arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Aleksandar_Vulin_6.jpg

ДОГОВОРЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА

28. јул 2015.

Александар Вулин Дан сjећања на страдања и прогон Срба биће обиљежен 4. августа великим скупом у Сремскоj Рачи и низом пригодних манифестациjа 5. августа, коjи ће бити проглашен Даном жалости у Србиjи и Републици Српскоj, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин. Он jе рекао да jе ово данас одлучено на сjедници Организационог одбора за обиљежавање 5. августа. „Ми смо на заjедничку инициjативу влада Србиjе и Републике Српске одлучили да 5. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе, а на данашњоj седници Организационог одбора смо се договорили како ћемо обележити таj дан“, рекао jе Вулин. Он jе додао да ће jедна

Kralj_aleksandar_i_kraljica_Marija_Split.jpg

Хрват православац из Београда и Србин католик из Дубровника

28. јул 2015.

Долазак краљевског пара (Александар и Мариjа Карађорђевић) у Сплит, 1925.г. Сплит, 1925. година, посjета краља Александра Карађорђевића Далмациjи коjа jе тада jош увиjек дисала српски и у коjоj jе на власти била „Српска радикална странка“. Прилази му jедан човjек из одушевљене масе и поносно узвикне: „Ја сам Србин католик из Дубровника!“ Виjековима приjе тога, Ватикан jе униjатио и католичио Србе Далмациjе, а онда од тих Далматинаца, Срба католика стварао Хрвате. На краjњем jугу, у Дубровнику, Цавтату и Конавилима српство се наjдуже одржало. О АУТОРУ Мислав Хорват jе политички коментатор и сарадник портала Србин.инфо из Загреба. На његов захтев, због његове личне безбедности ниjе постављена и фотографиjа господина Хорвата. Док су

Babken_Simonjan.jpg

Косово и Арарат – две светиње, српска и јерменска

28. јул 2015.

Бабкен Симоњан Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац, есеjиста, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи Кроз ћирилицу Срби мораjу да опстану jер вам jе ћирилица одбрана од сваког зла и осваjача. Српско писмо jе ћирилица и ту нема расправе. Српска ћирилица jе савршениjа од латиници, то jе доказано лингвистички.-Да би неки писац написао нешто о Косову мора да носи српско крвареће срце у грудима. Нама Јерменима jе jасан бол, jасна носталгиjа Срба за Косовом и Метохиjом. Нама, као и Србима отете су историjске териториjе наше отаџбине, каже Симоњан Познати Јерменски песник Бабкен Симоњан, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи познат jе и као преводилац, есеjиста, србиста, културни делатник. Рођен jе 1952. године у Јеревану

garavice-stratiste.jpg

Годишњица страдања Срба, Јевреја и Рома на Гаравицама код Бихаћа

28. јул 2015.

Стратиште Гаравице Завичаjно удружење Уна позива Вас на традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и бихаћког краjа у Другом свjетском рату ГАРАВИЦЕ 2015 Традиционални помен одржаће се на Гаравицама, поред магистралног пута, 3 километра од центра Бихаћа према Плитвичким Језерима, 09. августа 2015. године у 11 часова.   Програм обиљежавања: Почетак: 11.00 часова Хор КУД “14. фебруар“ из Бања Луке извешће пригодне пjесме и рецитациjе Кратки час историjе – сjећање преживjелих Парастос и бесjеда Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасиjа Јевреjска молитва и пригодни говор Рабина Ромска молитва и пригодни говор свештеника Обраћање гостиjу Обраћање организатора Обилазак хумки, паљење свиjећа и полагање цвиjећа   Организован jе бесплатан превоз из Бања

Pretuceni_Srbin.jpg

Хрвати пребили младића зато што је Србин!

28. јул 2015.

