arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Miodrag_Linta.jpg

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ „ОЛУЈЕ“ – АНТИЕВРОПСКИ ЧИН

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да одлука Владе Хрватске о оснивању Одбора за обиљежавање 20 година од воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ представља антиевропски чин. Линта истиче да чињенице показуjу да jе Хрватска jедина држава ЕУ коjа скоро двиjе децениjе слави злочин над диjелом своjих грађана српске националности. „Хрватска власт, опозициjа и демобилисани борци сагласни су у веома мало ствари, а jедна од њих jесте да треба прослављати злочиначку акциjу `Олуjа` у коjоj jе протjерано више од 220.000 Срба и убиjено више од 1.200 српских цивила“, саопштио jе Линта. Он додаjе да се у прослави злочина над Србима слажу Колинда Грабар Китаровић, Зоран Милановић, Весна

Stevo_Metikos_Zbogom_Banijo_moja.jpg

Стево Метикош: „Збогом Банијо моја“

БЕОГРАД – Обвjештавамо вас да jе из штампе изашла нова књига Стеве Метикоша „Збогом Баниjо моjа“. То jе роман о судбини jедног обичног човjека коjи jе остарио на Баниjи и испратио све ратове до овог посљедњег и подjелио судбину народа Краjине.  У овом роману главни jунак jе осамдесетогодишњи Ићан. Нешто више од jеданаест дана путуjе у избjегличкоj колони од своjе Баниjе до Србиjе. Сваки дан приjе него усни у тракторскоj приколици Ићан прича по jедну причу из свог тешког живота. Тек пошто се ослободи jедног диjела живтног бремена, успиjева да се на моменат примири и заспи. Кад Ићан заврши своjу причу, његов немир се претаче у његовог сина коjи вози

Protojerej_Stavrofor_Predrag_Azap.jpg

ЗАШТО ГРАДОНАЧЕЛНИК НЕ РЕАГУЈЕ НА УВРЕДЉИВЕ ГРАФИТЕ?

Протоjереj – ставрофор Предраг Азап испред увредљивог графита на парохиjском дому СПЦ у Винковцима. Парох винковачки протоjереj-ставрофор Предраг Азап упутио jе отворено писмо градоначелнику Винковаца Младену Карлићу у коме га пита да ли своjим ћутањем подржава вриjеђање Срба и исписивање увредљивих графита на Парохиjском дому Српске православне цркве у овом граду. „Сачекао сам неколико дана надаjући се да ћете се jавити на адресу Српске православне цркве у Винковцима. Међутим, Ви као и много пута до сада замраченог ума и затворених очиjу пролазите краj нашег Парохиjског дома“, наводи се у писму. Парох винковачки истакао jе да Карлић свако jутро одлазећи на посао у 8.30 часова пролази Истарском улицом и да jе

Polaganje_vijenaca_u_Novom_Gradu.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА БИСТЕ НАРОДНИХ ХЕРОЈА

Полагање виjенаца у Новом Граду поводом Дана побjеде над фашизмом Полагањем виjенаца на бисте народних хероjа Миће Шурлана и Симе Бjелаjца и историjским часом, у Новом Граду jе данас обиљежен 9. маj – Дан побjеде над фашизмом. Предсjедник општинске Комисиjе за његовање традициjе ослободилачких ратова Александар Јанковић подсjетио jе да jе у Новом Граду 1. маjа обиљежен Дан ослобођења ове општине у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић каже да се обиљежава наjвећи датум у историjи када jе свиjет побиjедио фашизам, нацизам и милитаризам. „Не смиjе се заборавити да су тоj побjеди своjом жртвом доприниjели и наши очеви и дjедови“, рекао jе Тодић. Професор историjе Слободан Бjелаjац

Patrijarh_i_Hercegovci_11.jpg

ЕКСКЛУЗИВНО: Патријарх Иринеј подржао одржавање Херцеговачке академије!

Патриjарх Иринеj данас jе у Патриjаршиjи СПЦ примио делегациjу Херцеговаца у Србиjи и том приликом дао подршку одржавању Херцеговачке академиjе посвећене српским жртвама 1941-1945, коjа ће се одржати 8. jуна у задужбини Илиjе М. Коларца у Београду, а чиjи ће приход бити приложен завршетку градње Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима. Патриjарх Иринеj међу своjима: Миленко Чабрило, Слободан Драшковић, Сретен Пиштало, Зоран Иваниш, Урош Милоjевић, Патриjарх Иринеj, Светозар Црногорац, Жарко Ј. Ратковић, Миленко Јахура и Трифко Ћоровић   Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Патриjарх Иринеj примио jе делегациjу Херцеговаца у Патриjаршиjи СПЦ и у врло срдачном и отвореном разговору задржао се знатно дуже од времена предвиђеног протоколом. Ишчекуjући састанак: Светозар

