arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
krst-zlatiste.jpg

ФЕДЕРАЛНОМ САРАЈЕВУ СМЕТА СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Све што jе српско федералном Сараjеву смета и након 22 године од толиког броjа српских жртава коjи су страдали баш у том граду, саопштено jе данас из Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сараjевско-романиjске региjе. У саопштењу, коjе jе потисао предсjедаваjући Регионалне координациjе породица несталих Мирко Вранић, истиче се да Срби у Сараjеву нису равноправни. „Срби су у Сараjеву страдали jавно, а напаћени Срби коjи су прошли голготу у сараjевским казаматима и они коjи су остали без своjих наjмилиjих постављаjу крст у сjећање на жртве по ноћи /кришом/. Коjа jе то равноправност и jеднакост када су жртве у питању?“, пита Вранић.

glamoc.jpg

МАРКОВИЋ: ПРИКУПЉАМО СРЕДСТВА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА

БАЊАЛУКА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Начелник федералне општине Гламоч Радован Марковић изjавио jе данас Срни да jе до сада прикупљено око 13.000 КМ за изградњу споменика за више од 120 погинулих борца Гламочке бригаде у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату. „Недостаjе нам jош око 5.000 КМ за реализациjу овог проjекта. Споменик српским борцима би био подигнут у порти Саборног храма у Гламочу“, рекао jе Марковић.  Он jе истакао да у реализациjи проjекта учествуjе и Удружење српских бораца из Гламоча.  „Не смиjемо заборавити борце коjи су живот дали за одбрану наших вjековних огњишта. Надам се да ћемо у догледно вриjеме, на задовољство свих нас, подићи споменик борцима Гламочке бригаде“, каже Марковић.   Извор:

mirjana-bobic-mojsilovic.jpg

МИРЈАНА БОБИЋ – МОЈСИЛОВИЋ: Србија ћути на све, јер више неће никоме да се замера

Изгледа да су Срби испунили онаj давнашњи позив пророчице Клеопатре и „срели се са своjом судбином“. Занимљиво jе како та судбина изгледа, у неколико речи, само у последњих десетак дана. Шта рећи него – Србиjа jе велика таjна? Због тога што jе Буњевцима поклонио букваре на ћирилици, из Хрватске су стигле отровне опаске председнику Србиjе Томиславу Николићу од стране хрватског премиjера и председника, а посланица радикално десничарске националистичке странке искористила jе поменути „скандал“ да оптужи Србиjу и српског председника за „настављање иживљавања политичког врха Републике Србиjе над Хрватима Воjводине“. Жестина реакциjе Хрватске, у коjоj jе ломљење табли са ћириличним натписима и даље jедан од стубова домољубља, просто jе невероватна, поготово када се

camci-na-vesla-n.jpg

Из чамаца на весла потапали топовњаче

На Дунаву и Сави 1914. и 1915. године одиграле су се неке од наjнеравноправниjих битака у Првом светском рату. Адмирал Антић: Таква храброст морнара у историjи ратовања ниjе забележена. Први српски ратни брод „Јадар“, поринут августа 1915. године НЕКЕ од наjвећих битака Првог рата у Србиjи одвиjале су се на Дунаву и Сави, али српски морнар нема споменик поред река у свом граду коjи jе бранио. Нема ни музеjа коjи би подсећао на jунаштво. Мало ко зна за пуковника Милана Ј. Радоjевића, команданта одбране Аде Циганлиjе 1914. године и првог (именованог) команданта Српске речне флотиле. Ове чињенице мотивисале су адмирала Бошка Антића, некада првог човека Школе националне одбране наше воjске,

