arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Jevrejska_sinagoga_u_Beogradu.jpg

ГОЈКОВИЋЕВА И ДИН О ВРАЋАЊУ ИМОВИНЕ ЖРТАВА ХОЛОКАУСТА

Јевреjска синагога у Београду Предсjедник Скупштине Србиjе Маjа Гоjковић разговарала jе данас у Београду са специjалним изаслаником америчког Стеjт департмента за питања холокауста Николасом Дином о доношењу закона коjи би омогућио враћање имовине жртава холокауста без живих насљедника. Дин jе рекао да САД подржаваjу активности Србиjе с циљем реституциjе имовине Јевреjа и да очекуjу да Србиjа усвоjи и посебан закон у тоj области. Гоjковићева jе изразила спремност на интензиван рад Народне скупштине од момента када приjедлог закона буде упућен у скупштинску процедуру, саопштено jе из парламента. Састанку jе присуствовао и амбасадор САД у Србиjи Маjкл Кирби. Извор:  Везане виjести: интензивиран рад на закону о враћању jевреjске имовине Ефраим Зуроф, ЗНАЧАЈ

Ikona_Svetih_Srpskih_Novomucenika_Jasenovackih.jpg

Новомученици Јасеновачки, 13. септембар 2015.

Икoна Светих Српских Новомученика Јасеновачких Прошле недеље, на 13. септембар, односно 31. август по jулиjанском календару, прослављени су Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Таj датум jе успостављен Светим Архиjереjским Сабором СПЦ коjи jе 16. априла 2010. канонизовао наше сународнике коjи су жртве усташког геноцида. Вjеруjемо да jе велики броj нас био присутан тог дана на литургиjама и парастосима у своjим мjестима. Овом приликом опет Вас позивамо да нам пошаљете фотографиjе парастоса из Ваше цркве на меjл адресу [email protected]. Желимо фотографиjе са свих континената. Из сваке земље. Из сваког града. Из сваког мjеста. Јасеновац jе био наjвећи концентрациони логор Независне Државе Хрватске, коjи jе функционисао од 1941. до 1945. Никада ниjе ослобођен, већ

srna.png

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Вариводе – Спомен крст У селима Вариводе и Гошић код Кистања у понедjељак, 28. септембра, биће одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“. Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће (СНВ) и општина Кистање. У селу Гошић 27. августа 1995. године убиjено jе седам стариjих српских цивила – Саво (70), Васиљ (68), Гроздана (75), Мариjа (81), Косовка (77), Милка (75) и Душан Борак (56), док jе десетак дана раниjе убиjен и Гоjко Лежаић (65). Приjе и у вриjеме убистава у овом селу ниjе било никаквих ратних активности, саопштено jе из СНВ-а. Скоро два мjесеца након „Олуjе“, 28. септембра 1995. године убиjено jе девет мjештана

london-exhibition14.jpg

Rory Yeomans guest of “Jadovno 1941.” association

Ћирилица  Rory Yeomans Yeomans is using the association’s archive, working on his new book about the terror in the Independent State of Croatia Rory Yeomans, British historian, has spent the past ten days in Banja Luka ( Rory Yeomans). On the invitation of the association, the esteemed historian is researching “Jadovno 1941.” association’s archive, for his upcoming book on terror in Independent State of Croatia, titled The Utopia of Terror: Life, Death and Everyday Experience in the Ustasha State. Rory Yeomans is the author of Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945. (2013) and co-author of Racial Science in Hitler’s New Europe, 1938-1945.(2013). In

Nece_beleg_soluncima.jpg

Неће белег Солунцима

Општинско веће Нове Вароши одбило предлоге Одбора за подизање споменика. Челник локалне власти Димитриjе Пауновић правда се мањком новца Чланови Одбора и ваjар Чпаjак на градском тргу ОПШТИНСКО веће одбило jе предлоге Одбора за подизање споменика ратницима 1912-1918, а ниjе се ни изjашњавало о кључном захтеву: локациjи на коjоj би се одужио дуг славним прецима. Нова Варош, тако, остаjе jедан од ретких градова без обележjа учесницима отаџбинских ратова, иако jе подизање белега у славу 2.000 ратника – од коjих jе 1.200 остало на боjиштима од Дрине до Каjмакчалана – замишљено као „круна“ обележавања одбране Србиjе у Великом рату. Чланови Одбора, тела коjе jе пролетос формирало Веће, определили су се да

