arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Србијански или српски

Пише: Градимир Аничић Колико jе мени познато, спор око употребе придева „србиjански“ или „српски“ потиче из 1882. године, када jе Кнежевина Србиjа постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља. Убрзо након крунисања, краљ jе из Беча добио захтев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србиjански“, односно да своj краљевски придев заснуjе на териториjалноj, а не етничкоj одредници, будући да Краљевина Србиjа нема jурисдикциjу над Србима ван Србиjе. Хабзбуршка монархиjа jе себе сматрала домовином Срба пречана, па jе израз „српски“ доживљавала као одраз претензиjа Србиjе на све Србе. Не заборавимо да тада ни Воjводина ни Косово и Метохиjа нису били Србиjа. Отуда су вероватно

U_Kozarskoj_Dubici_promovisan_casopis_Topola.jpg

ЧАСОПИС „ТОПОЛА“ БИЋЕ ОБЈАВЉИВАН ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

У Козарскоj Дубици промовисан часопис Топола Часопис „Топола“, коjи издаjе Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“, излазиће у принтаном издању jедном годишње, а ускоро ће бити доступна и електронска верзиjа на саjту установе. Главни и одговорни уредник часописа и кустос Јавне установе Спомен-подручjе Доња Градина Тања Тулековић изразила jе велико задовољство због настанка часописа, чиjи jе први броj синоћ промовисан у Народноj и универзитетскоj библиотеци Републике Српске у Бањалуци. Промоциjи часописа присуствовали су министар просвjете и културе Дане Малешевић, помоћник министра Милица Котур и директор Републичког секретариjата за вjере Драган Давидовић. Она jе додала да су присутни били и чланови Удружења преживjелих jасеновачких логораша, те многоброjне колеге и сарадници коjи

Polaganje_vijenaca_kod_Spomen_obiljezja_u_Novom_Gradu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ

Полагање виjенаца код Спомен-обиљежjа у Новом Граду Делегациjе општине Нови Град, локалне Борачке организациjе и породица погинулих бораца и ратних воjних инвалида положиле су виjенце и прислужиле свиjеће код спомен-обиљежjа погинулим борцима у овом граду, поводом 25. септембра – Дана одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. Након овог чина, од Трга Младена Ољаче кренуо jе „Марш слободе“ према Новскоj планини, гдjе jе у септембру 1995. године била посљедња линиjа одбране. Ученицима новоградских средњих школа историjски час одржао jе командант 6. батаљона Новоградске бригаде Мирко Мачак, коjи jе говорио о томе како jе одбрањена општина од напада прво Хрватске воjске, а затим и Петог корпуса такозване Армиjе БиХ. „Да су хрватске

Refleksije_vremena_Alojzije_Stepinac_Docek_marsala_Tita.jpg

Први отворени екуменистички удар на СПЦ

Алоjзиjе Степинац на дочеку маршала Тита Када се на киосцима, краjем августа 2015, поjавио проевропски магазин Недељник са насловном поруком “Срби, добро вагаjте сваку реч о Степинцу” прва реакциjа у српском jавном мњењу била jе неверица, коjа jе код веруjућих Срба брзо прерасла у запрепашћење и љутњу, а завршила углавном као огорчење коjе изазива онаj познати физички осећаj празнине у желуцу. Јер, поред те поруке, коjа jе наjављивала интервjу, ниjе стаjала слика неког од  екстремних представника данашњег хрватског клера, нити хрватских историчара кратког памћења, а ни нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, коjа отворено наставља са Туђмановом политиком прикривања и релатизовања размера jасеновачких геноцидних злочина. Ниjе стаjала ни слика Вука

Nedeljko_Mitrovic.jpg

ИЗЛОЖБА „ОПОМЕНА“ У МУЗЕЈУ СРПСКЕ

Недељко Митровић Поводом обиљежавања 15. септембра – Дана погинулих и несталих Републике Српске, у Музеjу Републике Српске у Бањалуци постављена jе изложба под називом „Опомена“ о узроцима и посљедицама одбрамбено-отаџбинског рата Српске.   Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић навео jе да jе риjеч о документарно-фактографскоj изложби о страдањима Срба од 1991. до 1995. године, коjа садржи 30 паноа, величине 100 пута 70 центиметара.   „Изложба садржи уводни дио коjи говори о страдањима Срба западно од Дрине до посљедњег грађанског рата у БиХ, са акцентом на почињени геноцид у Другом свjетском рату, чиме се жели указати на континуитет злочина у 20. виjеку чиjи jе циљ