Хулигани са беjзбол палицама на железничкоj станици у Загребу улетели су у воз и претукли Ј. Г. (21) из Силбаша, коjи jе крвав и са тешким повредама путовао до Словениjе Фото: Блиц.рс ХУЛИГАНИ са беjзбол палицама на железничкоj станици у Загребу улетели су у воз и претукли Ј. Г. (21) из Силбаша, коjи jе крвав и са тешким повредама путовао до Словениjе. – Био сам поспан, jер jе било jутро. Воз се зауставио на железничкоj станци у Загребу. Видео сам групу момака коjи су у рукама држали беjзбол палице. Улетели су у воз и псовали нам маjку српску. Ударали су млађе. Стариjе нису дирали. Тукли су ме песницама и палицама

Sava_Sremac.jpg

ФБИ је покрао Теслу !

27. јул 2015.

Ексклузивно: Амерички инжењер српског порекла Сава Сремац о свим таjнама заоставштине нашег гениjа: Агенти две године „чешљали“ документациjу. Исцепане „опасне” белешке. У СФРЈ jе 1951. стигла оштећена архива Сава Сремац пензионерске дане проводи у Црепаjи ПРВИ сам у Југославиjи отворио ковчеге са архивом Николе Тесле, коjа jе бродом „Србиjа“ стигли из Америке 1951. године. Био сам узбуђен као да сам открио све таjне света. Читаjући Теслине записе и његове jединствене идеjе, осећао сам као да се Тесла и jа целог живота знамо, и то као два искрена приjатеља. Био сам, међутим, изненађен, чак и уплашен, када сам видео да су делови бележака овог гениjа исцепани и покрадени. Американци су га

Biskup_Mile_Bogovic.jpg

БИСКУП БОГОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ ЛАЖ

27. јул 2015.

Бискуп Миле Боговић Госпићко-сењски бискуп Миле Боговић тврди да су Хрвати жртве устаничке пушке из Срба – мjеста у коме су 1941. године формиране jединице за борбу против усташке НДХ. У мjесту Боричевац, током проповjеди, бискуп jе рекао да jе концентрациони логор Јасеновац – „велика лаж“ и да се за ту „лаж“ издваjаjу велика друштвена средства. Он сматра да jе и устанак у Србу „лаж“, као и многи други скупови на коjе се ослањао, како наводи, „партизанско-комунистички режим“. У мjесту Борићевац одржан jе контраскуп прослави устанка у Србу. Окупљени су користили усташки поздрав: „За дом спремни”, а говорници су тврдили да 27. jула у Србу „ниjе био антифашистички, него четнички

Knjiga_Prognani_Orfeji.jpg

„Прогнани Орфеји“, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

27. јул 2015.

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

Parastos_pobijenim_Srbima_iz_Rance.jpg

ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ СРБИМА ИЗ ХРАНЧЕ

27. јул 2015.

Парастос побиjеним Србима из Хранче На градском гробљу у Братунцу данас jе служен парастос, положено jе цвиjеће код спомен-крста и прислужене свиjеће за покоj душа 20 Срба из братуначког насеља Хранча коjи су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, а од коjих jе седам убиjено на данашњи дан 1992. године. Делегациjе Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачке организациjе Братунац положиле су цвиjеће, а чланови породица и комшиjе окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника и приjатеља. На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код

Milica_Gaj.jpg

СРБИ УВИЈЕК ПРЕКОМЈЕРНО СТРАДАЛИ ЗА СЛОБОДУ

27. јул 2015.

Милића Гаj Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе синоћ у Милића гаjу код Козарске Дубице да jе слобода наjважниjа риjеч у историjи српског народа, коjи jе због ње увиjек страдао прекомjерно. Обраћаjући се окупљенима, Додик jе нагласио да се због борбе и жртава српског народа у Другом свjетском рату, а затим и у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату мора чувати Република Српска и за њу се борити jер се данас борба за слободу брани на други начин демократиjом, процедурама и референдумом. „Ја сам спреман да будем жртвован да би остварили своjе право на референдум у Републици Српскоj jер jе Српска смисао историjске борбе овог народа. Ми смо данас у Српскоj слободни.

General_Mladic_01.jpg

Русија даје гаранције за генерала Младића!

27. јул 2015.