Sirijske_izbjeglice_na_granici_u_Tovarniku.jpg

БЛОКАДА ГРАНИЦЕ ЈЕ „КАП У МОРУ“ ХРВАТСКИХ УВРЕДА

Сириjске избjеглице на граници у Товарнику Политичко удружење Напредни клуб саопштило jе данас да jе краjње вриjеме да државне институциjе Србиjе приступе формирању националне стратегиjе за односе са државама у региону, а приjе свега са Хрватском. Из Напредног клуба, чиjи jе предсjедник историчар Чедомир Антић, истичу да већ годинама преко извjештаjа о правима Срба, саопштења и чланака, упозораваjу jавност на дугорочну и планску неприjатељску политику Хрватске према Србиjи. Та се политика огледа кроз, како jе наведено, шиканирање прогнаних Срба повратника, оспоравање основних људских и мањинских права, као што су право на jезик и писмо, териториjалне спорове, тужбу за геноцид, притужбе међународним институциjама, предлагање неприjатељских резолуциjа на међународним форумима, онемогућавање слободног

Josip_Simunic_uzvikuje_ustaski_pozdrav.jpg

ШИМУНИЋ ПОНОВО У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ?!

Јосип Шимунић узвикуjе усташки поздрав Јосип (Џо) Шимунић, кога jе УЕФА казнила и суспендовала због узвикивања усташког поздрава „За дом спремни“, нови jе члан стручног штаба селектора Фудбалске репрезентациjе Хрватске Анте Чачића?! Чим jе именован за селектора, Чачић jе наjавио да ће Шимунић бити дио стручног штаба. Оваj скандал, како неки западни медиjи називаjу Шимунићево именовање, изазвао jе реакциjе медиjа у региону, али и у Европи. Лондонски „Гардиjан“ пише да jе Хрватска „запослила Јосипа Шимунића као помоћног тренера упркос нацистичком поздраву“. Шимунић се никада ниjе извинио за своj иступ, већ jе остао при тврдњи да jе то „историjски хрватски поздрав“. За многе медиjе његов повратак у репрезентациjу, оваj пут у

Суд БиХ

СВЈЕДОЧЕЊЕ О УБИСТВУ ПОРОДИЦЕ ТЕШАНОВИЋ ИЗ СЕЛА ЛЕДИЋИ

На суђењу пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима на подручjу Трнова, свjедоци Тужилаштва БиХ испричали су да су чланови породице Тешановић из села Ледићи убиjени док су покушавали прећи на териториjу под контролом Воjске Републике Српске. Милена Витковић, чиjе jе дjевоjачко презиме Тешановић, рекла jе да jе у маjу 1992. године из Трнова отишла у Воjводину, а да jе у љето исте године сазнала за убиство чланова своjе породице. Она jе навела да jе међу убиjеним било и диjете од годину и по, те да су тиjела убиjених ексхумирана послиjе рата, преноси БИРН. „Патолог каже да су дjетету поломљене руке и ноге“, нагласила jе Витковићева. Она jе навела

Film_Enklava_001.jpg

ПРИКАЗАН ФИЛМ “ЕНКЛАВА“

Филм Енклава Филм „Енклава“, коjи шаље снажну антиратну поруку, премиjерно jе приказан у Костаjници.   Филм, редитеља и сценаристе Горана Радовановића, синоћ jе пробудио наjдубље емоциjе код костаjничке публике. Публика jе на краjу дуготраjним аплаузом поздравила младог глумца Филипа Шубарића, коjи jе присуствовао премиjери.   Филм jе приказан у организациjи Народне библиотеке „Невенка Станисављевић“ и Омладинског клуба „Феникс“. Премиjери у Костаjници присустовао jе и промотер филма Немања Дамjанић.   „Енклава“ обрађуjе тему положаjа Срба коjи су остали да живе на Косову и Метохиjи након 1999. године у малим изолованим заjедницама – енклавама. У овоj причи, уз много перипетиjа, jедан осамдесетогодишњи старац ће, ипак, бити сахрањен захваљуjући свом унуку, десетогодишњем дjечаку

london-exhibition14.jpg

Рори Јеоманс гост удружења Јадовно 1941.

English Рори Јеоманс Јеоманс истражуjе у Архиву удружења, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj Протеклих десет дана у Бањалуци борави британски историчар Рори Јеоманс ( Rory Yeomans). На позив удружења, циjењени историчар истражуjе грађу у Архиву удружења Јадовно 1941, радећи на своjоj новоj књизи о терору у Независноj Држави Хрватскоj, под насловом ”Утопиjа терора: Живот, смрт и свакодневно искуство у усташкоj Држави” (The Utopia of Terror: Life, Death and Everyday Experience in the Ustasha State). Рори Јеоманс jе аутор књиге ”Визиjе уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941-1945” (Visions of Annihilation: the Ustasha Regime and the Cultural Politics of Fascism, 1941-1945.) издане 2013. године

