arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ljubinje_parastos_na_Kapavici_1.jpg

Служен парастос жртвама усташког злочина

У присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убиjених и бачених у jаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године.  ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Коjовић, у присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих, служио jе jуче, 14. jуна, парастос за 36 жртава убиjених и бачених у jаму Пандурицу у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године. Посмртни остаци страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца  и Попова Поља, извађени су из jаме 1990. године и сахрањени у заjедничку спомен–костурницу код цркве Рођења свете Богородице у Љубињу. Послиjе парастоса на jами свештеник Саша Коjовић

MUP.jpg

ХРВАТСКИ ПОЛИЦАЈАЦ УПАО У СТАН СРПСКОГ ДИПЛОМАТЕ У ЗАГРЕБУ

Између Србиjе и Хрватске би поново могло доћи до варница због инцидента у коjем jе ове седмице у приватни стан српског дипломате у Загребу упао хрватски полицаjац – пишу „Вечерње новости“. Хрватски полицаjац jе у уторак увече упао ненаjављен и без икаквог одобрења у стан српског дипломате у амбасади у Загребу и то док оваj дипломата ниjе био у њему. Извори листа наводе да отправник послова Амбасаде Србиjе у Загребу Боса Продановић ниjе добила званично обjашњење хрватских власти о разлозима упада полицаjца у стан српског дипломате. Према информациjама листа, Амбасада Србиjе у Загребу већ jе због овога упутила протест хрватском министарству спољних послова. Хрватски полицаjац jе овим поступком повриjедио Бечку

Polaganje_vijenaca_na_groblju_Sveti_Pantelija.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

Полагање виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа Полагањем виjенаца на Споменик погинулим борцима отаџбинског рата на гробљу „Свети Пантелиjа“ и парастосом за све погинуле и умрле припаднике Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске (ВРС), у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Бањалуци су данас обиљежене 23 године од оснивања овог корпуса. Предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Републике Српске Миломир Савчић рекао jе новинарима да jе Први краjишки корпус ВРС дао огроман допринос у стварању Републике Српске. Након полагања виjенаца на споменик палим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“, Савчић jе рекао да се мора чувати сjећање на погинуле борце иза коjих jе остало огромно дjело – Република Српска. Он jе рекао да jе

Spomenik_na_Ljubicu_kod_Cacka.jpg

МИНИСТАР САВАНОВИЋ: БИТКА НА ЉУБИЋУ ПРЕКРЕТНИЦА

Споменик на Љубићу код Чачка Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да jе битка на брду Љубић код Чачка, гдjе се данас обиљежава 200 година од тог догађаjа, била jедна од прекретница у Другом српском устанку. Савановић, коjи присуствуjе централноj манифестациjи, рекао jе Срни да се ни данас не смиjе заборавити да jе слобода претпоставка за живот у миру и да jе то порука свим политичарима и политикама. Према његовим риjечима, ратови, окупациjе и борба често су погађали српски народ, што свjедочи о његовоj патњи кроз историjу и високоj циjени коjом jе плаћао своjу слободу. „И данас имамо ситуациjе гдjе не можемо бити опуштени и

Ratko_Dmitrovic.jpg

Има ли овде Бога

О владикама jе реч, о пролећном заседању Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве коjе, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ Ратко Дмитровић Таj осећаj jе дубински, лежи у души, кад знаш да не грешиш, да ти се руши последњи стуб на коjем градиш спокоj, да одлази последњи коjем си веровао, коjи jе живео оно што говори. Све ово лебдело jе над Београдом 19. 11. 2009. године, у време сахране патриjарха српског Павла. Милион људи било jе тога дана на улицама главног града Србиjе. Веруjућих, религиозних, традиционалиста, оних коjи у цркву нису залазили али су поштовали „живог свеца“ и сви су знали да jе таj дан вододелница,

Poetsko_scenski_prikaz.jpg

ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ ДЈЕЛА „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

Поетско сценски приказ књиге Из колиjевке у Јасеновац У Козарскоj Дубици синоћ jе изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“, коjу jе приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чиjоj припреми су учествовали наjпознатиjи српски академици, професори и књижевници. „Седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата изашла jе ова књига, коjа jе уствари читуља за 19.429 дjеце, Срба, Јевреjа и Рома, коjа су страдала у Јасеновцу, jедном од наjвећих стратишта у Европи“, рекао jе академик Матиjа Бећковић. Он jе нагласио да jе злочин према дjеци, коjи jе почињен у Јасеновцу, злочин коjи се не може обjаснити и додао да су се аутори књиге „Из колиjевке у Јасеновац“

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Далмацији

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Detalji_izlozbe_nemojte_nas_zaboraviti.jpg

СУТРА ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „НЕМОЈТЕ НАС ЗАБОРАВИТИ“

Детаљ изложбе Немоjте нас заборавити У галериjи „Петар Лубарда“ у Андрићграду сутра ће бити отворена изложба фотографиjа Ристе Марjановића, под називом „Немоjте нас заборавити“. Изложбу ће отворити аутор изложбе, историчар и кустос народног музеjа „Шабац“ Бранислав Станковић. Поставка фотографиjа представља стваралаштво учесника Великог рата – фотографа Ристе Марjановића, а за данашње генерациjе ове фотографиjе представљаjу историjско свjедочанство jедног времена. Марjановић jе Шапчанин, рођен 1885. године, а радио jе као уредник за илустрациjе листа „Њуjорк Хералд“, издања за Европу. Фотографиjе jе слао непосредно са боjишта познатим европским листовима и оне постаjу драгоцjена хроника у сликама дана коjи су „запалили“ Балкан. Посjетиоци ће имати прилику да погледаjу више од 50 фотографиjа. Изложба

