан овог удружења Борис Беговић данас су у Београду уручили амбасадору Хрватске у Србиjи Гордану Маркотићу писмо за предсjедника Хрватске Колинду Грабар-Китаровић у коjем су затражили да буду достоjно обиљежена мjеста страдања у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. Басташић и Беговић, коjи jе професор Правног факултета Универзитета у Београду, у писму су посебно затражили од Китаровићеве да достоjно и примjерено буде обиљежен усташки логор смрти Слана на острву Пагу, укључуjући и обнављање неколико пута разбиjене спомен-плоче на мjесту тог логора, речено jе Срни у Удружењу „Јадовно 1941“. Према

Mileva_Lazarevic.jpg

ПОЧЕЛО СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ДЈЕЦА“

У продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) почело jе снимање документарног филма „Дjеца“ о трагедиjи четворо родитеља коjи су у рату за слободу Српске изгубили по троjе дjеце. Актери филма су Јока Миловановић из Лопара, Милева Лазаревић из Власенице и Милева Жупић из Мркоњић Града, коjе су изгубиле по три сина, те Маринко Бjелица из Трнова, коjи jе остао без два сина и jедне кћерке. Сви су били воjници Воjске Републике Српске. „Циљ овог проjекта jе документовати догађаjе коjи су у вези са овим трагедиjама и подсjетити jавности на чињенице о страдању српског народа у рату у БиХ“, наводи се у саопштењу. Из РТРС-а истичу да jе оваj проjекат од изузетне

Porodica_Babic_iz_Kozarske_Dubice.jpg

ПРИВРЕМЕНО ОДГОЂЕНА ДЕЛОЖАЦИЈА ПОРОДИЦЕ БАБИЋ

Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Ilija_Kolovic.jpg

О доктору Коловићу

Пре тачно сто година, пегави тифус jе покосио доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjу Коловића у 63. години. Своj живот jе дао своjоj отаџбини, знаjући шта даjе, и зашто га даjе. Проучаваjући живот и дело доктора и дугогодишњег народног посланика Илиjе Коловића, константно су ми кроз мисли пролазили стихови родољубиве песме “На Газиместану”, коjу jе написао чувени српски песник, академик и дипломата Милан Ракић. Наиме, пред Први балкански рат, Милан Ракић, српски конзул у тада турском граду Приштини, по обиласку Газиместана у своjоj чувеноj песми између осталог пише: Данас нама кажу, деци овог века,  Да смо недостоjни историjе наше, Да нас jе захватила западњачка река, И да нам се душе

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

ЗАКОНОМ РИЈЕШИТИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНА ЖРТАВА РАТА

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. „Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права“, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Jovan_Raskovic_Kad_utihne_Skadarlija.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Кад утихне Скадарлија

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор

Komemoracija_i_ispracaj_rezervista_u_Niksicu.jpg

„Лора“ је многима гробница

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за „Морињ“ (2). Драго Боснић – jедан од сведока злостављања и мучења резервиста из Црне Горе. Седам заточеника убиjено и бачено у Кевину jаму на Козjаку Комеморациjа и испраћаj резервиста у Никшићу У „ЛОРИ“ смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добиjали уз батине и то сваки четврти дан. То jе у свом сведочењу рекао заточеник Драго Боснић, присећаjући се да jе 28. априла 1992, око 17 часова, дошао Иван Кришто, звани Дугоњче, и одвео Црногорце у Груде на размену. Од тада им се губи сваки траг. Касниjе сам пребачен у Љубушки, где сам срео и упознао затворенике из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Буђење

Дошла ми у сан Милунка Савић. Не знам ни како ни зашто.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.