arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Zvornik_teroristicki_napad.jpg

Зворник: Терористички напад – исламски терориста убио полицајца (ВИДЕО)

У зворничку полициjску станицу вечерас jе око 19 часова и 10 минута, за вриjеме примопредаjе смjене, упао наоружани припадник вахабиjског покрета са пушком сачмарицом и притом пуцао у полицаjце. Наоружани нападач jе узвикивао „Алаху екбер!“ Терористички напад у Зворнику (фото: www.zvornikdanas.com) Убиjен jе полицаjац Драган Ђурић, а рањени су Жељко Гаjић и Стево Миловановић. Министар унутрашњих послова Драган Лукач рекао jе за РТРС да jе риjеч о наjгорем терористичком акту. Министар каже да jе приправност полициjе подигнута на наjвиши ниво. У Зворник jе вечерас стигао и министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач. Полициjа jе успjела да савлада нападача и при томе га убила. Двоjица полицаjаца коjи су рањени у терористичком

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28-29. април 1941. Годишњица страдања Срба у Славонији

Дана 28. травња у Бjеловар jе стигао министар унутарњих послова Дидо Кватерник и састао се с локалним усташама. Сат-два касниjе, у сусjедном Гудовцу, локалне усташе под водством Мартина Цикоша (заповjедник гудовачких »заштитара« и предсjедник Опћинског одбора ХСС-а) звjерски су, на наjбруталниjи начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и jедног Хрвата) доведених на губилиште, 195 jе убиjено на мjесту, двоjицу рањених у колони усташе хапсе касниjе у болници и убиjаjу, а пошто jе живот увиjек jачи од смрти, троjица су неким чудом преживjела: Остоjа Секулић, Илиjа Јарић и Милан Маргетић.    Позивамо све Вас коjи посjедуjете документе, фотографиjе, видео записе, предмете везане за оваj догађаj као идруге из времена постоjања Независне Државе Хрватске, да нас

Jasenovac_4.jpg

МИЛАНОВИЋ НИЈЕ РЕКАО ИСТИНУ О ХРВАТИМА У ПАРТИЗАНИМА

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта изjавио jе да премиjер Хрватске Зоран Милановић „ниjе рекао истину“ када jе, у говору на обиљежавању 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац, рекао да jе хрватски народ отишао у партизане да заштити Србе. „Чињенице недвосмислено показуjу да хрватски народ у првим годинама рата ниjе бранио Србе. Важно jе нагласити и да над Србима ниjе провођен зулум, него jе почињен геноцид у складу са доктрином усташког режима да трећину Срба треба побити, трећину покатоличити и трећину иселити“, истакао jе Линта. Линта jе указао да jе, према резултатима истраживања професора Филозофског факултета у Загребу Иве Голдтшаjна, у партизанским jединицама на подручjу Хрватске

„ДИНАМО“ СЕ ПОХВАЛИО ТИТУЛОМ ИЗ НДХ?!

Грађански (Динамо) Загреб прваци НДХ Фудбалски клуб „Динамо“ похвалио се осваjањем титуле првака у усташкоj НДХ, односно поброjао jе ту титулу у општи збир титула коjе jе клуб , под разним именима, освоjио у своjоj историjи. На дан пробоjа посљедњих jасеновачких затвореника, на службеноj страници „ГНК Динама“ обjављен jе чланак поводом 104. године од оснивања „Грађанског“, чиjу историjу баштини данашњи „Динамо“. Међу трофеjима истакнут jе и наслов освоjен у НДХ, савезници нацистичке Њемачке, у коjоj су важили сегрегациони закони против Срба, Јевреjа и Рома, и у коjоj jе извршен геноцид над тим националним заjедницама. У Уставу Хрватске стоjи да та држава ниjе насљедница НДХ, али су се у „Динаму“, ипак,

Ekshumirani_posmrtni_ostaci_clanova_porodice_Vukovic_iz_Medara.jpg

ПОКЛАЛИ СТАНАРЕ, ПА ПОРОДИЦИ ОДУЗЕЛИ КУЋУ?!

