arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

Отварање изложбе фотографија „СУЗЕ КРАЈИНЕ“ (Најава)

Изложба ће бити отворена у понедjељак 03. августа 2015. године у 20 часова у Новом Саду. Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Поштовани, позивамо Вас да увеличате отварање изложбе фотографиjа “СУЗЕ КРАЈИНЕ“ 20 година од етничког чишћења   Учесници: Бранко Ћурчин, свештеник Синиша Јокић, историчар Миле Боснић, предсjедник Удружења Краjишника у Србиjи Раде Кнежевић, пjесник Петар Мишовић, гуслар Клуб и галериjа “ЗРНО“, Трг Мариjе Трандафил 11, Нови Сад, у понедjељак 03. августа 2015. године у 20.00 часова. Изложба jе настала залагањем брата Велибора Штуле, а његов труд, риjечи нама драгих људи, коjи ће отворити изложбу као и сам њен садржаj требало би све нас да подсjете на оне дане

Crkva_Svetog_Marka_u_Beogradu.jpg

ПАРАСТОС И МЕМОРИЈАЛНА АКАДЕМИЈА 5. АВГУСТА

Црква Светог Марка у Београду У Београду ће 5. августа, поводом Дана сjећања на страдање и прогон Срба, бити служен парастос у Цркви Светог Марка и одржана Мемориjална академиjа у Центру „Сава“, наjављено jе из Владе Србиjе. Парастос Србима страдалим у Хрватскоj и БиХ биће служен у сриjеду, 5. августа, у Цркви Светог Марка на Ташмаjдану са почетком у 11.00 часова. Послиjе парастоса делегациjа Коалициjе удружења избjеглица положиће виjенац у Ташмаjданском парку на спомен-плочу Србима страдалим у оружаним сукобима на простору бивше Југославиjе. Мемориjална академиjа биће одржана у 14.00 часова у Великоj дворани Центра „Сава“, гдjе ће бити приказан филм о страдању и прогону Срба током оружаних сукоба на простору

Most_na_Raci.jpg

ДОДИК И ВУЧИЋ НА ЦЕНТРАЛНОЈ МАНИФЕСТАЦИЈИ 4. АВГУСТА КОД СРЕМСКЕ РАЧЕ

Мост на Рачи Централна државна манифестациjа обиљежавања 5. августа – Дана сjећања на страдање и прогон Срба почеће 4. августа 2015. године на мосту код Сремске Раче симболичним сусретом премиjера Србиjе Александра Вучића и предсjедника Републике Српске Милорада Додика. Додик и Вучић срешће се на мосту у 20.00 часова и затим у риjеку Саву спустити виjенце у знак сjећања на све страдале Србе, саопштено jе данас из Канцелариjе Владе Србиjе за сарадњу с медиjима. Након тога, у 20.10 часова на платоу поред моста парастос за све страдале Србе служиће Његова светост патриjарх српски Иринеj. Манифестациjа ће бити настављена умjетничким програмом под називом „Наша jе туга…велика“ и обраћањем Вучића, Додика и

Predsjednik_odbora_za_podizanje_spomenika_Goran_Vesic.jpg

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК НА УШЋУ БИЋЕ ПОНОВЉЕН

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић Конкурс за споменик „Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе“, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду. Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме. „Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо

Spomenik_na_mjestu_masovne_grobnice_Kamen_kod_Glamoca.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 18 ГОДИНА ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

Споменик на мjесту масовне гробнице Камен код Гламоча Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа сутра ће бити обиљежено 18 година од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице „Камен“ код Гламоча, саопштено jе из Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Програм обиљежавања „дана ексхумациjе“ почиње у 10.30 часова окупљањем испред Саборног храма Свете Троjице у Гламочу, док ће у 11.00 часова бити служен парастос, полагање цвиjећа и обраћање званичника код спомен-плоче посвећене масовноj гробници „Камен“, наводи се у саопштењу Организациjе. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице

Dusan_Maric.jpg

Душан Марић: Србија, Хрватска и ратни злочини

Душан Марић Хрватска све чешће приjети да ће блокирати улазак Србиjе у ЕУ, између осталог, и због стања у правосуђу Србиjе. Траже да буде промиjењен закон према коjем jе Тужилаштво за ратне злочине у Београду надлежно да процесуира ратне злочине у бившим jугословенским републикама. Што се тиче блокада приjема Србиjе у ЕУ, тиме би нам учинили услугу. Нити ће Србиjа уласком у ЕУ профитирати, нити jе таj савез дугог виjека. Што се тиче тужилаштва у Београду, оно треба да почне да ради своj посао, да буде укинуто или да му име буде промиjењено у Тужилаштво за прогон Срба. Јер, откад га воде Воjислав Вукчевић и Бруно Векарић, од 64 оптужнице