gordan-markotic.jpg

МАРКОТИЋ ПРИКРИВА ИСТИНУ О ПОЛОЖАЈУ СРБА У ХРВАТСКОЈ

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе амбасадор Хрватске у Србиjи Гордан Маркотић поново изнио низ неистина на рачун Србиjе и да jе истовремено износећи нетачне податке о положаjу Хрвата у Србиjи прикрио у каквом се стварно стању налази српска мањина у Хрватскоj. Он jе нагласио да jе неистина да Србиjа не поштуjе Споразум о заштити националних мањина и да фаворизуjе Буњевце у односу на хрватску националну мањину, те истакао да jе управо супротно и да jе Хрватска та коjа има своjе фаворите међу националним мањинама. „У Истарскоj жупаниjи уведена jе двоjезичност, односно хрватски и италиjански jезик су у службеноj

krst.jpg

ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ ТРАЖЕ УКЛАЊАЊЕ КРСТА

САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Крст коjи jе jутрос освануо на Златишту изнад Сараjева у знак сjећања на више од 6.500 Срба убиjених у овом граду од 1992. до 1995. године у Федерациjи БиХ дочекан jе као провокациjа уз захтjеве да одмах буде уклоњен. Тражећи од међународне заjеднице и општинских власти да крст на Златишту одмах буде уклоњен, замjеник градоначелника Сараjева Аљоша Чампара навео jе да његово постављање представља „антицивилизациjски чин и наjгрубљи начин вриjеђања жртава протекле агресиjе на БиХ и град Сараjево“. „Знамо да су с тих положаjа убиjани цивили у Сараjеву, међу коjима и 1.600 дjеце, а неки на оваj начин покушаваjу у предизборно вриjеме то искористити за

koranski-most.jpg

ДАНАС 23 ГОДИНЕ ОД УБИСТВА ПРИПАДНИКА ЈНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршаваjу 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, коjе су, након предаjе и одлагања оружjа, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила своj „крвави пир“, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. У саопштењу се подсjећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на риjеци Корани зауставили два воjна камиона у коjима су се, из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће

jasenovac-kroz-eparhiju.jpg

Кроз Епархију Славонску

Мук. Тишина нас jе дочекала на плавноj jасеновачкоj пољани, толико озбиљна и тешка, да смо у тренутку заборавили и целоноћно путовање аутобусом, и кишу, и контролу при преласку хрватске границе; заборавили смо и колико jе било потребно труда да се организуjе jедно овакво путовање, за многе коjи нису имали (не)срећу да потичу баш из тих краjева, заправо путовање у непознато – у страдалну Епархиjу Славонску. Ако би се човек и нашао на неком од географских полова Земље, оних коjи дефинишу њену осу и обртање и представљаjу наjважниjе њене тачке, он то уопште не би могао спознати само своjим чулима без неких помоћних апарата. Два наша „пола“, две кључне тачке коjе

zivadin-jovanovic-skup.jpg

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ ОТПОЧЕЛА АУСТРИЈА А НЕ СРБИЈА

Велики успех међународне конференциjе о порукама Првог светског рата, одржане у Београду 16. – 18. септембра 2014. Преко 100 гостиjу из 15 земаља Европе, Америке и Азиjе У порганизациjи Београдског форума за свет равноправних и руских друштвених организациjа Центар националне славе и Фонд Андреj Првозвани, у Београдском центру „Сава“ одржана jе 17. и 18. септембра 2014.Међународна конференциjа са темом „Први светски рат – поуке човечанству“.  Први говорник на Конференциjи био jе Патриjарх српски господин Иринеj, а учеснике су поздравили Проф. Оливер Антић, лични изасланик Председника Републике Србиjе Томислава Николића, Владика Назариj, Епископ Кронштадски, лични изасланик Патриjарха Московског и целе Русиjе Кирила. На конференциjи коjоj jе присуствовало више стотина званица и преко

