arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Aleksandar_Vulin_6.jpg

ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ ЕУ РЕАГОВАТИ НА ЗАБРАНУ ЋИРИЛИЦЕ У ВУКОВАРУ

Александар Вулин Министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjа Александар Вулин рекао jе да jе од реаговања хрватске владе на забрану ћириличног писма у Вуковару, важниjе да ли ће и како реаговати ЕУ. „Ако ЕУ може своjоj чланици да дозволи да забрани употребу писма jедном народу, да забрани сећање на Србе, коjих у Хрватскоj више нема, или их има веома мало, питање jе какве су то онда њене вредности. Да ли смо ми онда зрели за ЕУ, ако ЕУ не може да одреагуjе на чист, jасан пример расизма“, истакао jе Вулин. Вулин jе замолио хрватску Владу да реагуjе и да распусти вуковарско градско виjеће, коjе се прославило пjевањем

Zeljko_Karan.jpg

КАРАН: ЗАВРШЕНО УЗИМАЊЕ КОШТАНИХ УЗОРАКА

Жељко Каран У Заводу за судску медицину Републике Српске завршено jе узимање коштаних узорака, док jе при краjу прикупљање крвних узорака од чланова породица погинулих за потребе идентификациjе посмртних остатака српских бораца ексхумираних на Озрену, изjавио jе Срни директор Завода Жељко Каран.   Каран jе рекао да су организоване акциjе узимања неспорних узорака крви од чланова породица погинулих коjи су се одазвали са подручjа Прњавора, Добоjа, Дервенте, Модриче, Станара, Теслића и Брчког.   Он jе рекао да jе при краjу узимање крвних узорака са подручjа Бањалуке од чланова породица погинулих коjи сукцесивно долазе у Завод.   Каран jе рекао да Завод не може почети процес ДНК анализе све док се

nedeljko-mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ: САВЈЕТ МИНИСТАРА ДА ПРЕУЗМЕ ОСНИВАЧКУ УЛОГУ У ИНСТИТУТУ

Недељко Митровић Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић позвао jе Савjет министара БиХ да од Међународне комисиjе за нестала лица (ИЦМП) преузме оснивачку улогу у Институту за нестала лица БиХ. Митровић jе рекао Срни да jе неопходно да се испоштуjу закључци Радне групе за реформу Института за нестала лица БиХ, коjи се односе на потпуну деполитизациjу Института, ефикасниjи рад те институциjе са jасним надлежностима и одговорношћу. Он jе подсjетио да jе ИЦМП приjе годину и по дана наговиjестио да се повлачи из Института за нестала лица БиХ и да Савjет министара БиХ у пуном капацитету треба да преузме оснивачку улогу у тоj институциjи.

Нови Град

Утврђена листа значајних спомен-обиљежја

Скупштина општине Нови Град утврдила jе листу спомен-обиљежjа од великог значаjа за ову локалну заjедницу. На листи jе укупно 21 спомен-обиљежjе ослободилачких ратова, међу коjима су три заjедничка спомен-обиљежjа страдалима у Првом свjетском рату, Другом свjетском рату и одбрамбено-отаџбинском рату. На листу jе уврштено и 11 спомен-обиљежjа из Другог свjетског рата и седам из одбрамбено-отаџбинског рата. За заштиту и одржавање спомен-обиљежjа уврштених на листу убудуће ће бити обезбиjеђена средства у општинском буџету. Извор: Везане виjести: обиљежен дан страдања цивила другог свjетског рата у новом … сутра обиљежавање одбране западних граница српске Н. Град: Виjенци код заjедничког спомен-обиљежjа – Jadovno 1941.  

Aziz_Tafro_i_Semsudin_Mehmedovic.jpg

„Џелат“ би хтео да буде жртва

Србима у Добоjу и Теслићу покушаваjу да „напакуjу“ злочине у Тешњу. Промотер књиге Шемсудин Мехмедовић (СДА) Азиз Тафро (десно) и Шемсудин Мехмедовић (у средини) У Тешњу, коjи jе у протеклом рату био синоним за злочине над Србима, одакле су на главе српских воjника Благоjа Благоjевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића на Црном врху кренули муџахедини, последњих месеци Србима „пакуjу“ злочине, уместо да кривце потраже у своjим редовима. Прво jе светло дана угледала књига „Злочини у Теслићу“, Азиза Тафре, коjи jе под покровитељством непознатог Института за истраживање геноцида Канада, сакупио документациjу, коjа би требало да представља оптужницу за Србе из тог, Тешњу суседног града. Ових дана у градовима Федерациjе БиХ промовише

