Дубровник 1925. године Пише Љиљана Чолић Срба у Хрватскоj, у градовима у коjима су вековима живели, данас готово да и нема. Остао jе jош jедан задатак − негирати да их jе уопште тамо било Поводом бурног реаговања политичке и (псеудо)стручне jавности у Хрватскоj коjе jе изазвала књига Историjа дубровачке књижевности др Злате Боjовић, док jе у Београду с пуном научном аргументациjом и разложно наишла на позитивне критике као допуну чињеници да се ни у коjем случаjу не може радити о некаквом српском своjатању културне баштине Дубровника, подсећамо на jедан научни рад обjављен у Јужнословенском филологу давне 1931. године. Реч jе о прилогу „Турско-српски споменици Дубровачког архива“ др Глигориjа Елезовића, пионира

Споменик Ивану Црноjевићу на Цетињу Махмут Бушатлиjа: Ја и моjе Бушатлиjе „увиjек смо били Срби са муслиманском подлогом…” Го­спо­дин Мах­мут Бу­ша­тли­jа, да­кле, има jа­сан пре­глед свог ет­нич­ког по­ри­jе­кла и код ње­га уопште не­ма ди­ле­ме ко jе и шта jе – ка­же исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић. Он се за­и­ста све ове го­ди­не и де­це­ни­jе осjе­ћао као Ср­бин му­сли­ман­ске вjе­ре. Ни­кад ни­jе био оп­те­ре­ћен исламизмом. Су­пру­га му jе Ду­брав­ка, ро­ђе­на Кри­во­ка­пић, по­ри­jе­клом, из око­ли­не Це­ти­ња, из Ка­тун­ске на­хи­jе, а ра­ди као шмин­кер у Ате­љеу 212 у Бе­о­гра­ду. И њу сам та­ко­ђе упо­знао. Има­jу дви­jе кра­сне ћер­ке и обjе но­се ста­ро­за­вjет­на, ста­ро­jу­деj­ска име­на – Ха­на и Леа. Ха­на на jе­вреj­ском зна­чи ми­лост, за­хвал­ност

Хрватска и Србиjа су већ ратовале jедна против друге, а по мишљењу многих, ове земље jош увек међусобно ‘ратуjу’. Према писању хрватских медиjа, тамошња елита, чиjи jе члан и хрватска председница, под вођством Трилатералне комисиjе поновно ће Србиjу и Хрватску увући у рат, бар ако jе судити по наjновиjем документу америчког конгреса под називом „Акт о превенциjи руске агресиjе 2014″, коjи се бави Русиjом кроз детаљан план операциjа САД-а и НАТО-а на простору Европе и Евроазиjе. Таj план укључуjе и Хрватску и Србиjу. Како даље пише у тексту портала Дневно, све jе одавно одлучено, можда баш на састанцима трилатерале, и спекулише да jе можда баш зато Грабар Китаровић „постављена“ на

Старо Саjмиште Савез Сокола jе у међуратном периоду сарађивао са Аеро-клубом “Наша Крила”. Соколско друштво jе 12. jуна 1932. приређивало Јавни час у Буљкесу, срез Бачко–Паланачки, на коjи су позвали и Аеро–Клуб. Пилоти Аеро–Клуба Божа Пиберник и Бата Брунсвик су са авионом Fizir–Valter учествовали на Јавноj вежби (1) У Београду jе деловао Ваздухопловни одсек Соколског друштва “Руски соко”. Одсек jе радио од 2.jуна 1935. и звао се “Капетан Нестеров”. Једриличарска секциjа jе 1935. имала 25 чланова. (2) По угледу на суседне земље Савез Сокола Краљевине Југославиjе увео jе jедриличарство (безмоторно) у своj систем телесног васпитања. На jедномесечни течаj Аеро Клуба Соколска жупа Сараjево упутила jе 1938.  5 сокола-течаjаца. Течаjци су

„После Другог светског рата већ имамо трећу па и четврту генерациjу коjа jе рођена у диjаспори, а када томе додамо и преко 300000 оних коjи су отишли деведесетих, а и данас око 30000 људи одлази годишње, онда jе jасно да морамо имати националну стратегиjу како да се заустави исељавање, подстакну процеси повратка, како да те везе буду чвршће… На жалост, jош ниjе усвоjен Акциони план Владе Србиjе везан за примену стратегиjе односа између матичне земље и диjаспоре“, рекао jе за РТС Александар Чотрић, члан скупштинског Одбора за диjаспору и Србе у региону. Срби у диjаспори и региону нису довољно информисани о дешавањима у матици као што ни матица нема довољно

Дубоко у аргентинскоj џунгли, на забаченоj и неприступачноj локациjи, откривене су мистериозне рушевине за коjе се вjеруjе да су остаци таjног скровишта нациста. Тим археолога са Универзитета Буенос Аjрес пронашао jе три напуштене куће у области Теjу Куаре на граници са Парагваjом. Куће се наводно изграђене почеком 1940-тих година за високо позициониране нацистичке лидере у случаjу пораза у Другом свjетском рату. Археолози су пронашли и неколико новчића искованих у вриjеме Трећег раjха између 1938. и 1941. године, као и jедну порцеланску плочу коjа jе произведена у Њемачкоj. Археолог Даниjел Шавелсон рекао jе да су зграде, наjвjероватниjе, изградили Ниjемци, пише лист „Кларин“. Нацисти никад нису користили ова скровишта, иако jе тадашњи

Вратио се вjери предака – новокрштени Станко Црноjевић Махмут Бушатлиjа: „Наjвећа трагедиjа за босанске муслимане jе то што jе формирана посебна муслиманска нациjа и што су они на таj начин удаљени од српског националног кориjена”. Погибиjа Махмут – паше Бушатлиjе и његови тешких порази на Мартинићима и Крусима у љето и jесен 1896. године, означили су почетак краjа династиjе Бушатлиjа. Показало се, наиме, да jе погибиjа Махмут-паше на Крусима одговарала и самом султану и централноj турскоj власти од коjе се он био одмeтнуо и коjоj jе био неприjатељ. Тачниjе, његовоj погибиjи су се порадовали и Црногорци и Турци, а наравно и Млечани, пошто jе угрожавао и њихову териториjу. – Он