После иницијативе градоначелника Новог Сада на Петроварадинској тврђави поставиће се спомен-обележје Ђорђу Петровићу Карађорђу ИНИЦИЈАТИВА градоначелника Милоша Вучевића да се на Петроварадинској тврђави постави спомен-обележје Ђорђу Петровићу Карађорђу (1762-1817) биће реализована почетком наредне године – потврђено је јуче „Новостима“ у Савету за културу Скупштине града. По речима кустоса Музеја Новог Сада и магистра историјских наука, Синише Јокића, који је уједно на челу Одбора, спомен-плоча са пригодним текстом биће постављена на здању Официрског павиљона, у којем је вожд од 31. октобра 1813. до јануара 1814. био привремено смештен са сином, док су супруга и остала деца били склоњени у Сремске Карловце. – Примеренија је спомен-плоча, а не споменик у природној величини,

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић сматра да је веома важно да се сва енергија усмјери на заштиту и очување српског језика, јер су језик и писмо највеће културне творевине, које се морају сачувати, у интересу очувања сопственог културног идентитета. Малешевић је истакао да је за њега као министра прихватљиво само оно што је у оквиру Устава Републике Српске и законских оквира у области образовања, а Уставом је утврђено да су службени језици Републике Српске језик српског народа, језик хрватског народа и језик бошњачког народа. – Према творбеним правилима српског језика, једино је могуће тумачење језика по народу, како је и Устав Републике Српске прописао, а никако према

Пише: Жељко Цвијановић 1. Никад Александар Вучић на неки пут није отишао праћен толиком количином исфолиране бриге као ове недеље у Москву. Стране дипломате, локални новинари, идеолози дилетанти, чак и понеки сарадник, у хору су га подсећали да је Русија с оне стране историје, канибалско племе са крстарећим ракетама. А он је нешто друго, Европејац и реформатор који ће Русима увести санкције јер хоће у ЕУ; он, који је усвојио аксиом Латинке Перовић и овдашње идиотске елите како је одрицање од државних и националних интереса услов модернизације земље; он, који је, писали су, у СНС управо завршио своју Осму седницу, показујући колико је „наш“, а не „њихов“, „светлосним годинама удаљен,

Односи Туске и Србије, који се у економској сфери убрзано развијају, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбиција Анкаре, сматра исламолог Дарко Танасковић. Танасковић је навео да је доласком на власт партије Тајипа Ердогана примјетно ојачало неоосманистичко усмјерење турске спољне политике, која је такав курс заузела још почетком деведесетих година 20. вијека. Он је за „Бчиц“ рекао да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заједнице што чвршће „укотви“ као доминантна регионална сила с тим што се у новије вријеме то настоји реализовати дискретније, а не наметљиво као прије неколико година. Према његовим ријечима, неоосманистичку доктрину први је теоријски заокружио Ахмет Давутоглу, својевремено универзитетски професор међународних односа