Ексхумирани посмртни остаци чланова породице Вуковић из Медара Приредио: Миломир САВИЋ Мирослав Вуковић каже да су његове сестре Радмила и Мирjана тужиле Хрватску за оваj злочин… Суд jе донио рjешење да се одузме кућа у коjоj су поклане породице, пошто нису имали новца да плате судске трошкове?! Мирославу Вуковићу из села Медари, код Нове Градишке, у току операциjи „Бљесак“ 1995. године, припадници Хрватске воjске, на звjерски начин, убили су два стрица – Ранка и Милутина и њихове породице. „Осим стрица Ранка, убиjена jе његова супруга Анђелиjа, осмогодишњи син Горан и шестогодишња кћерка Гордана, након чега jе ова породица потпуно нестала са лица Земље“, каже Вуковић Срни. Првог маjа 1995. године,

Slobodan_Rajcevic.jpg

Од ратног хероја постао бескућник

Слободан Раjчевић, адмирал Воjске Југославиjе, после одлуке Апелационог суда мора на улицу. Болесног официра са женом оперисаном од рака и братом без jедне ноге шаљу у Црну Гору, где немаjу ни здравствену заштиту Раjчевић био „трећи човек воjске“ АДМИРАЛ Слободан Раjчевић, коjи jе од 2005. у пензиjи изгубио jе битку са Министарством одбране. Из „службеног“ стана у београдскоj Улици браће Јерковић 117, коjи плаћа сваког месеца око 100 евра, мора сутра да се исели. Одлука Апелационог суда, коjи jе преиначио пресуду Првог општинског суда, а била jе у корист адмирала, постала jе извршна. Једино чему jош може да се нада jесте ревизиjа поступка пред Апелационим судом… Официр коjи jе служећи

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 27. април. Годишњица страдања Срба ’41 и ’42 године

На данашњи дан у два наврата страдало jе око 600 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Село Осово, удаљено jе десетак километара од Рогатице у правцу Србиjе. Све што су похватали Срба, у зору 27.04.1942. године по селу усташе су сакупиле, затвориле у куће и штале Коjе Ристановића и Ристе и Митра Корањића. Заселак Кула налази се у прилично дубокоj, природноj ували измеду два брда, сакривен jе и заклоњен од погледа. А онда jе

Jasenovac_4.jpg

Милановић у Јасеновцу: Ко жели НДХ, нека мења Устав

У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, те више министара   Јасеновац У Јасеновцу jе данас обележена 70. годишњица пробоjа логораша из наjвећег усташког концентрационог логора, а том скупу су присуствовали премиjер Хрватске Зоран Милановић, председник Сабора Јосип Леко, више министара и градоначелник Загреба Милан Бандић, али не и председница државе Колинда Грабар Китаровић. Обраћаjући се присутнима, Милановић jе рекао да jе Хрватска утемељена на одлукама Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (Завнох), што jе потврђено и у Уставу. Притом jе „свима коjима то ниjе jасно“ поручио да се демократским

Spomen_ploca_Drazi_Mihailovicu_u_Petrovu.jpg

ВОЈИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ ПОЛОЖИО ВИЈЕНАЦ НА ДРАЖИН СПОМЕНИК

Воjислав Михаиловић, унук команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, положио jе данас у Петрову виjенац на спомен-плочу подигнуту на мjесту гдjе jе 20. априла 1941. године Дража Михаиловић одбио да призна капитулациjу тадашње воjске. „Одавде jе ђенерал Дража први у Европи започео герилску воjну против нацистичког и фашистичког окупатора“, рекао jе Михаиловић. Он jе подсjетио да jе на Озрену организована и евакуациjа савезничких пилота са импровизованог аеродрома у насељу Бољанић. „Била jе то завршница грандиозне акциjе `Ваздушни мост` у коjоj су од маjа 1944. до почетка 1945. године снаге ђенерала Драже спасиле 512 савезничких, углавном америчких америчких ваздухопловаца и цивила“, рекао jе Михаиловић. Он jе рекао да jе

Osvecenje_spomen_sobe_poginulim_pripadnicima_VRS_u_Doboju.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-СОБА У ДОМУ ВОЈСКЕ

Освећење спомен собе погинулим припадницима ВРС у Добоjу У обjекту Дома воjске у Добоjу данас jе отворена и освештана обновљена спомен-соба за око 1.800 бораца Воjске Републике Српске погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату на подручjу Добоjа. Предсjедник Скупштине Борачке организациjе града Добоjа Миладинко Ковачевић рекао jе новинарима да представници градске управе нису присуствовали отварању, те да су своjе одсуство образложили писаним путем, уз образложење да jе риjеч о „нелегалном чину“. Ковачевић jе поручио да jе враћање спомен-собе у Дом воjске први корак ове организациjе у остваривању њихових захтjева након чега слиjеди и изградња споменика у Градском парку. „То jе стварно тежак пут, jер локална управа не жели ни на коjи начин