U_crkvi_Sv_Velikomucenice_Marine_u_Podravanju_sluzen_parastos.jpg

ПОРОДИЦЕ ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА УБИЦЕ СРБА У ПОДРАВАЊУ

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању служен jе парастос страдалим Србима У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен jе парастос за 60 мjештана овог села погинулих у посљедњем рату, од коjих су 32 цивила и воjника убиjена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа погинулих, неколико десетина мjештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежило jе данас 23 године од погибиjе мjештана овог села, међу коjима jе осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегациjе општинске Борачке организациjе и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвиjеће код спомен-плоче погинулима коjа jе постављена на зид

НА ДЈЕЛУ МАСОВНА ОПЕРАЦИЈА ПОД КОДНИМ ИМЕНОМ „ИЗБЈЕГЛИЦЕ“

Исламизациjа, не само Србиjе него и читаве Европе, због оволиког таласа избjеглица биће неизбjежна и представља огромни ризик, а ту jе и могућност активне борбе за стварање нечега сличног „Исламскоj држави“ у Европи, наводи руски доктор политичких наука Јелена Пономарjева.   Др Јелена Пономарjева Приредила: Весна ШУРБАТ Руски доктор политичких наука Јелена Пономарjева упозорава да jе на дjелу велика масовна операциjа под кодним називом „Избjеглице“, с циљем слабљења и дестабилизациjе Европе, што jе почетак велике прекомпозициjе свиjета. Пономарjева, професор на Московском државном институту за међународне односе, истиче да иза те операциjе стоjи савез легалних политичких, економских и медиjских структура са међународним криминалом и арапским монарсима, коjи свjесно усмjераваjу мигранте ка Европи да би створили

ИЗРАДА ЗАКОНА О ВРАЋАЊУ ИМОВИНЕ ЖРТАВА ХОЛОКАУСТА

Покретна и непокретна имовина Јевреjа у Србиjи страдалих током Другог свjетског рата догодине ће бити враћена Савезу jевреjских општина, пишу „Вечерње новости“. Радна верзиjа Закона о отклањању посљедица одузимања имовине жртвама Холокауста коjе немаjу живих насљедника jе завршена, а ускоро ће бити сачињен нацрт закона коjи би послиjе jавне расправе могао да се нађе пред посланицима краjем ове или наjкасниjе до прољећа идуће године. У Министарству правде Србиjе наводе да ће Савез jевреjских општина бити у обавези да приходе остварене по овом закону усмjери на активности предвиђене Терезинском декларациjом. Поштовање Теразинске декларациjе значи да ће приходи коjе од враћене имовине буде зарадио Савез jевреjских општина бити усмjерени у проучавање Холокауста,

Staro_Sajmiste_001.jpg

Старо Сајмиште: Исељавају централну кулу

Ускоро реконструкциjа мемориjалног комплекса старо Саjмиште. Постоjе услови да се почне са уређењем, али то jе процес коjи ће траjати годинама Кула на Старом саjмишту РЕКОНСТРУКЦИЈА централне куле на Старом саjмишту почеће до краjа године, а сви коjи тамо имаjу атеље, добиће други, потврђено jе у уторак на десетом састанку Комисиjе за утврђивање програмске канцелариjе и давање предлога модела управљања Мемориjалним комплексом на Старом саjмишту. Спремни смо да почнемо реконструкциjу централне куле, а истовремено радимо на парцелизациjи и близу смо решења и тог проблема. Имамо све услове да почнемо са уређењем, али то jе процес коjи ће траjати годинама и ниjе га могуће завршити за шест месеци или годину дана –

Тужилаштво БиХ

Срби напуштали Ливно из страха

На суђењу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Витко Дувњак рекао jе пред Судом БиХ да jе већина Срба у марту и априлу 1992. године напустила Ливно из страха. Дувњак jе испричао да jе почетком рата у Ливну власт преузела Хрватска демократска странка (ХДЗ), а да jе у самом граду већинско становништво било српске и бошњачке националности. Он jе рекао да jе у љето 1992. године био притворен у Основну школу „Иван Горан Ковачић“, гдjе jе задржан пет до шест дана, а да jе приjе тога био притворен у полициjским гаражама у Ливну. „Ишао сам уjутро да се приjавим у полициjу, било jе обавезно jављање