Milan_Skulic.jpg

Милан Шкулић: Фолксдојчери су били велеиздајници, опрезно решавати питање њихове рехабилитације

Када би Немачка поставила питање имовине подунавских Немаца, онда би Србиjа могла да тражи накнаду штете за агресиjу Немачке на Југославиjу. Недавна рехабилитациjа ђенерала Драже Михаиловића изазвала jе пуно полемике у Србиjи. Поново су се распламсале страсти између потомака четника и партизана. Србиjи и Србима jе потребно национално помирење. Нека се решавање компликованих питања, како ослободилачког, тако нажалост и братоубилачког рата, што пре препусти историjи. Грађани Србиjе нису свесни да увелико теку неки други процеси рехабилитациjе, коjи далекосежно могу да нанесу велику штету и буду темељ нових великих неправди. Ради се о рехабилитациjи фолксдоjчера – некадашњих држављана Краљевине Југославиjе, коjи су после пораза нацистичке Немачке у Другом светском рату делом

Spomenik_Gavrilu_Principu_u_Istocnom_Sarajevu.jpg

СПОМЕНИК ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ У БЕОГРАДУ

Споменик Гаврилу Принципу у Источном Сараjеву Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић наjавио jе данас да ће на прослави Видовдана у Београду, коjу заjеднички организуjу Србиjа и Српска, бити постављен споменик Гаврилу Принципу у центру Београда. Након састанка у Београду са члановима Одбора Владе Србиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова, Савановић jе рекао новинарима из Републике Српске да су данас договорени детаљи заjедничке видовданске прославе. Он jе навео да jе на данашњем састанку потврђено да ће Република Српска и Србиjа од сада заjеднички обиљежавати jош четири значаjна датума. Риjеч jе о обиљежавању Првог српског устанка 15. фебруара у манастиру Добрун у Вишеграду, обиљежавању 22. априла – Дана

Veljko_Dzakula_1.jpg

ЏАКУЛА: ИСХИТРЕНА ИЗЈАВА ПРЕМИЈЕРА МИЛАНОВИЋА

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула сматра исхитреном изjаву хрватског премиjера Зорана Милановића у коjоj се наводи да Хрватска неће примати „политичке оптужнице“ из БиХ. „Треба пустити тужилаштвима БиХ и Хрватске да сарађуjу као што су сарађивали и до сада. Ратне злочине треба процесуирати и не треба затварати очи пред њима“, рекао jе Џакула Срни. Џакула jе закључио да тужилаштва БиХ и Хрватске требаjу сарађивати када jе риjеч информациjама и истрагама о почињеним ратним злочинима, те да људи коjи су починили ратне злочине одговараjу, како би жртве добиле било какву сатисфакциjу. Предсjедник Владе Хрватске Зоран Милановић упозорио jе БиХ да Хрватска више неће примати „политичке оптужнице“

ХРВАТИ ХОЋЕ ЗГРАДУ НА ТЕРАЗИЈАМА

Теразиjе Хрватска привредна комора тужила jе Србиjу Европском суду за људска права у Стразбуру незадовољна што не може да дође до некретнина у Србиjи за коjе сматра да jоj припадаjу. Београдске „Вечерње новости“ пишу да jе у Привредноj комори Србиjе (ПКС) потврђено да jе хрватска комора jош 26. новембра 2004. године подниjела тужбу пред Трговинским судом у Београду против ПКС и Привредне коморе Црне Горе. Тужбеним захтjевом jе тражено да суд утврди како jе она сувласник 23 одсто некретнина коjе припадаjу туженима као правним сљедбеницима Привредне коморе Југославиjе, а риjеч jе о непокретностима од изузетно велике вриjедности. Те непокретности су на Теразиjама 23, у Кнез Михаиловоj 10, Дечанскоj 8, као

Cordas_i_Komarica.jpg

Чордаш и Комарица потписали уговор о партнерству и сарадњи

Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи у процесу реализациjе проjеката одрживог повратка, коjим jе министарство обезбиjедило средства за реализациjу проjекта обнове католичке капеле у Челинцу. Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш потписао jе са бискупом бањалучким Фрањом Комарицом уговор о партнерству и сарадњи  фото: СРНА Чордаш jе истакао да jе Министарство за избjеглице и расељена лица и раниjих година пружало подршку проjектима обнове и изградње вjерских обjеката на простору дjеловања Бањолучке бискупиjе, као и у другим диjеловима Републике Српске. Он jе подсjетио да обнова вjерских обjеката има веома велики утицаj

Nedeljko_Mitrovic.jpg

Митровић: Хрватска мора процесуирати злочине над Србима

Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. „Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Delic_Zorka.jpg

In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936 – 2015.

Свим приjатељима, познаницима и рођацима jављамо да нас jе дана 4. jуна 2015. године у 4:30 часова напустила наша Зорка. Сахрана наше драге Зорке ће бити обављена у Приjедору у суботу 6. jуна 2015. по православном обреду. Зорка Делић Скиба рођена jе 27. jануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто диjете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када jе у околним селима и самом граду убиjено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убиjено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаjе ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.