Sluzena_liturgija_i_parastos_za_Jermenske_mucenike.jpg

ЈЕРМЕНСКИ И СРПСКИ НАРОД ДИЈЕЛЕ ИСТОРИЈУ ВЕЛИКИХ СТРАДАЊА

Служена литургиjа и парастос за jерменске мученике Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе служио jе данас у манастиру Светог Архангела Михаила на тиватскоj превлаци литургиjу и парастос за жртве геноцида коjи jе над Јерменима почињен у прољеће 1915. године у Отоманскоj империjи. Митрополит Амфилохиjе рекао jе да jе данас служен помен Јерменима-хришћанима, мученички пострадалим од отоманске воjске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали краjем 19. виjека. Он jе нагласио да jерменски и српски народ диjеле историjу великих страдања у отоманском ропству. „Вjерност jерменског народа кроз виjекове Христу распетоме и васкрсломе дошла jе до врхунца управо 1915. године за вриjеме страшног геноцида коjи jе извршен над хришћанским jерменским

Spomen_kompleks_Cardak_kod_Dervente.jpg

Обиљежено 23 године од страдања Срба у насељу Чардак

Спомен комплекс Чардак код Дервенте Служењем парастоса, полагањем виjенаца и цвиjећа, у спомен-комплексу на мjесту масовне гробнице гдjе су нађени посмртни остаци убиjених Срба, данас су обиљежене 23 године од страдања 37 Срба насеља Чардак. Предсjедник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао jе да jе већина Срба убиjена на Мали Васкрс 1992. године на кућном прагу, а злочине су починили припадници регуларне воjске Хрватске, потпомогнути паравоjним хрватско-бошњачким jединицама из Дервенте. Осим страдања Срба у самом насељу Чардак, помен парастос и сjећање jе одржано и за страдале мjештане у логорима Пољари, Томасово брдо, насеље Јасиковача-Гаковац. „На овом мjесту гдjе се гради спомен-комплекс после ослобођења Чардака нађена jе масовна гробница са 19

Manifestacija_u_Trebinju_povodom_70_godina_pobjede_u_drugom_svjetskom_ratu.jpg

МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПОВОДОМ ПОБЈЕДЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

У Требињу ће 28. априла бити отворена изложба „Кораци ка побjеди“ и приказан филм „Брестска тврђава“, коjе организуjу Амбасада Руске Федерациjе у БиХ и Друштво српско-руског приjатељства поводом 70 година од побjеде у Другом свjетском рату. Отварање изложбе и проjекциjа филма заказани су за 19.00 часова у Музеjу Херцеговине, речено jе Срни у Друштво српско-руског приjатељства. Предсjедник Друштва ђакон Владимир Вукановић каже да су у разговору са представницима Амбасаде одлучили да и у Требињу организуjу манифестациjе коjима ће први пут на овакав, посебан начин указати на тешкоће Другог свjетског рата, са поруком да се никада не понове тако таква времена. Вукановић jе истако да су током славне историjе руски и

Mirko_Bozic.jpg

Мирко Божић пише Швајцарцима о Јасеновцу

Мирко Божић Одлучио сам да напишем истину о нечему што има везе са мном и моjом породицом, каже ученик трећег разреда средње школе из Цириха НЕ зацељуjу ране потомака jасеновачких страдалника, коjи су поводом обележавања 70. годишњице пробоjа логораша из овог злочиначког усташког логора посетили наjвеће стратиште – Доњу Градину. Истина о страдњима се преноси и преносиће се с колена на колена, где год да су потомци jасеновачких жртава. Међу њима jе и Мирко Божић, ученик трећег разреда средње школе из Цириха, коjи jе пореклом из Петриње у Хрватскоj. Иако се родио у Шваjцарскоj, захваљуjући родитељима течно jе научио српски jезик. У посету родбини долази сваке године. Дошао jе за

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 26. април. Годишњица страдања Срба ’41, ’42 и ’92 године

На данашњи дан у три наврата страдало jе око 700 Срба: 26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу гдjе су побиjени. Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То jе вриjеме наjжешће офензиве на Кордун. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен jе попис 109 жртава. 37 Срба из насеља Чардак код Дервенте убиjено jе на Мали Васкрс 26. априла 1992. године. Оваj свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске воjске – 103 ХВО бригаде,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.