Gubin.jpg

Богослужење и освећење обновљеног споменика у Губину

Црква Успења Пресвете Богородице у Губину По већ устаљеноj традициjи, 31. jула, у оквиру Илинданских окупљања у ливањском пољу, народ Губинске парохиjе се и ове године окупио на богослужењу у цркви Успења Пресвете Богородице у Губину. И поред кишовитог времена, на Светоj Литургиjи се окупило 30-ак верника. У оквиру сећања на ливањске мученике, пострадале од усташа током 1941. године, надлежни парох о. Жељко Ђурица и о. Срђан Белензада, парох веселињски, служили су парастос о. Ристи Ћатићу и осморици његових парохиjана. Овом приликом су осветили и обновљени споменик овим страдалницима, чиjа обнова jе успешно завршена уз финансиjску подршку Удружења Огњена Мариjа Ливањска и вредних поjединаца коjи несебично раде на обнови светиња

Savo_Strbac_1.jpg

НЕКО ДА ОДГОВАРА ЗА СМРТИ ХАШКИХ ЗАТВОРЕНИКА

Предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе, поводом изненадне смрти бившег команданта Српске воjске Краjине генерал-маjора Милета Мркшића, да би било вриjеме да неко одговара за толике смрти хашких притвореника и осуђеника. Он jе поставио питање како jе могуће да затворски љекари у лисабонском затвору нису на вриjеме открили тако опаку болест и нису обавиjестили Хашки трибунал по чиjоj jе одлуци генерал Мркшић и доспио у лисабонски затвор или Амбасаду Србиjе. „Како jе могуће да човjек са диjагнозом `астма и физичка исцрпљеност` умре за свега двадесетак дана по приjему у болницу, односно четири дана по новоутврђеноj диjагнози `карцином плућа`?“, упитао jе Штрбац. Он jе упитао и зашто су власти

Lomljenje_cirilicnih_tabli_002.jpg

Вуковар: И званично укинули ћирилицу

Чланови Градског већа Вуковара донели су већином гласова одлуку да промене Статут града, и тиме укину могућност постављања ћириличних натписа на jавним институциjама Једно од раниjих ломљења ћириличних табли ВУКОВАР – Вуковарско Градско веће изгласало jе данас измене градског Статута према коjима нису предвиђене двоjезичне табле, односно ћирилично писмо, на градским установама, институциjама, трговима и улицама у Вуковару. Да ћирилице до даљег неће бити на натписима у Вуковару одлучиле су странке с хрватским предзнаком у Већу, коjе су већином гласова усвоjиле измене и допуне градског Статута према предлогу градоначелника Ивана Пенаве (ХДЗ), преносе хрватски медиjи. За измене jе гласало десет посланика владаjуће градске коалициjе ХДЗ-ХКС, уз подшку представнице ХДССБ-а Славице

Vladika_Fotije_1.jpg

ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: ДУБОКИ КОРИЈЕНИ СРПСКОГ НАРОДА У ДАЛМАЦИЈИ

Обиљежавању четири виjека Богословиjе Света Три Јерарха и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима присуствоваће Његова светост патриjарх српски Иринеj… Посjета патриjарха Иринеjа jе веома значаjна за српски народ у Далмациjи, али и Хрватскоj… Људи на овим просторима вапе за миром, благословом божиjим и jеванђељским jезиком. Епископ Фотиjе Разговарао: Борис НОГО Његово преосвештенство епископ далматински Фотиjе истакао jе да jе обиљежавање четири виjека Богословиjе Света Три Јерарха и стотину година од упокоjења епископа далматинског Никодима Милаша велики jубилеj из кога jе видљиво да српски народ има дубоке кориjене у Далмациjи. „Срби су у 14. виjеку у Далмациjи подигли своjе манстире Крку, Крупу и Драговић, коjи су постали духовни центри“,

Objeseni_Srbi_na_Terazijama_u_centru_Beograda.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 74 ГОДИНЕ ОД ЊЕМАЧКИХ ЗЛОЧИНА НАД ЦИВИЛИМА

Полагањем виjенаца и одавањем почасти на Теразиjама, код Споменика обjешеним родољубима, данас су обиљежене 74 године од злочина нацистичких окупационих снага над цивилима у Београду. Обjешени Срби на Теразиjама у центру Београда Државну церемониjу предводио jе државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, а виjенац jе положио и замjеник градоначелника Београда Андреjа Младеновић. Поповић jе рекао да jе погрешно мислити да jе фашизам коначно побиjеђен 1945. године и да се више неће поjављивати, наводећи да он и данас постоjи и да „ради нешто слично што jе радио и у 20. веку“. Повић jе поручио да jе фашизам велико зло против кога се мора борити,

