Виjеће за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) данас jе прогласио неуставним Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону, jер се њиме крше уставна права Срба у том кантону. Овом одлуком Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону не може бити упућен у даљу процедуру. У образложењу пресуде наводи се да су jезик и писмо jедно од битних обиљежjа конститутивног народа коjе чине његов идентитет, а самим тим, свако питање коjе задире у ову област евидентно представља витални интерес за сваки конститутивни народ, у овом случаjу српски у Ливањском кантону. „Образовање, као

Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске у Републици Српскоj поздравили су констатациjу Министарства спољних послова Руске Федерациjе да су агресивни хрватски национализам, етничка и вjерска нетолеранциjа 19 година након завршетка рата и даље веома снажни у хрватском друштву и усмjерени првенствено против преосталих Срба. Министарство спољних послова Русиjе Приредио: Миломир САВИЋ Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да jе извjештаj руског Министартсва стваран и да га треба поздравити, али се плаши да jе оваj извjештаj правно закаснио jер jе Хрватска већ постала чланица ЕУ. „Избjегли Срби из Хрватске очекивали су да ће Русиjа приjе уласка Хрватске у ЕУ jедан овакав извjештаj упутити Савjету безбjедности

Седамнаест година и четири мjесеца прошло jе од смрти 66-годишњег Јована Боровића из села Сухача покраj Сиња. Његов син Божидар Боровић (61) и кћерка Росанда Мацан (58) никако да дочекаjу правомоћну пресуду за троjицу мjештана Сухача – своjих сусjеда коjима се све ово вриjеме суди због наношења тешких тjелесних озљеда са смртном посљедицом њихову оцу. Након што jе извучен из своjе куће у коjоj jе сjедио са сусjедом Мирком Буљем, Боровић, иначе припадник српске мањине, дрвеним jе колцима премлаћен на православни Божић 7. сиjечња 1998. године, сто метара испод своjе куће. За ово казнено дjело већ више од десетљећа и пол, точниjе пуних седамнаест година, суди сеДражану Буљу (53) званом

Тито Черчилу: Сасвим категорично тврдим да не каним увести комунизам. За то има много разлога. Све европске земље послиjе рата мораjу имати демократски систем, а Југославиjа не смиjе бити друкчиjа Због партиjског карактера своjе воjске Тито jе имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србиjи, а поготово у другим деловима Југославиjе, представљали више аутономне териториjалне герилске jединице него праву субординисану воjску. Таj проблем Михаиловића jе затекао и у лето 1944, у jеку одсудне битке за Србиjу: – Има jедна ствар због коjе ми никако не успевамо да тучемо комунисте, а то jе што су наше старешине доста самовољне, што нема слоге ни узаjамног разумевања