kapela-6000.jpg

ОСВЕШТАНА СПОМЕН-КАПЕЛА ЗА ЖРТВЕ УСТАША У СТАРОМ БРОДУ

ВИШЕГРАД, /СРНА/ – У Старом Броду код Вишеграда освештана jе jуче Спомен-капела изграђена у знак сjећања на 6.000 Срба коjе су убиле усташке jединице злогласне „Црне легиjе“ Јуре Францетића у прољеће 1942. године. Овом духовном чину претходила jе Света архиjереjска литургиjа коjу jе служио игуман манастира Житомислић Данило Павловић, уз саслужење свештенства и монаштва Дабробосанске митрополиjе. „Освештаном Спомен-капелом коjу смо започели 2008. године одужуjемо се страдалницима у Старом Броду. О историjи страдања Срба се ћути и слабо се о овоме говори. Заборављамо наше жртве, а многи у нашем народу заборављаjу на тако велико стратиште гдjе jе од усташа погинуло око 9.000 људи. Морамо се сjећати своjих жртава, а ова црква

papratna-njiva.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НА ПАПРАТНОЈ ЊИВИ

На Папратноj њиви код Фоче jуче су обиљежене 22 године од страдања 42 српска борца и цивила, коjе су из засjеде убили припадници муслиманске воjске. Код спомен-обиљежjа страдалима служен jе парастос, а цвиjеће су положиле делегациjе локалне заjеднице, општинске Борачке организациjе и породице погинулих. Предсjедник општинске Борачке организациjе у Фочи Срђан Станковић подсjетио jе да за оваj злочин над Србима нико jош ниjе одговарао. „Према нашим сазнањима, нико ниjе ни испитан, нико ниjе ни свjедочио, никога ни Суд ни Тужилаштво нису позвали. Борачка организациjа тражи испитивање случаjа“, рекао jе Станковић. Предсjедник Скупштине општине Фоча Радоjица Млађеновић рекао jе да очекуjе да ће надлежне институциjе Републике Српске и Борачка организациjа бити

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на Коранском мосту

Годишњица од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 13 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама. Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе     Везане виjести: Годишњица масакра на Коранском мосту

koranski-most.jpg

СУТРА 23 ГОДИНЕ ОД УБИСТВА 13 ПРИПАДНИКА ЈНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ

БЕОГРАД, 20. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Сутра се навршаваjу 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, коjе су, након предаjе и одлагања оружjа, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила своj „крвави пир“, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. У саопштењу се подсjећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на риjеци Корани зауставили два воjна камиона у коjима су се, из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће

foca.jpg

COMMEMORATION FOR SERBS EXECUTED A CENTURY AGO

Ћирилица A commemoration was held at the site Crna Stijena near the Foca Hospital on Tuesday to honour 19 Serbs from the Celebic area who were executed by the Austro-Hungarian occupying forces in 1914 today. On the eve of and at the beginning of the First World War, Austro-Hungarians killed around 200 Serbs in the Foca District, while many ended up in the camps in Arad and Doboj. Arrested and murdered were renowned residents of Foca, mostly the villagers from the Celebic area, at the border with the then Kingdom of Montenegro. Only four days after the killing at Crna Stijena, another 52 residents of Celebic were executed on the

Soko.jpg

ОТВАРАЊЕ СОКОЛСКИХ ДОМОВА

Соколски домови били су главни услов успешног рада соколских друштава. Приликом отварања домова соколи су организовали прославе на коjе су долазили и они коjи се нису бавили телесним вежбањем. Соколско друштво Скопље I приредило jе 20. децембра 1931. отварање свог новоподигнутог дома. Од оснивања друштва, залагањем директора Учитељске школе Душана Ивановића, уз помоћ свих наставника Учитељске школе, радило се на подизању дома. План дома израдио jе подстарешина жупе Рад. Радуловић. За изградњу дома био jе заслужан Милоjе Борић, професор Учитељске школе, коjи jе свесрдно радио са ученицима и ученицама Учитељске школе. Зидање дома помогла jе општина града Скопља и бан Вардарске бановине Лазић. Свечано отварање извршено jе 20. децембра 1931.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.