Podravanje_Spomen_ploca.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 60 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ ПОДРАВАЊА

У новоизграђеноj Цркви Свете Огњене Мариjе у Подравању код Сребренице сутра ће бити служен парастос за 60 убиjених српских воjника и цивила из овог села, од коjих су 32 погинула 24. септембра 1992. године. Након тога биће положено цвиjеће на спомен-плочу коjа jе приjе три године постављена и освештана на зиду локалне цркве. Одавање поште и служење парастоса, коjи ће бити одржан у организациjи Борачке организациjе Сребренице, мjештана Подравања и породица настрадалих, биће прилика и за подсjећање на страдање Срба из овог села приjе 23 године за шта jош нико ниjе одговарао. Међу убиjеним 24. септембра 1992. године било jе и седам жена из Подравања. Тада су муслиманске снаге из

Knjiga_Trinaest_skojevki_i_tri_pionira.jpg

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ДАНИЛА КАРАПЕТРОВИЋА

У Градишци jе вечерас представљена књига „Тринаест скоjевки и три пионира“ у коjоj аутора Данило Карапетровић пише о злочину коjи су извршили Черкези jануара 1944. године на Козари. Аутор jе рекао да jе ова књига рукопис о страдању тринаест скоjевки и три пионира, коjе су на звjерски начин убили Черкези у ноћи са 9. на 10. jануар 1944. године на Козари, седам километара од Горњих Подградаца према Мраковици. „Скоjевке, коjе су већином имале 15 и 16 година, након извршеног задатка враћале су се из болнице у Буковици и упале у засjеду Черкеза. Пошто им нису хтjеле одати гдjе се скрива поткозарски народ и партизани иживљавали су се над њима, урезивали

Годишњица погибиjе радника РТРС-а на Озрену

Годишњица погибије Саше Колевског и Горана Пејчиновића

Данас се навршило 22 година од погибиjе радника Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) Саше Колевског и Горана Пеjчиновића, коjи су 23. септембра 1995. године погинули на радном задатку на Озрену. Радници РТРС-а покренули су приjе пет година инициjативу да оваj дан на подручjу циjеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српскоj и БиХ, као знак сjећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдjе не дође ни до ратних деjстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а, Душко Катанић из Петрова раниjе jе рекао да jе аутомобил коjим су ишли на терен био видно обиљежен, али да jе и поред тога на новинарски аутомобил отворена ватра са муслиманске стране.

Logor_Dahau.jpg

ИЗБЈЕГЛИЦЕ СМЈЕШТЕНЕ У НЕКАДАШЊИ НАЦИСТИЧКИ ЛОГОР

Логор Дахау Дио некадашњег нацистичког концентрационог логора Дахау претворен jе у склониште за бескућнике, укључуjући и избjеглице, рекао jе данас градоначелник тог града на jугу Њемачке Флориjан Хартман. „У логору jе смjештено 50 људи, коjи су остали без кућа“, навео jе у саопштењу Хартман, коjи ниjе открио детаље да ли међу њима и новопридошлих избjеглица. Хартман истиче да у граду нема слободног смjештаjа и да власти мораjу наћи начин да збрину бескућнике. „Зграда ће послужити за смjештаj људима коjи немаjу гдjе. Обjекат носи одређени терет историjе, али сада може имати корисну друштвену улогу“, нагласио jе Хартман. Нацисти су отворили концентрациони логор Дахау у марту 1933. године само неколико седмица по

Ђуро Затезало

Реагирање на чланак Звонимира Деспота „Митоманија Ђуре Затезала око Јадовног“

Будући да сам, др. Ђуро Затезало, са закашњењем, тек прије неколико дана прочитао памфлет Звонимира Деспота, износим чињенице које утемељено оповргавају његове малициозне тврдње. Прије свега др. Ђуро Затезало је цијело вријеме рата у свом родном Карловцу и није му се изгубио траг 1991. нити је икада живио у Београду, па ни књиге тамо не издаје, осим наведене књиге о Јадовном. На захтјев предсједника Туђмана 1991. постао сам члан Саборске комисије за злочине рата и пораћа, зване Вукојевићева комисија, све до престанка њеног рада. У исто вријеме био сам и члан Саборског одбора за Блеибург и нисам нестао 1991. без трага. Жалосно је да интелектуалац као што је Деспот употребљава

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.