Iz čamaca na vesla potapali topovnjače

Datum objave: ponedeljak, 22 septembra, 2014
Objavljeno u Prvi svjetski rat
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/camci-na-vesla-n.jpg

Na Dunavu i Savi 1914. i 1915. godine odigrale su se neke od najneravnopravnijih bitaka u Prvom svetskom ratu. Admiral Antić: Takva hrabrost mornara u istoriji ratovanja nije zabeležena. Prvi srpski ratni brod „Jadar“, porinut avgusta 1915. godine

NEKE od najvećih bitaka Prvog rata u Srbiji odvijale su se na Dunavu i Savi, ali srpski mornar nema spomenik pored reka u svom gradu koji je branio. Nema ni muzeja koji bi podsećao na junaštvo. Malo ko zna za pukovnika Milana J. Radojevića, komandanta odbrane Ade Ciganlije 1914. godine i prvog (imenovanog) komandanta Srpske rečne flotile.

Ove činjenice motivisale su admirala Boška Antića, nekada prvog čoveka Škole nacionalne odbrane naše vojske, da napiše knjigu „Srpski argonauti“. On kaže da istorija ratovanja do tada nije zabeležila ovakvu hrabrost mornara.

Potpukovnik Milan J. Radojević bio je oficir koji je organizovao srpski otpor na rekama 1914. godine, kada Srbija nije imala baš ništa da se suprotstavi nadmoćnoj austrougarskoj mornarici. On je komandovao srpskom Rečnom ratnom flotilom i u najžešćim sukobima u jesen 1915. godine.

Od srpskih dobrovoljaca, četnika, alasa, penzionera i majstora za izradu brodova, pešadijski potpukovnik Milan Radojević je na Čukarici 1914. godine stvorio Štab jedinice za odbranu Srbije na rekama. Najveći uspeh im je bio kada su oktobra 1914. iz čamaca na vesla položili mine od kojih je potonuo najveći austrijski monitor – oklopnu topovnjaču „Temeš“.

Antić dodaje da su nakon toga saveznici poslali srpskoj vojsci mornaričke topove kalibra 120 i 150 mm, zatim morske mine, torpedno naoružanje, reflektore. Stigli su i prvi saveznički mornarički odredi na Dunav i Savu. Početkom 1915. godine u komandu naše vojske u Beograd stiže britanski viceadmiral Ernest Trubridž, koji preuzima zapovedanje savezničkim borbenim sistemom na rekama.

– U međuvremenu, dok su „saveznici“ organizovali slanje stručne pomoći Srbima, u brodogradilištu na Čukarici je opravljen i naoružan zarobljeni austrougarski brod „Forte“ – nastavlja Antić. – U proleće 1915. godine sagrađen je novi tip malog ratnog broda, sa oklopom i naoružanjem, po zamisli Đoke Popovića i Milojka Vanića i ime mu je bilo „Jadar“. Porinut je 6. avgusta, što je uzeto kao dan naše Rečne flotile.

 

Iz čamaca na vesla potapali topovnjače

 

U jesen je završen, oklopljen i naoružan i ratni brod „Dalmacija“. Ljudi potpukovnika Radojevića nisu sedeli i čekali saveznike, već su isplovljavali u susret moćnijama.

– Naoružani mitraljezima, srpski brodovi su patrolirali na Savi i Dunavu – veli Antić. – Često su išli i u izviđanje uz Dunav, pa je kapetan Milan Mišić sa brodom „Timok“ prodro u Novi Sad, obavio izviđanje i izazvao paniku u pristaništu. Stigao je u Beograd probijenih grudi.

Mekenzen je oktobra 1915. godine krenuo na Beograd sa osam monitora, 11 patrolnih motornih čamaca, dva armirana broda. Njegova flotila je imala i 21 pontonski most, 16 skela, 13 motornih čamaca… Iz Visle mu je pristiglo još 14 motornih čamaca. U rejonu Ade Ciganlije na Savi nastala je klanica.

