arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

БЕЗ ПРОБОЈА КОРИДОРА, МОЖДА НЕ БИ БИЛО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Корпус jе био окосница Воjске Републике Српске са 127.000 бораца… Брањен jе фронт дужи од хиљаду километара са сjеверном и jужном страном… Генерала Момира Талића убила неправда… Приредио: Ненад БЕРЕТА Први краjишки корпус чинио jе окосницу Воjске Републике Српске, броjао 127.000 бораца, од коjих jе пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан броj ниjе сасвим познат, jер се неки борци jош воде као нестали. Корпус jе држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са териториjе 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. jуна, годишњице овог корпуса. Келечевић у интервjуу Срни наглашава да

Kardinal_Koh_i_Tomislav_Nikolic.jpg

ЗАБРИНУТОСТ ЗБОГ ИНИЦИЈАТИВЕ О ПРОГЛАШЕЊУ СТЕПИНЦА ЗА СВЕЦА

Кардинал Кох и Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић у разговору са папским изаслаником кардиналом Куртом Кохом изразио jе забринутост да би одлука о проглашењу Алоjзиjа Степинца за свеца нарушила све што jе до сада урађено на побољшању односа Србиjе и Хрватске. Пожеливши добродошлицу кардиналу Коху, коjи jе предсjедник Папског савjета за промоциjу хришћанског jединства, Николић jе истакао захвалност Ватикану на ставу о непризнавању jеднострано проглашене независности Косова и Метохиjе. „Та подршка значи много за очување државе и народа, као и хришћанским коренима Косова и Метохиjе, као интегралног дела Србиjе“, нагласио jе Николић. Он jе истакао да Србиjа и Ватикан диjеле сличне ставове о изазовима са коjима се суочава међународна

Ispraceni_posmrtni_ostaci_Rajka_Kmezica_ubijenog_u_Sarajevu.jpg

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ РАЈКА КМЕЗИЋА ИСПРАЋЕНИ У ХРВАТСКУ

Испраћени посмртни остаци Раjка Кмезића убиjеног у Сараjеву Из Спомен-костурнице у Миљевићима, у општини Источно Ново Сараjево данас су за Загреб испраћени посмртни остаци Раjка (Стоjана) Кмезића (56) коjи jе убиjен у сараjевском насељу Храсница 26. октобра 1992. године. Потпредсjедник Организациjе несталих и погинулих бораца Републике Српске Милка Кокот истакла jе да jе Кмезић избjегао из Хрватске у Храсницу одакле jе одведен у тамошњи логор у Основноj школи „Алекса Шантић“, а погинуо jе приликом присилног рада код моста на риjеци Жељезници. „Превоз посмртних остатака у Загреб, гдjе му живи супруга и кћерка, обезбиjедила jе Влада Хрватска коjа свим своjим породицама обезбиjеди превоз и све трошкове без икакве надокнаде“, навела jе

Spomenik_zrtvama_u_mjestu_Santa_Ana_di_Stacema.jpg

ОДБАЧЕН СЛУЧАЈ ПРОТИВ БИВШЕГ ПРИПАДНИКА СС ЈЕДИНИЦА

Споменик жртвама у мjесту Санта Ана ди Стацема Њемачка неће кривично гонити бившег припадника нацистичких jединица СС, коjи jе, наводно, помогао у убиству више од 300 људи у Италиjи током Другог свjетског рата, jер болуjе од деменциjе и неспособан jе да изађе на оптуженичку клупу, рекли су данас тужиоци. Тужилаштво у Хамбургу окончало jе истрагу у вези са 93-годишњим бившим командиром чете у оквиру 16. СС панцир-гренадир дивизиjе. Његово име ниjе обjављено. Вjеруjе се да jе оптужени био умиjешан у масакр на сjеверу Италиjе 12. августа 1944. године. Воjници СС-а окружили су село Санта Ана ди Стацема у Тоскани, у акциjи против италиjанских партизана, и убили стотине људи, међу њима

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.

