2014 - Страница 46 од 90 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2014 » Страна 46

69 година од бомбардовања Хирошиме

6. август 2014.

Токио — На десетине хиљада људи окупило се на церемониjи у Хирошими коjом jе обележено 69 година од када jе бачена атомска бомба на таj град у Другом светском рату. Уз звуке звона, преживели, родбина, званичници владе и страни делегати одали су пошту жртвама минутом ћутања у 8.15 по локалном времену када jе детонациjа претворила таj град у западном Јапану у пакао. Људи су положили цвеће испред споменика у Мемориjалном парку мира у центру Хирошиме, наводи АФП. Гадоначелник Хирошиме Казуми Мацуи позвао jе америчког председника Барака Обаму и друге светске лидере да дођу и лично виде последице бомбе. “Председниче Обама и сви лидери држава са нуклеарниим оружjем, молим вас да

Ода аустроугарској агресији

5. август 2014.

У Словениjи jе у току неумољиво ревидирање историjе како би се Аустроугарска представила као држава коjа не само да ниjе била угњетач различитих народа коjе jе потчинила већ, штавише, као држава коjа jе била „на путу трансформациjе у трилатералну федерациjу“ где би словеначки народ, заjедно са Хрватима, постигао пуну равноправност. А ту „мирну транзициjу“ и све словеначке снове jе, погађате, прекратио метак Гаврила Принципа, испаљен у Фердинанда у Сараjеву Прошло jе 100 година откако jе вођа, коjи никада ниjе био биран на изборима, позвао многе ваше земљаке да крену у агресиjу на jедну малу земљу коjа jе тако постала жртва осваjачких амбициjа тадашње светске силе. На краjу тог подухвата преброjали

На прослави “Олује” Јосиповић и Милановић извиждани

5. август 2014.

Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акциjи Олуjи на книнскоj тврђави у присуству државног врха почело jе данас риjеподне обиљежавање “Дана побjеде и домовинске захвалности” и 19 године од акциjе “Олуjа”. Међу присутним су предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, предсjедник Сабора Јосип Леко, предсjедник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредсjедница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице. Колинда Грабар Китаровић дочекана jе аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премиjера Зорана Милановића чули су се звиждуци. Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно вриjеме када су на данашњи дан приjе 19 година хрватске снаге

Никола Кобац: 4. август 1995.

4. август 2014.

Тада нисам ни слутио да jе тога дана почело умирање циjелог jедног народа. То умирање траjе већ 19 година. Топуско, стан на “голом отоку”. Свањива, jутро jе – тек неколико минута послиjе пет сати. Иза непроспаване ноћи, утонух у дубок сан не знаjући да jе то посљедњи сан у прелиjепом стану, у малом градићу гдjе смо сви све познавали. Разбуди ме звоњава телефона и неочекивани позив враћа у стварност. С друге стране jе Невен код кога синоћ остасмо на вечери до касно. Или толико дуго да стигох погледати емисиjу Хрватске телевизиjе “Сликом на слику”. И да између редова прочитам да се припрема посљедњи обрачун са посљедњим живим, не закланим Србима

Календар геноцида: 04. август 1941. Годишњица страдања Срба са подручја Слуња и Смиљанског Поља

4. август 2014.

На данашњи дан приjе 73 године, побиjено jе преко 1.000 Срба само на Рудинкама, Граберjу и код Штркове локве код Слуња као и у Смиљанском Пољу. Граберjе Граберjе, близу српског православног гробља код Слуња, на њиви Иве Грачана, 4. августа 1941. убиле усташе 135 Срба 800 жртава Рудинке Рудинке, код Слуња, 4. августа 1941. усташе измасакрирале 800 српских сељака. На мjесту злочина био jе подигнут веома скроман споменик жртвама на коjем jе писало: “4. аугуста 1941. године сунце jе залазило, небо се црвенило, ноћ се спуштала, а трава на Рудинкама, испред Слуња, залиjевана jе крвљу невиних и немоћних. Врисак дjеце, плач избезумљених маjки и jаук умирућих испунили су сутон тога

НАСТАВЉЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ КРАЈИНЕ

4. август 2014.