Tabla_Rasule_Nonkovici.jpg

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после

Нема тог избjеглице на овом свиjету коjи себи ниjе поставио питање гдjе му jе дом. У мjесту одакле потиче, мjесту гдjе jе сада или можда на неком трећем, само њему битном краjу? Моjа другарица jе избjегла из Сплита у Книн са четрнаест година. Из Книна у Београд са осамнаест. Њена породица jе пориjеклом из буковачких села гдjе jе долазила само на празнике. У Београду jе студирала и провела наjљепше године живота. Затим jе радила и живjела у Пожаревцу а данас jе у Њемачкоj. Гдjе jе њен дом? Код коjе табле на безличном аутопуту се насмиjе и каже да jе кућа jош само 500 километара далеко?   Фото: аутор Двадесет година од посљедњег боравка у Книну очекивао сам

SS_nacisti.jpg

ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ НЕКАДАШЊЕ ПРИПАДНИЦЕ „ЕС-ЕС“ СНАГА

Њемачко тужилаштво подигло jе оптужницу против 91-годишње жене, бивше припаднице нацистичке „ес-ес“ дивизиjе, за саучесништво у убиству 260.000 људи током Другог свjетског рата у концентрационом логору Аушвиц. Портпарол тужилаштва у покраjини Шлезвиг-Холстин Хаjнц Долел изjавио jе да jе жена, чиjе име ниjе обjављено због закона о приватности, наводно била радио-оператер за команданта Аушвица од априла до jула 1944. године. Оптужница садржи чак 260.000 тачака. Тужилаштво тврди у да она може бити оптужена за саучесништво jер jе помагала у функционисању логора. Почетком године, некадашњи наредник „ес-ес“ дивизиjе у Аушвицу проглашен jе кривим на основу истих аргумената. Долел jе истакао да нема индикациjа да жена не може да поднесе суђење, мада суд,

Vuk_Draskovic_01.jpg

ВУК ДРАШКОВИЋ: СТЕПИНАЦ СПАСАО НА ХИЉАДЕ СРБА!

Вук Драшковић Лидер СПО-а Вук Драшковић ниjе jедан од оних коjе су “узбудиле” речи владике Јована Ћулибрка, изречене у интервjуу Недељнику, да с мером, извагано и неострашћено треба да се односимо према питању канонизациjе Алоjзиjа Степинца. – Владика Јован Ћулибрк jе несумњиво веома образован човек, такорећи енциклопедиста. И ниjе од оних коjи имаjу само jедно око, или ниjедно, и коjи све мере само тасом своjе вере и свог племена, или некаквих ‘истина’ коjе су добиле статус табуа – рекао нам jе Вук Драшковић на почетку разговора за “Недељник“. – Управо такви људи знања и неострашћености, они коjи нису фанатици и коjи не ходаjу на ногама мржње, неопходни су и на

Zvonko_Vuckovic_Ratna_biografija.jpg

Ратна биографија равногорца Звонка Вучковића

Књигу Милоша Тимотиjевића обjавио „Службени гласник” У Клубу – књижари – галериjи „Гласник ”, књигу Милоша Тимотиjевића „Звонко Вучковић – Ратна биографиjа (1941-1944)”, расправу о проблемима прошлости и садашњости, представили су: др Коста Николић, рецензент, Борисав Челиковић, уредник и аутор. „Када jе 1977. године Звонко Вучковић, некадашњи капетан Југословенске воjске у Отаџбини (ЈВуО) и командант Првог равногорског корпуса, обjавио своjа ’Сећања из рата’, имао jе утисак да су питања везана за Други светски рат jош увек жива, свеприсутна и важна за свакодневицу, како српске емиграциjе расуте по целом свету, тако и за стварност социjалистичке Југославиjе. Био jе потпуно у праву. Обе стране су своj идентитет и легитимитет црпиле из догађа

Topola_uzasa_u_Donjoj_Gradini.jpg

Промоција часописа „Топола“

Топола ужаса у Доњоj Градини Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у Бања Луци, четвртак, 24. септембра у 19:00 часова Промоциjа ће се одржати у Народноj и универзитетскоj библиотеци Републике Српске у Бања Луци, а о часопису ће говорити Тања Тулековић, главни и одговорни уредник часописа, Жељко Вуаjдиновић рецензент, Владан Вуклиш члан редакциjе часописа и Сандра Лукић сарадник. „Оваj часопис jе припремљен поводом 70-е годишњице од пробоjа jасеновачких логораша. Ускоро ће бити доступна и електронска верзиjа на саjту установе. У штампаном издању ће излазити jедном годишње, а првог септембра смо започели са прикупљањем текстова за други броj часописа“, рекла jе Тања Тулековић главни и одговорни уредник часописа. Она jе поjаснила

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.