Milica_Kotur_i_Dane_Malesevic_na_konferenciji_za_novinare.jpg

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА

Милица Котур и Дане Малешевић на коференциjи за новинаре Министарство просвjете и културе Републике Српске расписало jе анонимни међународни конкурс за израду идеjног урбанистичко-архитектонског рjешења Мемориjалног центра у Спомен-подручjу Доња Градина, коjи ће бити смjештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао jе да ће центар имати шест диjелова – прилазни плато, макету логора Јасеновац и Доња Градина, затим музеj, административни и образовно-истраживачки центар са техничким блоком, плато за комеморациjе и манифестациjе, вjерске обjекте Срба, Јевреjа и Рома, и споменике жртвама и настрадалоj дjеци. Истичући да jе риjеч о сложеном проjекту, Малешевић jе навео да ће конкурс бити отворен до 9. новембра, те

Dusan_T_Batkovic.jpg

АЛБАНЦИ ЖЕЛЕ ДА ПРОГЛАСЕ НЕЗАВИСНУ КОСОВСКУ ЦРКВУ

Душан Т. Батаковић Директор Балканолошког института Српске академиjе наука и уметности Душан Батаковић упозорио jе да jе краjњи циљ представљања српског споменичког насљеђа као албанског да се на Косову прогласи стварање независне косовске епархиjе или цркве, коjа би се споjила са Албанском православном црквом. Он оцjењуjе да би се то десило вjероватно када такозвана „република Косово“ стекне пуни суверенитет и послиjе довођења одређеног броjа православних Албанаца у српске косовске манастире. „Честе посете `православне браће из Албаниjе` поjединим српским манастирима ниjе мотивисано само хришћанском солидарношћу, него има jасну политичку позадину, коjа се све мање прикрива“, оциjенио jе Батаковић за „Вечерње новости“. Батаковић напомиње да су учестала представљања српског споменичког насљеђа као

Clanice_Udruzenja_zena_zrtava_rata_RS_na_oporavku_u_Banji_Laktasi.jpg

ЗАВРШЕНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА У БАЊИ ЛАКТАШИ

Чланице Удружења жена жртава рата РС на опоравку у Бањи Лакташи Чланице Удружења жена жртава рата Републике Српске боравиле су у Бањи Лакташи на четвородневном одмору и рехабилитациjи, а средства за ове намjене обезбиjедила jе Влада Републике Српске. „Ова рехабилитациjа вратила им jе вjеру у живот и дала снагу да наставе са борбом за доказивање истине о свом страдању током одбрамбено-отаџбинског рата“, рекла jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић Раjилић. Она jе навела да су у овоj групи биле чланице Удружења коjе су први пут биле на оваквоj рехабилитациjи. „Риjеч jе о стариjим или теже обољелим женама. Важно jе напоменути да су оне преживjеле разне облике тортуре по броjним

Promocija_knjige_Prognani_Orfeji_u_Prijedoru.jpg

Промовисана антологија поезије „Прогнани Орфеји“

Промоциjа књиге „Прогнани Орфеjи“ у Приjедору Антологиjа избjеглих српских пjесника „Прогнани Орфеjи“, промовисана jе вечерас у Галериjи „`96“ у Приjедору. Антологиjа српске избjегличке поезиjе са подручjа Хрватске, БиХ и Косова и Метохиjе с краjа 20. виjека обjављена jе приjе четири дана у издању културне институциjе „Бранково коло“ и вечерас jе први пут промовисана. Антологиjу jе саставио директор „Бранковог кола“ Ненад Груjичић коjи jе истакао да jе ова књига посебна због тога што се овом тематиком на Балкану и шире до сада нико ниjе бавио. У антологиjи читаоци могу наћи 116 пjесника, од наjстариjих, рођених приjе Другог свjетског рата, па до наjновиjих коjи су jош били дjеца у вриjеме избjеглиштва и

Kolona_izbjeglica_iz_Krajine.jpg

У САРАЈЕВУ И ЗАГРЕБУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У “ОЛУЈИ“