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убиjених бораца и цивила данас jе у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Парастосу присуствуjу изасланик предсjедника Републике Српске Душко Четковић, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Парастосу присуствуjу и предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз, представници невладиних организациjа проистеклих из отаџбинског рата, званице из друштвеног и политичког живота Републике Српске, као и протjерани из Републике Српске Краjине. На гробљу “Свети Пантелиjа” у 11.40 часова биће положени виjенци, а за 12.15 часова предвиђено jе послужење у Колу српских сестара. Обиљежавање

ХРВАТСКА НЕ ТРЕБА ДА СЛАВИ ПРОГОН СВОЈИХ ГРАЂАНА

4. август 2014.

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Министар унутрашњих послова Србиjе Небоjша Стефановић рекао jе да Србиjа не жели да гледа у туђе двориште, али сматра да годишњица хрватске акциjе “Олуjа” ниjе прилика да неко у Хрватскоj слави прогон своjих грађана. “Не желимо да делимо лекциjе, али jе то прилика да се ова порука упути, а на неком другом jе да размишља о томе”, рекао jе Стефановић новинарима након што jе присуствовао парастосу у цркви Светог Марка у Београду поводом 19 година од злочина хрватске воjске над Србима у акциjи “Олуjа”. Он jе рекао да jе ово тежак и тужан дан за Србиjу, дан у коме се обиљежава 19 година од прогона

Крајишници у Крњачи: Ране дубоке, нада једва тиња

4. август 2014.

Екипа „Новости“ са избеглицама из Хрватске, у београдском колективном центру у Крњачи, на 19. годишњицу погрома Срба. Дођу сви за годишњицу, питају како су и онда их изнова заборављају Рампа на улазу Колективног центра у Крњачи дели 250 становника од остатка света. У мемљивим баракама 88 породица из Крајине. Већина у тешкој здравственој и материјалној ситуацији. За њих „Олуја“ још траје. Ипак, унутар ових жица нашли су какав-такав мир. Али, да је добро – није, казују готово углас. Ни после скоро две деценије од „Олује“ избеглице из Хрватске се „нису снашле“ овде. Броје године од првих пуцњева на далматинском кршу, спаљених огњишта по Славонији и Книну. А свака нова годишњица

БЛ: Свијеће за Србе, жртве “Олује”

4. август 2014.

Поводом 19. годишњице страдања краjишких Срба у акциjи хрватске воjске “Олуjа”, у бањалучком храму Христа Спаситеља броjни грађани запалили су свиjеће. Прислуживањем свиjећа у порти храма Христа Спаситеља синоћ jе у Бањалуци почело обиљежавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Краjине. Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао jе у обраћању да се прогона Срба из Републике Српске Краjине треба сjећати зато што народ коjи заборави своjу прошлост нема ни будућност. Он jе нагласио да се из циjелог период рата и пората од 1991. до 1998. године на списку “Веритаса” налази више од 7.000 српских жртава, међу коjима jе нерасвиjетљена судбина за њих 1.900. “Управо њима свих ових

Календар геноцида: 03. август 1941. Стравична страдања Срба са Кордуна, Баније, и Лике

3. август 2014.

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби из Бегова Брда, Слуња, Вељуна, Смиљана, Личког Осика, Љубова и Швице. Покољ сељака из Бегова Брда Луке код Калића Врела, близу села Батнога, Цетинград, шумица Латићки усташе поклале 3. августа 1942. Србе мушкарце, жене и дjецу из села Бегова Брда Доњи Кремен, Слуњ Доњи Кремен, Слуњ, 3. августа 1941. усташе заклале 29 Срба. Српска православна црква, Вељун Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаjа и Љесковца. 3. августа 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дjеце. Смиљанско Поље 3. августа 1941. године Смиљанско Поље (Павлинов стан), Госпић. Усташе заклале и спалиле 70 српских сељака