Knjiga_Polja_Nesrece.jpg

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА „ПОЉА НЕСРЕЋЕ“ МИЛИВОЈА ИВАНИШЕВИЋА

Књига Поља несреће У издању издавачке куће „Вукотић медиа“ из Београда данас jе обjављена књига „Поља несреће“, прва хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коjу jе сачинио Миливоjе Иванишевић. Бавећи се овом црном статистиком jош од почетка ратних сукоба у бившоj Југославиjи, о чему jе обjавио десетине књига, Иванишевић jе у овом дjелу, на њему своjствен, систематичан начин, обрадио податке о страдању нашег народа у 67 општина у БиХ, саопштено jе из издавачке куће „Вукотић медиа“. „Општина по општину, село по село, име по име, Иванишевић jе изнео поjединости о убиjању 4.421 лица, од коjих 810 жена и 3.600 лица. Нажалост, то jе само део података. Иванишевић овом

Milorad_Dodik.jpg

ДОДИК ЧЕСТИТАО ГРАЂАНИМА ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Милорад Додик Предсjедник Републике Српске Милорад Додик честитао jе грађанима Српске 9. маj – Дан побjеде над фашизмом, истичући да jе то jедан од наjзначаjниjих датума у историjи човjечанства и дан када се обиљежава побjеда слободарског свиjета над фашизмом у Другом свjетском рату. „То jе дан када одаjемо почаст жртвама антифашистичке борбе чиjи су животи уграђени у стварање бољег и праведниjег свиjета. На оваj дан треба да се подсjетимо и на огроман допринос српског народа у борби за ослобађање Европе и да одамо захвалност хероjима коjи су дониjели мир“, наводи се у честитки предсjедника Додика. Предсjедник Републике истакао jе да су Срби слободарски народ коjи jе увиjек био на страни

Predsjednica_Hrvatske_je_zaboravila_da_spomene_zlocine_ustasa_u_NDH.jpg

СЕЛЕКТИВНО СЈЕЋАЊЕ

Предсjедница Хрватске jе заборавила да спомене злочине усташа у НДХ над невиним Србима, Јевреjима и Ромима Предсjедник Хрватске Колинда Грабар-Китаровић у свом наступу на прослави Дана побjеде у Гдањску говорила jе о „окрутном рату“ у Хрватскоj деведесетих година прошлог виjека и сукобима у БиХ, али ниjе помињала нацистичког савезника – НДХ, преносе портали. Она jе посебно апострофирала „раље тоталитарног режима“ (алудираjући на Југославиjу) из коjих jе Хрватска изашла, а од осталих ратних дешавања поменула jе Сребреницу. Китаровићева поручуjе да jе више него икада важно за Европу да покаже да поштуjе сувереност, териториjални интегритет и политичку независност сваке државе. Према наводима хрватских медиjа, она jе истакла важност културе мира, толеранциjе, повjерења

Glavni_organizatori_i_izvrsioci_zlocinacke_akcije_Oluja_u_Kninu_koji_se_jos_uvjek_dimi.jpg

ВРДОЉАК ПРАВИ СЕРИЈУ О ГОТОВИНИ

Главни организатори и извршиоци злочиначке акциjе Олуjа у Книну коjи се jош увиjек дими Хрватски редитељ и некадашњи функционер из периода ХДЗ-а Антун Врдољак спрема тв сериjу о генералу Анти Готовини, ког би требало да игра Горан Вишњић, звиjезда америчких „сапуница“. Сериjа ће бити рађена по књизи Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“, коjа jе била „икона“ хрватске деснице у доба када jе Готовина био оптужен за злочине над Србима током акциjе „Олуjа“. Сериjа о Готовини требало би да буде снимњена у сарадњи са Хрватском радио-телевизиjом. Како преносе хрватски портали, у сериjи би требало да играjу Тарик Филиповић, Рене Битораjац, Горан Навоjец, Наташа Јањић и други… Наводно, Готовина ће одлучити

Deo_arsenala_i_propagandnog_materijala_zaplenjenog_u_akciji_Ruben.jpg

Планирали нападе на полицију РС

У акциjи „Рубен“ у Републици Српскоj од 31 ухапшеног за 11 предложен притвор. Лукач: Нема панике. Терористима jе МУП РС за вратом. Акциjа откривања потенциjалних терориста се наставља Део арсенала и пропагандног материjала заплењеног у акциjи „Рубен“ Епилог велике полициjске акциjе „Рубен“ на подручjу Републике Српске jе хапшење 31 особе, од коjих ће 11 бити предато надлежним правосудним институциjама уз предлог за одређивање притвора. Они су осумњичени за кривично дело тероризма. Међу 11 ухапшених, коjима jе jе предложен притвор, су: Латиф Хукић (42) из Орахова код Градишке, Самир Реџић(35) Шипово, Мухарем Боровац(56), Самир Боровац (19) Приjедор, Кемал Сушић(41) Козарац код Приjедора, затим Расим Огоринац (57) Козарска Дубица, Омер Топовчић (61)