 

Iz čamaca na vesla potapali topovnjače

 

– Srpski brodovi su pružali neprijatelju žestok otpor – nastavlja Antić. – U nepuna tri dana, od 6. do 8.oktobra, po dotad nezabeleženoj vatri neprijateljskog oružja, srpski čamci su prodirali i u pozadinu neprijatelja i sprečavali dovoženje pojačanja. Naša flotila je pored toga održavala i ponovo uspostavljala telefonske veze sa desnom obalom Save, prevozila braniocima ostrva pojačanja u ljudstvu, vraćala ranjenike…

 

Neprijatelj je 6. oktobra u bici potopio naše čamce „Pobeda“ i „Sveti Đorđe“. Nešto kasnije je potopljena i „Sloboda“. U 4.00 časa 8. oktobra srpskoj flotili je naređeno povlačenje. Do Albanije i Krfa…

– Sa preživelima iz jedinice Radojević se, u zimu 1915. godine, našao u Medovskom zalivu u Albaniji, gde je 15. decembra formirana Brodarska komanda – objašnjava naš sagovornik. – Tamo su pronašli dva potopljena broda koje su osposobili i sa njima prevozili bolesne, žene i decu koji su preko albanske golgote stizali do savezničkih lađa. Potom su sa ostrva Vido prevozili mrtve do „plave grobnice“. Na Krfu im je država kupila rashodovanu grčku torpiljerku. Dali su joj ime „Srbija“ i od 7. marta 1916. godine razvozili su srpske vojnike i oficire po rasutim srpskim logorima na ostrvu.

Kada su srpske trupe napustile Krf i pošle na Solunski front, Brodarska komanda sa posadom „Srbije“ krenula je za Solun. Saveznici nisu verovali da Srbi „sa reka“ mogu iz Jonskog mora, Korintskim zalivom preko Egeja zasutog minama. Uspeli su i od 13. maja 1916. godine Srbija je u Solunskom zalivu imala svoju lađu i Brodarsku komandu.

 

Iz čamaca na vesla potapali topovnjače

 

– Godine 1918. mornari su krenuli sa pešadijom u proboj Solunskog fronta i preko Bugarske su stigli u Beograd -kaže admiral Boško Antić. – Prethodno su u Brzoj Palanci odsukali potopljeni čamac i popravili ga. Doplovili su na Čukaricu 29. novembra 1918. godine. Radojević, koji je čitav rat proveo u jednom činu, smenjen je marta sledeće godine sa čela Brodarske komande jer je negodovao zbog odluka da srpskom mornaricom komanduju oni protiv kojih su se mornari borili.

LEGENDA O ŠEFKETU

 

MEĐU dobrovoljcima u Rečnoj ratnoj flotili bio je i Šefket (u nekim izvorima zove se Šefhet) Halilović, turski vojnik zarobljen kod Kumanova. Lečen je u Beogradu i tu je ostao. Čim su povedene prve borbe za savsku obalu Šefket je bio dobrovoljac i tu je opet bio ranjen. Tek što je malo zalečen, stupio je u Sremski dobrovoljački odred, a čim je formirana srpska Rečna ratna flotila na Čukarici, postao je mitraljezac na brodovima. Kasnije, Šefket je komandovao brodom „Pobeda“. Ponovo je ranjen kod Zemuna.

U zoru 7. oktobra 1915. godine brod mu je potopljen, a Šefket je skinuo mitraljez i sa posadom krenuo u juriš, dolazeći Nemcima sa leđa – sa reke. Tu je poginuo.

ARTILjERIJA

AUSTROUGARSKU mornaricu žestoko je sa kopna napadala naša artiljerija. Dva dana po izbijanju rata srpski topovi potopili su 18 najmodernijih austrougarskih brodova u Oršavi kod Đerdapa. U oktobru je kod Šapca teško havarisan i monitor „Lajta“. Austrougarski parobrod „Belgrad“, pun municije, marta 1915. naša artiljerija je digla u vazduh kod Ritopeka. Sa Kalemegdana je 15. maja zapaljen i jedan patrolni brod…

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top