Владика Данило I Петровић Његош Последњу похару Цетиња и Цетињског манастира починио jе Махмут-паша Бушатлиjа, силник и горопадник коjем ни султан ниjе могао доћи главе.  Те 1697. го­ди­не на вла­ди­чан­ски трон на Це­ти­њу сту­па мла­ди jе­ро­мо­нах Да­ни­ло Пе­тро­вић. Не зна се си­гур­но ко­ли­ко jе го­ди­на имао, али jе сва­ка­ко био ве­о­ма млад и зна се да му jе кр­ште­но име би­ло Ни­ко­ла – Ни­ко­ла Шћеп­чев Ера­ко­вић, по оцу Шћеп­цу и за­се­о­ку Ера­ко­ви­ћи на Његушима у ко­jем су жи­вjе­ли Пе­тро­ви­ћи: – Да­ни­ло jе убр­зо оти­шао у Пе­чуj у Ма­ђар­ску – ка­зу­jе исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – гдjе се у изгнан­ству на­ла­зио из­бjе­гли пећ­ки па­три­jарх Ар­се­ни­jе Тре­ћи Чар­но­jе­вић, ина­че и сам ро­дом са

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта наjоштриjе jе осудио изjаву потпредсjедника Фудбалског савеза Србиjе (ФСС) Ивана Ћурковића да га jе „баш брига шта предсjедник Хрватског фудбалског савеза Давор Шукер ради приватно“. „Шукер jе jавна личност и мора да преузме пуну одговорност за све што jе рекао и урадио у претходном периоду. Он jош ниjе осудио усташки режим и ниjе се jавно извинио жртвама злочиначке Независне Државе Хрватске, односно Србима, Јевреjима и Ромима коjе jе своjим изjавама и поступцима у више наврата увредио“, саопштио jе Линта. Он jе упитао Ћурковића да ли сматра приватном ствари и поступак хрватског репрезентативца Јосипа Шимунића, кога jе Европска фудбалска униjа (УЕФА) суспендовала послиjе

Споменик страдалим авиjатичарима Краљевине Југославиjе у Кумбору. Растављено мемориjално обележjе са именима 28 припадника Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби НАЈСТАРИЈИ ваздухопловни споменик подигнут на простору некадашње Југославиjе у кругу бивше касарне „Орjенски батаљон“ у Кумбору, у коjем сада компаниjа „Азмонт инвестментс“ подиже туристичко-резиденциjални комплекс Портонови, демонтиран jе. Ово некада изузетно лепо мемориjално обележjе, на коjем су се налазила имена 28 хидропилота, извиђача и механичара Треће хидропланске команде Поморског ваздухопловства Краљевине Југославиjе у Кумбору, коjи су страдали у служби, растављено jе, а камен и делови споменика су измештени на локациjу будуће ботаничке баште.   Извор: НОВОСТИ   Везане виjести: У БУДВИ ПОЛАГАЊЕ

Неонацисти маршираjу у Литваниjи У Балтичким земљама постоjи традициjа нацистичких маршева и слављења воjника коjи су погинули борећи се на страни Хитлерових трупа против Црвене армиjе, а наjновиjи скуп заказан jе у Литваниjи. У Риги се, као и сваке године, одржава марш ветерана – легионара СС-а.  Иако се такви маршеви сматраjу увредом за милионе људи коjи су се борили и погинули у биткама против нациста, летонске власти дозвољаваjу овакве манифестациjе. Слични маршеви организуjу се и у Естониjи и Летониjи, и то сваке године. Истовремено, они коjи желе да побуне против таквих маршева, по правилу, не добиjу дозволу да изађу на улице у то вриjеме. Претходних година били су задржани и

Цетињски манастир Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир. Скен­дер-бег Бу­ша­тли­jа ни­jе оста­вио ли­jе­пе успо­ме­не у Цр­ноj Го­ри. Упра­вљао jе кру­то и су­ро­во. Пот­пи­си­вао се као „Го­спо­дар Чер­ноj Го­ри и ди­о­кли­ти­jан­скоj зе­мљи го­спо­дин”. Он jе, ина­че, Црно­гор­ским сан­џа­ка­том упра­вљао че­тр­на­ест го­ди­на. По­след­њи пут се спо­ми­ње 1528. По­том о ње­му ви­ше не­ма по­ме­на и не зна се да ли jе уби­jен или се упо­ко­jио при­род­ном смр­ћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jед­но­став­но за­ме­ло га jе ври­jе­ме – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. На­кон 1528. го­ди­не, ко­jа се узи­ма као да­тум смр­ти Скен­дер-бе­га, од­но­сно Стан­ка

Пише: Нада Љубић Увече 12. марта 2015. године, на Јутика колеџу у Јутики (држава Њуjорк), под покровитељством Друштва за политичке науке, одржан jе форум о кризи у Украjини под називом: „Двоструки стандарди у спољноj политици Сjедињених Држава: Случаj Украjине.“ Форум jе део сериjе jавних политичких догађаjа  коjе организуjе колеџ. Догађаj планиран за 12. март био jе контроверзан и замало ниjе отказан када jе откривено да jе гостуjући предавач – Бари Литучи, професор историjе на  Медгар Еверс колеџу у Бруклину, познат као критичар спољне политике САД и бранилац бившег председника Југославиjе – Слободана Милошевића. После озбиљне расправе дозвољено jе да се предавање одржи, упркос противљењу неких професора колеџа. На краjу jе форум одржан пред

СРБИЈА и Хрватска поново би могле да се нађу пред судиjама Међународног суда правде у Хагу, али овога пута због – међе на Дунаву, где Хрватска хоће да се прошири на бачку обалу реке. Како jе у интервjуу за „Новости“ наговестила хрватска шефица дипломатиjе Весна Пусић, Загреб ће тражити да се спор око граница, коjи траjе већ 13 година, реши међународном арбитражом, jер „не треба више имати илузиjа да jе могуће постићи договор“. Међутим, да би ово питање „пресекао“ Хаг, захтев треба да упуте обе стране, а у српском државном врху, како сазнаjемо, jош ниjе разматрана оваква могућност за распетљавање граничног чвора са Хрватском. Разграничење са суседом биће jедна од

Поглед на Подгорицу и Љешкопоље гдjе се наводно, одиграла битка између браће Црноjевића Чим се потурчио и султан га поставио за управитеља Скадарског санџаката, Скендер-бег jе заумио да освоjи Црну Гору и преотме власт брату Ђурађу. Ђу­ра­ђа Цр­но­jе­ви­ћа jе на пре­сто­лу на­сли­jе­дио Сте­фан Цр­но­jе­вић, мла­ђи брат, од­но­сно наjмлађи син Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа. Он jе са­мо фор­мал­но упра­вљао Гор­њом Зе­том све до 1499. го­ди­не ка­да га jе ска­дар­ски сан­џак-бег Фе­риз па­ша, за­ро­био и утам­ни­чио, па jе та­ко Гор­ња Зета, од­но­сно Цр­на Го­ра и фор­мал­но из­гу­би­ла са­мо­стал­ност и при­по­jе­на Ска­дар­ском санџакату. – По при­ли­ци – сма­тра исто­ри­чар про­фе­сор Пре­драг Ву­кић – Сте­фан Цр­но­jе­вић jе ипак убр­зо осло­бо­ђен, за­мо­на­шио се и из­гле­да не­ду­го по­том