Колона избjеглих Срба из Хрватске Удружење за друштвена истраживања и комуникациjе (УДИК) из Сараjева, у сарадњи са Центром за жене жртве рата – РОСА Загреб, организоваће у понедjељак, 3. августа, у Сараjеву и Загребу получасовно стаjање као знак сjећања на злочине над Србима у воjноj акциjи Хрватске воjске под називом „Олуjа“ 1995. године. Из УДИК-а jе саопштено да получасовна стаjања почињу у 11.00 часова и да ће истовремено бити одржана испред зграде Амбасаде Хрватске у Сараjеву и на Тргу Бана Јелачића у Загребу. Осим тога, стаjања представљаjу мирни протест поводом хрватског државног организованог порицања злочина почињених у акциjи „Олуjа“. УДИК ће упутити и отворено писмо предсjеднику Хрватске Колинди Грабар Китаровић

Ranjeni_vojnik_JNA.jpg

МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ДА ОБУХВАТИ И ВОЈНИКЕ ЈНА УБИЈЕНЕ У СЛОВЕНИЈИ

Рањени воjник ЈНА Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи апеловало jе данас да мемориjални центар коjи ће бити изграђен у Београду за српске жртве страдале у ратовима дведесетих година прошлог виjека обухвати и воjнике некадашње ЈНА убиjене 1990. године у Словениjи. Ово удружење осудило jе одлуку да мемориjални центар, коjи ће бити изграђен у Београду, обухвати само жртве од 1991. до 1999. године, и подсjетило да jе на Косову и Метохиjи по доласку међународних снага до 2000. године киднаповано и убиjено више од 1.300 Срба и Рома. „Грађански рат ниjе почео 1991. године у Хрватскоj, већ jе крваво почео 1990. године у Словениjи убиствима 55 ненаоружаних воjника

Marinko_Culic.jpg

Хрватска мора развити нову културу сећања

Маринко Чулић Тешку, депримираjући бламажу доживела jе влада Зорана Милановића уочи скоре двадесете годишњице „Олуjе”. Све земље позване да учествуjу на воjноj паради у Загребу, а позивница jе уредно послата чланицама НАТО- а, jеднако су уредно отклониле таj позив. Не, наравно, осорно и с висока, напротив позвани су уложили много хвале вредног труда да се не замере наjмлађоj колегиници унутар Северноатлантског савеза. Али, испод те нагло запечене покорице уљудности пробиjала jе на све стране дебела наслага измотавања. Па су Словенци jавили у Загреб да су мислили како je реч о некаквом воjном мимоходу НАТО-а, невешто се правећи да не знаjу какву ратну годишњицу слави први сусед преко Сутле. Американци, jасно,

Hrvatski_gardisti_ispod_kninske_tvrdjave.jpg

Фрљић у Ријеци организује контра-Олују

Редитељ Оливер Фрљић организуjе jавни разговор „Други рат“ на дан прославе „Олуjе“. У риjечком позоришту пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата Хрватски гардисти испод книнске тврђаве У РИЈЕЦИ ће се 5. августа, на дан када ће се у Книну обележити двадесета годишњица „Олуjе“, одржати jавни разговор „Други рат“, што jе у Хрватскоj већ названо „Контраолуjом“. Како jе предвиђено, у великоj дворани риjечког Хрватског народног казалишта пет протераних жена различитих националности говориће о свом виђењу рата и сећању како су морале да напусте своjа огњишта. Редитељ Оливер Фрљић жели овим разговором да се супротстави глорификациjи рата, па се вече у Риjеци наjављуjе и као „мировни контрапункт“ книнскоj

Aleksandar_Vulin_4.jpg

Вулин: Још чекам да ми Готовина каже да није усташа

Александар Вулин Истог дана, истим поводом, 4. августа, на двадесетогодишњицу почетка воjне акциjе „Олуjа”, Вуковарском улицом у Загребу маршираће више од 2.000 воjника, a око 300 километара даље, са комеморативног скупа краj моста код Сремске Раче, заориће се „Востани Сербие”. Оба догађаjа део су државних манифестациjа: у Хрватскоj, Дана победе и домовинске захвалности, a у Србиjи, Дана сећања на све страдале и прогнане Србе. To што имамо супротна, na чак и супротстављена вредновања догађаjа из наше заjедничке, српско-хрватске историjе, no мишљењу министра за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Александра Вулина не би требало да буде препрека добросуседским, дипломатским односима. Упркос томе што je Анту Готовину назвао усташким генералом, a

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.