Miodrag_Linta.jpg

ОСУДА ФАШИСТИЧКОГ ПОНАШАЊА ЗАМЈЕНИКА ГРАДОНАЧЕЛНИКА ВУКОВАРА

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта осудио jе данас „фашистичко понашање“ замjеника градоначелника Вуковара Мариjана Павличека из Хрватске конзервативне странке и предсjедника вуковарског Градског виjећа из ХДЗ-а Игора Гаврића због пjевања усташке пjесме „Ево зоре, ево дана“. Линта jе позвао хрватског предсjедника Колинду Грабар Китаровић, Владу Хрватске, челнике хрватских политичких странка и Градско виjеће Вуковара да jавно осуде скандалозно понашање Павличека и Гаврића и затраже да поднесу оставке. Он jе затражио и да Полициjска управа Вуковарско-сриjемска поднесе кривичну приjаву против Павличека и Гаврића за ширење говора мржње и пjевање фашистичких пjесама, а државно тужилаштво да покрене кривични поступак против двоjице челника Града Вуковара. „Фашистички испад Павличека

Oskrnavljen_spomenik_srpskim_zrtvama_u_dvoristu_pravoslavne_crkve_u_selu_Medari.jpg

ПОЛИЦИЈА ДА ПРОНАЂЕ РУШИТЕЉЕ СПОМЕНИКА

Документационо-информативни центар „Веритас“ осудио jе рушење споменика коjи су у ноћи између 15. и 16. августа починили непознати вандали у порти православне цркве Преображења Господњег у мjесту Медари код Нове Градишке у Хрватскоj и очекуjе да полициjа пронађе починиоце. „Веритас осуђуjе оваj вандалски чин и очекуjе да ће хрватска полициjа у откривању и процесуирању његових починилаца бити ефикасниjа од многих раниjих напада на Србе, њихову имовину, културне и духовне споменике“, саопштено jе из те невладине организациjе. Споменик у облику православног крста од биjелог мермера, висок 2,5 метра, подигли су краjем jула ове године мjештани Медара и Трнаве за 52 погинула мjештана ових села у пероду од 1991. до 1995. године.

Srusen_spomenik_stradalim_Srbima_u_Medarima_kod_Nove_Gradiske.jpg

СРУШЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ У ДВОРИШТУ СРПСКЕ ЦРКВЕ

Непознати вандали срушили су спомен-обиљежjе погинулим мjештанима у протеклом рату у селу Медари код Нове Градишке, у Хрватскоj, а коjе jе недавно подигнуто у дворишту српске цркве Преображења Господњег, рекао jе Срни мjештанин овог села Милан Романић.   Ово спомен-обиљежjе подигнуто jе приjе неколико дана, а требало jе бити освештано 19. августа на Преображење Господње, коjе се у овом селу прославља као црквена слава.   На спомен-крсту пише „У знак сjећања на све настрадале мjештане Медара и Трнаве 1991-1995. године, мjештани Медара-Трнаве за Преображење 2015. године“.   Мjештани из Медара рекли су Срни да jе оваj вандализам наставак злочина из мржње коjи jе интензивиран након прославе 20 година од „Олуjе“

Svjetlost_nas_veze.jpg

Потомци су глас жртава јер оне гласа немају

Васкрс Пребиловаца ФОТО: УГ Јадовно 1941. Пише: Душан Ј. Басташић У само предвечерjе свесрпског сабрања у Пребиловцима, jака киша спустила се на таj град и краj, умиваjући га за сутрашњи велики празник, и носећи свjежину коjа jе испунила и расхладила ваздух. Те вечери jе у простору некадашње пребиловачке Основне школе „Краљ Милутин“ отворена изложба о Пребиловцима. Том догађаjу требало jе присуствовати, jер jе то прва изложба постављена чак 74 године након погрома над Пребиловчанима. Погрома коjи заузима централно мjесто у изложби. Дошао сам на изложбу да чуjем како збори Јахура, баш ту у учионици за коjу сам учио да jе била посљедње заjедничко коначиште пребиловачке неjачи у родном селу. Училиште,

General_Mile_Mrksic.jpg

МИЛЕ МРКШИЋ ПРЕМИНУО У ЗАТВОРУ

Генерал Миле Мркшић Бивши командант Српске воjске Краjине Миле Мркшић (68) преминуо jе jуче у затвору у Португалу, гдjе се налазио послиjе пресуде Хашког трибунала, jавио jе РТС.    Миле Мркшић jе рођен 1947. године у Вргинмосту, а као официр ЈНА учествовао jе у бици за Вуковар 1991. године.   Након те битке унаприjеђен jе у генерал-маjора ЈНА, а касниjе jе постао врховни командант Српске воjске Краjине маjа 1995. године.   Пензионисан jе након пораза краjишке воjске августа 1995. године.   Мркшић jе 1995. године заjедно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем отпужен пред Хашким трибуналом због масовног убиства више од 260 лица на Овчари, недалеко од Вуковара.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.