У Београду је 21. маја 2015. у простору Народне банке Србије, отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које је, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григорије. Изложба, која је заједнички пројекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасије, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, новинар

Spomenik_u_Katinu_kod_Minska.jpg

ОТАВА ОДБИЛА ДА ИСПОРУЧИ ОСУМЊИЧЕНОГ РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА

Споменик у Катину код Минска Канада jе одбила да Русиjи испоручи Владимира Катрjука, коjи jе осумњичен за ратне злочине почињене у Другом свjетском рату, изjавио jе данас замjеник руског државног тужиоца Александар Звjагинцев. Према оптужници, Катрjук jе 1943. године учествовао у масакру над цивилима у селу Катин, у Бjелорусиjи. Почетком овог мjесеца, руски Истражни комитет покренуо jе кривичну истрагу против Катрjука, коjи у Канади живи од 1951. године. Он jе оптужен за саучесништво у геноциду. „Нажалост, Канада jе одбила наш захтjев за екстрадициjу Катрjука. Током 2008. године Канада jе, из непознатих разлога, одбацила све оптужбе против њега“, каже Звjагинцев. Према доступним доказима, Катрjук се током Другог свjетског рата добровољно придружио

Strazbur_Pirovac_Srpska_imovina.jpg

Стразбур одобрио пљачку Срба

Европски суд одбио Илиjу Лакобриjу из Новог Сада, иако му jе конфискована кућа у месту Пировац код Шибеника. Хрвати су 1992, уз сагласност државе, присвоjили спорну имовину Српска имовина у Пировцу код Шибеника прешла у руке Хрвата ПОШТАНСКО сандуче председника Европског суда за људска права Дина Шпилмана затрпано jе писменим обраћањима незадовољних српских грађана и предузећа, чиjа jе имовина остала у Хрватскоj. Њима хрватски референти у секретариjату Суда, без образложења одбиjаjу представке, па тако Европски суд „аминуjе“ хрватске одлуке да конфискуjу српску имовину! Један од оних коjи се обратио судиjи Шпилману jе и Илиjа Лакобриjа из Новог Сада. Како каже, до сада га ни председник Европског суда, нити било ко

Nedeljko_Mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: ПОКРЕНУТИ ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ СРБА

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе у БиХ и 20 година након рата у потпуном застоjу процес тражења несталих Срба и процесуирање ратних злочина над српским народом. Митровић jе рекао новинарима у Бањалуци да нису пронађени ни посмртни остаци страдалих српских воjника и цивила на Озрену, нити су процесуирани одговорни. „Жалосно jе да ти политички актери коjи су, посредно или непосредно, одговорни за злочине данас креираjу власт у БиХ и одлучуjу о многим стварима“, истакао jе Митровић. Митровић истиче да представници Републике Српске у институциjама БиХ имаjу велику одговорност да покрену процес тражења несталих и процесуирања злочина над

Њемачка канцеларка Ангела Меркел

ОТВОРЕНО ПИСМО КАНЦЕЛАРКИ АНГЕЛИ МЕРКЕЛ

Ангела Меркел Било би прикладно уколико бисте, поводом 70-е годишњице победе над фашизмом нашли време да положите цвеће у Спомен парку „Шумарице“ Веома поштована госпођо Савезна Канцеларко, Из медиjа масовног комуницирања сазнали смо да ускоро долазите у званичну посету Републици Србиjи. Желимо да Ваша посета и разговори са наjвишим представницима Србиjе доприносу развоjу и побољшању односа између наше две земље и њихових народа. Београдски форум за свет равноправних, независно, нестраначко и непрофитно удружење, жели да примети да се Ваша посета остваруjе у време обележавања 70-е годишњице победе над наци-фашизмом и 16-е годишњице агресиjе НАТО на Србиjу и Цену Гору (март-jуни 1999). Не губећи из вида друге последице, желимо да скренемо

Kardinal_Kurt_Koh.jpg

РАЗГОВОР О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА

Кардинал Курт Кох Предсjедник Папског виjећа за унапређење jединства хришћана Курт Кох рекао jе да би његова сутрашња посjета Београду требало да продуби приjатељство Римокатоличке и Српске православне цркве (СПЦ), а да ће jедна од главних тема бити канонизациjа хрватског кардинала Алоjзиjа Степинца. „То jе повjерљив разговор између СПЦ и наше цркве. Јасно jе да постоjе потешкоће на историjском плану и да морамо разговарати о тим различитим стварима. Требало би да продубимо оваj диjалог и тек онда можемо заjедно, обjе цркве, да кажемо више о томе“, рекао jе за „Политику“ Кох, шваjцарски кардинал, коме jе предстоjећа посjета Србиjи друга од почетка године. На питање када би могло доћи до папине