Berlin-na-izlozbi-prikazana-fotografija-iz-1945.jpg

Живот непосредно после пада нациста

Изложбама и отварањем документационог центра о нацизму у Минхену обележена 70. годишњица пада нацистичке Немачке Изложена фотографиjа из 1945. Од нашег дописника  Берлин, Франкфурт – Немци и даље живе под теретом злочина у Другом светском рату, указуjу социолошка истраживања, док немачки куратори ових дана покушаваjу да откриjу зашто jе настао нацизам и злочини почињени у то име, али и каква су била искуства и других народа непосредно после рата. Тако jе различитим изложбама обележена данашња 70. годишњица пада нацистичке Немачке. У Минхену, коjи слови за град у коjем jе настао нацистички покрет, отворен jе први документациони центар о нацизму, и то баш на дан када jе пре 70 година Адолф

Originalni_notni_zapis_Marsa_na_Drinu.jpg

ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА „МАРША НА ДРИНУ“

Оригинални нотни запис „Марша на Дрину“, грамофонске плоче Музике краљеве гарде из 1910. године, разна документа, одликовања, фотографиjе и лични предмети породице Бинички дио су изложбе „Легат Стевана и Станислава Биничког“ Народног музеjа из Крушевца, коjа jе вечерас отворена у Музеjу Старе Херцеговине у Фочи. Група аутора из Крушевца изложбу jе приредила поводом 100 година чувене корачнице „Марш на Дрину“, коjу jе Станислав Бинички компоновао 26. маjа 1915. године у Крагуjевцу, како jе своjеручно написао на оригиналном документу. Начелник општине Фоча Радисав Машић нагласио jе да jе воjни капелник Станислав Бинички био зачетник савремене српске музике, да jе написао прву српску оперу „На уранку“, те да jе српскоj умjетности дао

Poslije_zlocinackog_NATO_bombardovanja_Nisa_1999.jpg

Годишњица бомбардовања касетним бомбама

Послиjе злочиначког НАТО бомбардовања Ниша 1999. На данашњи дан 1999. године, Нато авиjациjа извела jе наjжешћи и наjкрвавиjи напад на Ниш касетним бомбама. „Тог дана, погинуло jе наjмање 15 и рањено више од 60 Нишлиjа“, преносе београдски медиjи. У наjстрашниjем нападу на Ниш, бомбардери Нато алиjансе у 11.20 часова избацили су товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пиjаце и Клиничког центра. На мети Нато авиjациjе били су Клиничко-болнички центар (КБЦ) и Улица Љубе Ненадовића. Погођени су мртвачница и котларница. Страдало jе Одjељење патологиjе, а сви прозори на КБЦ-у су уништени. Око 20 возила на паркингу КБЦ-а jе изгорjело. У комплексу Центра направљено jе 50 кратера, а скоро све

Nenad_Uzelac.jpg

ЊЕМАЧКА ТРЕБА ДА НАДОКНАДИ ШТЕТУ СРБИЈИ

За убиjене жене, дjецу, ђаке? За наредбу: „сто (цивила) за jеднога (њемачког воjника)“? За разорену Националну библиотеку, за неповратно уништену културну и националну баштину? Београдски политолог Ненад Узелац сматра да Њемачка има моралну обавезу да надокнади ратну штету Србиjи изазвану током Другог свjетског рата, као и ону начињену током агресиjе НАТО 1999. године. Узелац, коjи jе члан Београдског форума за свиjет равноправних, у тексту поводом Дана побjеде над фашизмом „Девети маj: гдjе jе ко“, достављеном СРНИ, потсjећа да jе њемачки предсjедник Јоаким Гаук подржао захтjев Грчке за накнаду ратне штете. Узелац наводи да jе логично очекивати да он изађе пред њемачку и европску jавност са сличном подршком о обавези Немачке да

Sovjetski_vojnik_postavlja_zastavu_na_njemacki_Rajhstag_u_Berlinu_1945.jpg

Девети мај: где је ко?

Девети маj, Дан победе над нацифашизмом као наjвећим злом у историjи новиjе цивилизациjе и касниjи «дублер» Дан Европе посвећен стварању Европске униjе, трeбало би свим европским народима и државама да буде опомена и подсећање у какве страхоте води незасита жеља за империjалном владавином. Међутим, седамдесет година касниjе у Европи и свету као да се ништа ниjе променило. Данас НАТО, на челу са САД, као да наставља политику Сила осовине препознатљиву као Drang Nach Osten, своjим империjалним ширењем на Исток, доводећи Европу и свет у нове поделе и сукобе. А где jе у тим поделама и сукобима Србиjа? Други светски рат српском народу донео jе немерљива страдања. Процентуално, после руског и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.