КОЈИЋ: 800 ДОСИЈЕА О СРПКИЊАМА ЖРТВАМА РАТА

3. август 2014.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић рекао jе Срни да jе Центар формирао базу података у коjоj jе до сада унесено око 800 досиjеа са комплетном пратећом документациjом о страдању жена српске националности у протеклом рату. Према његовим риjечима, досадашње активности на овом питању показале су да многе организациjе и институциjе посjедуjу податке о женама српске националности жртвама рата, али да су ти подаци непотпуни и да захтиjеваjу озбиљниjи аналитички проступ. “Циљ наших активности jе прикупљање архивске грађе и анализа информациjа и података о свим аспектима страдања жена српске националности током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, те анализа начина узрока и посљедица страдања с

Екмечић: Србији би историја могла да се понови

3. август 2014.

Академик Милорад Екмечић: Од нас се тражи да окренемо леђа Русиjи, Влада таj захтев мора да одбаци. Све jе остало онако као што jе било краjем jуна 1914. године. Ако би дошло до сукоба у Европи, Американци би били генерали Србиjа се налази у деликатноj ситуациjи, jер jе српски народ свестан чињенице да jе Русиjа била jедина земља коjа га jе подржавала и у коjоj jе увек гледао jедног ослободиоца – каже поводом нових притисака Запада на званични Београд да промени своj став према догађаjима у Украjини академик Милорад Екмечић, неспорни ауторитет за историjу Срба новог века. С друге стране, истиче, Велика Британиjа jе, у свим српским ослободилачким покретима, од

У цркви Светог Саве у Београду: ЛИТУРГИЈСКО ПРОСЛАВЉАЊЕ СВЕТИХ ПРЕБИЛОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА

3. август 2014.

Света литургиjа на коjоj ће се молитвено славити Свети Пребиловачки и други доњохерцеговачки новомученици служиће се 6. августа 2014, од 8 часова, у малоj цркви Светог Саве у Београду. Приjе 73. године, 6. августа 1941, у току „Илинданског окоља“ , периода наjвећег страдања Срба у НДХ, у Шурманачку jаму код Међугорjа, дубоку 66 метара, хрватске снаге живе гурнуле скоро све жене и дjецу, њих око 600, из села Пребиловаца код Чапљине. Они коjи су прежвjели пад, наредних дана у умирали у мукама, без покушаjа било чиjе помоћи. Свети Архиjереjски Сабор Српске православне цркве jе на маjском засjедању ове године jеднодушно донио одлуку да се Свети Пребиловачки новомученици (чиjе су мошти великм диjелом уништене од стране хрватских снага у

Откривен споменик “Српском ратнику”

3. август 2014.

У дворишту цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у општини Власеница jуче jе свечано откивен и освештан споменик “Српском ратнику“, коjи симболизуjе страдање српских родољуба на овим просторима у свим ратовима у коjима су се борили за слободу и своjу отаџбину. Подизање споменика помогле су општинска Борачка организациjа, Министарство рада и борачке заштите Српске и локална заjедница . Након литургиjе и литиjе, у порти цркве Светог пророка Илиjе на Рудиштима, у Власеничкоj мjесноj заjедници Цикоте, откивена jе и освештана спомен плоча, спомен соба и Споменик, коjи су подигнути у знак сjећања на све српске родољубе коjи су страдали у Одбрамбеним ратовима од 1804. до 1995. године. Градња споменика и осталих

ОБИЉЕЖЕН ДАН СТРАДАЊА ЦИВИЛА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА У НОВОМ ГРАДУ

3. август 2014.

НОВИ ГРАД, /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Новом Граду jуче jе обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свjетском рату. Парастоси су служени у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, у Црноj Риjеци и Благаjу, док су виjенци положени код спомен-обиљежjа за 292 погинула борца Народно ослободилачког рата и 489 жртава фашистичког терора у Брезицима. Замjеник начелника општине Нови Град Зоран Старчевић рекао jе да jе у Другом свjетском рату на подручjу ове општине страдало више од 6.000 цивила. “Краjем jула и почетком августа 1941. године jедна бригада тек формиране Павелићеве `легиjе` задржала се на овим просторима око 20 дана и за то вриjеме на наjсвирепиjи