Boderiste.jpg

ОСУДА НЕГИРАЊА ЗЛОЧИНА У БОДЕРИШТУ

Представници Координациjе муслиманских удружења у Брчком су, бранећи починиоце злочина над 13 припадника Воjске Републике Српске (ВРС) у марту 1993. године у селу Бодериште, само продубили jаз, те покидали и оно мало повjерења коjе jе било успостављено међу народима на подручjу дистрикта Брчко, изjавио jе предсjедник Удружења породица погинулих бораца Републике Српске у Брчком Јован Пудић. Он jе на конференциjи за новинаре овог удружења рекао да овакав чин Координациjе муслиманских удружења у Брчком представља нечувен безобразлук и врхунско лицемjерство. „Начин на коjи су они мучени и убиjени вjероватно jе jедан од наjтежих и наjмонструозниjих у протеклом рату на циjелоj териториjи БиХ“, рекао jе Пудић, коjи jе нагласио да породице жртава,

Beogradski_forum_za_svijet_ravnopravnih.jpg

МЕРКЕЛОВА ДА ОДА ПОМЕН СРПСКОЈ ДЈЕЦИ КОЈУ СУ УБИЛИ ФАШИСТИ И НАТО

Београдски форум за свиjет равноправних Београдски форум за свиjет равноправних упутио jе позив њемачком канцелару Ангели Меркел да приликом предстоjеће посjете Србиjи посjети спомен-обиљежjа српскоj дjеци коjа су стриjељана у Другом свjетском рату у крагуjевачким Шумарицама и Споменик палоj дjеци у НАТО бомбардовању и тако учини државнички одговоран корак у правцу помирења и разумиjевања. Из Београдског форума наглашаваjу да се посjета Меркелове наjављуjе у вриjеме обиљежавања 70 година од побjеде над наци-фашизмом и 16 година од агресиjе НАТО на Србиjу и Црну Гору, те констатуjу да jе би било прикладно да њемачки канцелар ода почаст недужно страдалоj дjеци. „Уверени смо да би ови симболични гестови били поздрављени у српскоj jавности

Nikola_Puzigaca.jpg

ПУЗИГАЋА: НАСТАВАК ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА У ХРВАТСКОЈ

Предсjедник Удружења радника и инвлида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да хрватске власти настављаjу са политиком етничког чишћења Срба из Хрватске, jер избjеглим Србима не дозвољаваjу откуп станова. Пузигаћа jе рекао Срни да jе наjбољи примjер за ову тврдњу случаj Иванке Марин из Бањалуке, држављанке БиХ коjа jе била приморана да врати државни стан у Загребу, jер ниjе могла подмиривати трошкове закупа, режиjе и одржавања стана. Он jе рекао да jе МУП Хрватске прошле године донио рjешење коjим се одбиjа захтjев Иванке Марин за издавање одобрења за стални боравак у Хрватскоj, иако jе раниjе имала рjешење за стамбено збрињавање у Хрватскоj. „Када вам у Хрватскоj

Jasenovac_16.jpg

Сећање на јасеновачке жртве

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Kapetan_Dragan_2.jpg

КАПЕТАН ДРАГАН – СИМБОЛ ОТПОРА ПРОУСТАШКОЈ ВЛАСТИ

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска намjерава да Драгана Васиљковића, познатиjег као Капетан Драган, осуди као ратног злочинца на основу лажних доказа, зато што jе био jедан од симбола отпора Срба у Краjини „Туђмановоj проусташкоj власти“. Линта jе оциjенио да jе невjероватно да су Влада и Врховни суд Аустралиjе прихватили хрватски захтjев за изручење Капетана Драгана за наводне ратне злочине коjи нису образложени, нити jе хрватска власт подниjела икакав доказ о његовоj умиjешаности. „То потврђуjе и чињеница да Хашки трибунал никад ниjе подигао оптужницу против Капетана Драгана за ратне злочине, нити jе тражио да буде ухапшен, а званични Загреб jе покренуо истрагу тек десет

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.