Влада Русиjе даће гаранциjе Хашком трибуналу за привремено пуштање на слободу генерала Ратка Младића, сазнаjе „Прес“. Генерал Ратко Младић Како наводи београдски лист, ова одлука руске владе донесена jе на основу детаљног увида у медицинске налазе тима руских љекара коjи су недавно прегледали генерала Младића у притворскоj jединици у шевенингену. Те претраге су показале да jе генерал Младић у тешком здравственом стању, наводи Блиц. Прелиминарни резултати медисинских тестирања су послати у Москву, а данас би у просториjама руске Амбасаде у Хагу требало да буде одржан састанак чланова тима одбране генерала Младића и руских дипломата у Холандиjи. Извор: Радио Телевизиjа БН   Везане виjести: Раjко Долечек: Посета генералу Младићу у Хагу –

Polozeni_vijenci_na_partizansko_groblje_u_Knezici.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА ПАРТИЗАНСКО ГРОБЉЕ У КНЕЖИЦИ

27. јул 2015.

Полагање виjенаца на партизанском гробљу у Кнежици Полагањем виjенаца на партизанско гробље у насељу Кнежица код Козарске Дубице, jуче jе почело обиљежавање 74 године од подизања устанка против фашизма у БиХ. Виjенце су положили изасланик предсjедника Републике Српске Александар Врањеш, делегациjе Народне скупштине и Владе Српске, конзул Србиjе у Републици Српскоj Владимир Николић, као и делегациjе општине Козарска Дубица, републичког и општинског СУБНОР-а. У знак сjећања на датум када jе народ Поткозарjа дигао устанак против фашизма и окупациjе, виjенце на партизанско спомен-обиљежjе у Кнежици положили су и припадници Трећег пjешадиjског Република Српска пука, делегациjе Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Савеза организациjа и удружења ратних

Arheolog_Janis_Karageorgiu.jpg

Солунци који су остали испод Кајмакчалана

26. јул 2015.

Српски воjници коjи су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почиваjу на местима где су пали Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива) Гуменица, северна Грчка  – Планине северозападно од Солуна и даље криjу остатке више хиљада српских воjника коjи су животе изгубили краjем лета и током  jесени 1916. године. Тада се српска воjска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби  видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну. – Тада jош ниjе био формиран класичан фронт са рововима и склоништима,  тако да jе наjвећи део воjника настрадао од артиљериjе. Срби су били у

Spomenik_u_Srbu.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН УСТАНКА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

26. јул 2015.

Споменик у Србу У Србу jе данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свjетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан jе и скуп десничара на чиjе провокациjе полициjа ниjе реаговала. Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно виjеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чиjи предсjедник Фрањо Хабулин jе истакао да, иако jе Хрватска данас пуноправна чланица ЕУ, у њоj постоjе снаге коjе желе да укину права мањина, саопштено jе из СНВ-а. Хабулин jе рекао да jе Хрватска jединствена у оквиру своjих граница и да исти закони коjи важе у jедноj региjи, вриjеде и у другоj и да нема разлога да се исти односи према националним

Spomenik_poginulim_borcima_VRS_u_Rogoljima_kod_Gradiske.jpg

ОДРЖАН МЕМОРИЈАЛНИ ЗБОР У РОГОЉИМА

26. јул 2015.

Споменик погинулим борцима ВРС у Рогољима код Градишке У Спомен-комлексу у Мjесноj заjедници Рогољи у општини Градишка данас jе одржан традиционални Мемориjални збор, служен jе парастос и положени су виjенци и цвиjеће на спомен-обиљежjа борцима погинулим у протеклим ратовима. Виjенце су положили начелник општине Градишка Зоран Латиновић и начелник општинског Одjељења за борачко-инвалидску заштиту Вуjадин Миљић, те представници СУБНОР-а, општинске и мjесне Борачке организациjе, Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овоj мjесноj заjедници, породице погинулих и мjештани. Начелник општине Латиновић рекао jе да спомен-комплекс у Рогољима, као и броjна спомен-обиљежjа на подручjу Градишке, свjедоче о стадањима народа ове општине у протеклим ратовима. „Данас треба да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА