arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
oluja-izbjeglice-3.jpg

“Олуја“ – злочин без казне

Пре 19 година, у ноћи између 3. и 4. августа, започела војна акција етничког чишћења Срба из Хрватске. Пуповац: У протеклих годину дана етничка нетрпељивост ескалирала. Није урађено ништа од обећаног ВАТРОМ из разног артиљеријског оруђа, која је отворена на Републику Српску Крајину у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. године, почела је „Олуја“. Са 138.500 војника, 350 тенкова и 30 авиона Хрвати су отпочели „војно-редарствену акцију“, односно – етничко чишћење Лике, Баније, Кордуна, северне Далмације… Народ је кренуо путем без повратка, а хрватска војска почела затирање сваког трага њиховог живљења на том подручју – паљена су села и градови, уништавана имовина… Више од 220.000 Срба је практично за један

romi-logor.jpg

ОЗВАНИЧИТИ 2. АВГУСТ КАО ДАН СЈЕЋАЊА НА ГЕНОЦИД НАД РОМИМА

БЕОГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Стална конференциjа ромских удружења грађана /СКРУГ/ у Србиjи саопштила jе поводом Дана сjећања на ромске жртве у Другом свjетском рату да насиље над Ромима ниjе само питање историjе, већ jе то тужна реалност за многе ромске породице у свиjету и данас. “Потребно jе да схватимо да у данашње време идеологиjа расне мржње и насиља постоjи у главама поjединаца и група и да су у стању да почине насиље над Ромима, jедноставно само зато што су Роми”, наводи се у саопштењу СКРУГ-а и истиче да би многе европске земље, укључуjући Србиjу, требало да 2. август озваниче као Дан сjећање на ромске жртве геноцида. СКРУГ подсjећа да

susnjar-2014.jpg

ИСТОРИЈА СЕ НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ

Полагањем виjенаца и парастосом данас су на гробљу Шушњар у Санском Мосту обиљежене 73 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених на том мjесту на Илиндан 1941. године. Обиљежавање jе започело светом литургиjом у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту, а потом настављено парастосом и поменом за страдале на Шушњару. У име Владе Републике Српске виjенац на споменик на Шушњару положио jе савjетник министра за борачка питања генерал Милан Торбица, коjи jе окупљенима поручио да би људи стално и у што већем броjу требало да се сjећаjу недужних жртава усташког терора из Другог свjетског рата. “Историjа се не смиjе заборавити. Она се не гради прећуткивањем

svece-crkva.jpg

ЗЛОЧИНЦИ ИЗБЈЕГАВАЈУ РУКУ ПРАВДЕ

ВИШЕГРАД, 2. АВГУСТА /СРНА/ – Парастосом и прислуживањем свиjећа на гробовима код споменика у селу Јелашци код Вишеграда данас су обиљежене 22 године од када су припадници такозване Армиjе БиХ на звjерски и мучки начин упали у ово мjесто 1. августа 1992. године и убили десет ненаоружаних цивила. Наjмлађе жртве злочиначког пира биле су осмогодишња Драгана и десетогодишњи Видоjе Јеличић, а наjстариjа jе била Сава Јеличић, коjа jе имала 70 година. Упад муслиманских воjника преживjела су случаjно само његова два становника. Тадашњи истражни судиjа Мирослав Коjић, коjи jе сутрадан био на мjесту догађаjа, каже да за оваj незапамћен злочин над српским цивилима постоjи валидна фото и видео документациjа, као и

Рачвасти језици

Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби Црногорска академиjа наука и умjетности припрема „Рjечник црногорског jезика“. Скандал! Циркус! Богами ниjе; ако признато од других постоjи нешто што се зове црногорски jезик, онда jе логично да то има и речник. Е, сад, што jе таквом сочињениjу адекватан jедино назив „Рjечник српског jезика коjим се говори у Црноj Гори“, ниjе, изгледа, ничиjи проблем. Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби. Остатак су Албанци. Црногорца ниjедног. Српским jезиком говорило jе 95 одсто пописаних,

mrkonjic-parastos.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ

У капели Светог апостола Марка на православном гробљу у Мркоњић Граду данас jе, поводом обиљежавање крсне славе општине Светог пророка Илиjе и Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/, служен парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса, положено jе цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на гробљу и на Тргу српске воjске и одржана jе Свечана академиjа поводом Дана 11. лаке пjешадиjске бригаде. Парастосу jе присуствовао и министар финансиjа Републике Српске Зоран Тегелтиjа. Један од команданата ове бригаде Радован Илић каже да се сваке године са поносом сjећаjу погинулих другова коjи су наjвише уложили у Републику Српску – своjе животе. “Са поносом се сjећамо наших погинулих другова коjи су дали

svijece-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕНА 17. ГОДИШЊИЦА ЕКСХУМАЦИЈЕ СРПСКИХ ЖРТАВА

ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса у храму Свете Троjице у Гламочу, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа данас jе обиљежена 17. годишњица од ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице “Камен” код Гламоча. Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић изjавио jе Срни да правосуђе БиХ, поред броjних доказа и изjава свjедока, ни након 19 година од овог злочина ниjе нашло за сходно да процесуира одговорне. Митровић jе рекао да су злочине над српским воjницима и цивилима, углавном заробљеницима, на овом локалитету 1995. године починили припадници Хрватске воjске и Хрватског виjећа одбране. Од укупног броjа ексхумираних из масовне гробнице “Камен”, каже Митровић, jош пет

Ексхумација - фото илустрација

ЕКСХУМИРАНО 875 ЖРТАВА

БЕОГРАД, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Са регистрованих локациjа до сада jе ексхумирано 875 жртава погрома српског народа у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи “Олуjа”, док jош 215 жртава чека на ексхумациjу, речено jе данас на конференциjи поводом 19. годишњице страдања Срба у тоj акциjи. Представници Удружења породица несталих “Суза” истакли су да су починиоци злочина и даље недодирљиви, а судбина несталих нериjешена. Они су позвали хрватску Владу да не продубљуjе бол породицама прикривањем злочина и минимизирањем размjера српских жртава, истичући да Хрватска мора да прихвати чињеницу о почињеним злочинима над Србима и процесуира починиоце. Предсjедник Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица Вељко Одаловић прецизирао jе да jе у Хрватскоj до сада ексхумирано укупно 1.225 тиjела

oluja-izbjeglice.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године (“Операција Олуја”)

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника

vladimir-dimitrijevic.jpg

Заборављени чинилац Србоцида

Краj jуна 2014. донео jе живу дипломатску активност у односима Ватикана и Србиjе. На позив министра Ивице Дачића, у посету Београду стигао jе папин министар спољних послова, надбискуп Доминик Мамберти. Дачић jе изjавио да би понтифексова посета Београду била у државном интересу, а Томислав Николић да би му било драго да, као председник Србиjе, пожели добродошлицу папи (1). Надбискуп се састао и са патриjархом Иринеjем и неким епископима. Тврђено jе да jе том приликом патриjарх наводно упутио протестно писмо папи Фрањи поводом наjављене „универзализациjе“ Степинца коjи, од „блаженог“, треба да постане „свети“. (Повремено се стицао утисак да jе „само“ Степинац препрека да папа посети Србску Цркву; jер, то jе, а не посета државном врху

gaza-2.jpg

Где Сједињене Америчке Државе и њихово мезимче Израел сеју демократију, ту расте смрт

Где Сjедињене Америчке Државе сеjу демократиjу, ту расте смрт. У џаку из кога се захвата приликом засеjавања по њивама света, коjе су оне заузеле за себе па ору и реораваjу, семе те њихове демократиjе добро jе измешано с лажима, психолошким ратовањима, атомским и напалм-бомбама, бомбама и високософистицираним проjектилима са осиромашеним ураниjумом… Никако САД, jош од Хирошиме и Нагасакиjа, никако оне да се смире. Огрезле у крви Индиjанаца приликом њиховог истребљена како би животни простор (и Хитлера jе таj Лебенсраум одвео у рат – зна се и како jе завршио) jедног великог дела Северне Америке припадао искључиво њима, оне ствараjу Нато, шире своjе воjне базе по земљама коjе су освоjиле и поробиле, производе хладни рат,

veritas.jpg

“ВЕРИТАС” ОЧЕКУЈЕ ПРЕСУДУ ДА ЈЕ ХРВАТСКА ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Документационо-информативни центар “Веритас” очекуjе да ће Међународни суд правде у Хагу у спору о геноциду по узаjамним тужбама Хрватске и Србиjе пресудити да jе Хрватска током и након операциjе “Олуjа” починила геноцид над краjишким Србима. “Веритас” очекуjе да ће, сходно томе, Хрватскоj бити наложено да казни починиоце геноцида над Србима, да свим Србима исплати сву штету и губитке изазване геноцидом, те да успостави неопходне мjере за безбjедан и слободан повратак припадника српске етничке групе и да им осигура услове за миран и нормалан живот, укљућуjући и потпуно поштовање њихових националних и људских права. “За очекивати jе да Међународни суд правде наложи Хрватскоj да из Закона о државним празницима

prebilovci-svestenik.jpg

Данило Боро: Пребиловци су херцеговачки Врачар!

Преносимо аудио снимак интервjуа коjи jе Радио Светигори дао отац данило Боро, дугогодишњи парох чапљински и члан одбора за изградњу храма Село Пребиловци лежи на кањону лиjеве обале риjеке Брегаве, у непосредноj близини њеног ушћа у Неретву испод села Клепци. Код Пребиловаца почиње или се завршава, Бог зна, непрекидни ланац херцеговачких гудура. Испод двиjе коjе се зову Грабак и Биjела влака угњездили су се Пребиловци. Ово село симбол jе страдања и мучеништва. Судбину као Пребиловци у Другом свjетском рату доживjело jе само село Ладице у Чешкоj. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 фамилиjе а 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте од око хиљаду становника преживjело jе 172. На том светом

nedeljko-mitrovic.jpg

МИТРОВИЋ : НА ОЗРЕНУ ПРОНАЂЕНИ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ СРБА

БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ – Истражиоци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица пронашли су на три локациjе на Озрену посмртне остатке лица за коjе се претпоставља да су припадници ВоjскеРепублике Српске, изjавио jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић. “Тужилаштво БиХ обавиjештено jе о пронађеним посмртним остацима, због чега од њега захтиjевамо да у року 15 дана изда налог за њихову ексхумациjу”, рекао jе Митровић. Он jе навео да ће породице погинулих из Републике Српске пратити да ли ће Тужилаштво БиХ покренути налог за ексхумациjу. “Уколико такав налог не буде издат, огласићемо се у jавности да Тужилаштво БиХ ниjе способно и одговорно

oluja-izbjeglice.jpg

НЕМА ПОЗИТИВНИХ ПРОМЈЕНА ПРЕМА СРПСКИМ ИЗБЈЕГЛИЦАМА

БЕОГРАД, 31. АВГУСТА /СРНА/ – У Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промјена када је ријеч о повратку српских избјеглица, саопштено је данас из Комесаријата за избјеглице Србије поводом 19. годишњице погрома српског народа у хрватској војно-полицијској акцији “Олуја”. Комесаријат је навео да је у хрватској акцији, која је започела 4. августа 1995. године, за свега неколико дана из Хрватске у Србију протјерано више од 200.000 Срба, а убијено их је око 2.500, док се још око 2.000 Срба води као нестало. У саопштењу се истиче да чињенице и даље демантују тврдње из препоруке високог комесара УН за избјеглице из априла ове године, да избјеглицама из Хрватске престане избјеглички

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СУЗЕ СА НЕБА

Код сваког помињања Стоца и Видова поља, са сузама  изађу  пред очи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.