arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
dretelj_logor.jpg

Безгранична злостављања Срба у Дретељу

Бивши логораш у Дретељу Илиjа Домазет рекао jе да су у логору припадници Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ тукли све затворене српске цивиле сваки дан и ноћ.  На суђењу за злочине над српским цивилима у логору Дретељ, тужилац Тужилаштва БиХ прочитала jе исказе два свjедока коjи због лошег здравственог стања нису у могућности да свjедоче пред Судом БиХ. Илиjа Домазет, коjи jе исказ дао у Тужилаштву БиХ 13. марта 2007. године, испричао jе да jе у августу 1992. из свог стана у Мостару одведен у Воjну амбуланту, па затим у Дретељ. Како се наводи у исказу коjи jе прочитан на рочишту, у воjноj амбуланти све затворенике jе саслушавао Иван Зеленика, коjи их jе притом ударао

gornja-trebinja-ekshumacija.jpg

Koмeмoрaциja у Гoрњoj Tрeбињи нa Koрдуну

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe. Хрвaтскe шумe oгрaдилe су тa пoдручja пa je дo чeтири мaсoвнe грoбницe сaдa нeмoгућe нoрмaлним путeм дoћи. To je и биo глaвни мoтив дa сe нaпрaви зajeдничкa спoмeн кoстурницa. Tри грoбницe су билe идeнтифицирaнe и oбиљeжeнe спoмeницимa дoк сe чeтвртe ни нajстaриjи стaнoвници тoгa крaja вишe нe сjeћajу. Сaхрaни су присуствoвaли рoдбинa и пoтoмци убиjeних, aнтифaшисти

Парастос

Парастос на Глођанском брду

Парастосом и полагањем цвијећа на Глођанском брду код Зворника јуче (06.11.2013.) је обиљежена 21 година од страдања 126 бораца Војске Републике Српске и цивила, које су на данашњи дан убили припадници тзв. Армије БиХ. Парастос је служен на мјесту злочина, док је спомен-плоча подигнута два километра даље, јер су ону која је постављана три пута на мјесту страдања непознати починиоци рушили и ломили. Злочин се догодио у зору када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубијали војнике из састава Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске, као и цивиле који су се ту затекли. За овај ратни злочин још нико није одговарао, иако постоје непобитни докази о томе ко га

image.jpg

AFTER LONDON “MY JADOVNO” EXHIBITION MOVES TO LEICESTER

Ћирилица The exhibition and lecture “My Jadovno” on Serbian suffering during the time of the Independent State of Croatia, that were opened in London on 1 November, are also going to be presented in Leicester on 16 November, a city with a large Serbian community in Great Britain, said the founder and president of the “Jadovno 1941” association from Banja Luka Dušan Bastašić. His Excellency the Ambassador of Serbia in Great Britain Mr Ognjen Pribićević His Excellency the Ambassador of Serbia in Great Britain Mr Ognjen Pribićević with his wife and Rector of the Serbian Orthodox Church in London Goran Spajić viewed the exhibition with much attention Bastašić stressed that

nikola-slika.jpg

Обележавање 200 година од досељавања првог Србина у САД-у, 28 јуна 2014. године у Филаделфији

Поштоване Српкиње и Срби, Теслина научна фондациjа из Филаделфиjе има част да организуjе историjску прославу поводом обележавања 200 година од досељавања првог Србина у САД-у 28 jуна 2014. године у Филаделфиjи. На Видовдан 2014. године ће се навршити два века од како jе први Србин, Ђорђе Шагић, касниjе назван Џорџ Фишер, званично се доселио у САД у Филаделфиjу. Прослава ће бити одржана на наjважниjем историjском месту у Филаделфиjи у сали Независности где jе проглашена америчка независност и донесен устав Америке. Ђорђе Шагић jе био борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судиjа и оснивач првих српских организациjа и цркава у Калифорниjи. Након Шагића, у САД jе пристигло

ratko-tribina.jpg

Милановић и Јосиповић узмичу, а Европа ћути пред новим дивљањем усташтва у Хрватској

  Постоjе константе у нашем животу коjе се окончаваjу победоносно или поразно по нас; веруjемо у нешто, истраjавамо, трудимо се да убедимо друге, хранимо та убеђења у комуникациjи са истомишљеницима, полемишемо са онима коjима jе до полемике или стоички трпимо нападе, увреде, омаловажавања. И онда дође тренутак кад се све сломи, кад схватите да нисте били у праву. Заћутите. Или се догоди оно друго па задовољно кажете у себи; ето, био сам у праву.   РЕИНКАРНАЦИЈА НДХ Почетком деведесетих тврдио сам, писао, да jе новостворена хрватска држава реинкарнациjа Независне Државе Хрватске, оне Павелићеве, усташке, са симболиком, идеjом, друштвеним концептом и са истом мржњом према Србима. Речjу, тврдио сам да jе

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Београд: Парастос страдалим Србима

Парастос jе служило свештенство цркве Светог Марка, а присуствовали су рођаци жртава, као и представници завичаjних удружења, те директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац. Предсjедник Завичаjног удружења „Билогора“ Милан Басташић, коjи jе присуствовао парастосу, рекао jе да се ради на прикупљању доказа, спискова жртава и имена одговорних за оваj злочин, како би се подигла тужба за оваj злочин. Пошто Хашки трибунал престаjе са радом, он jе рекао да би тужба била, вjероватно, поднесена надлежном суду у Хрватскоj или Србиjи, пошто те двиjе државе сарађуjу када jе риjеч о питању несталих. Басташић jе навео да jош не може говорити о именима одговорних за оваj злочин, додаjући да до сада нико ниjе

image.jpg

Наредна изложба „Моје Јадовно“ у Лестеру

English Изложба и предавање „Моје Јадовно“ о српским страдањима у вријеме Другог свјетског рата, који су синоћ отворени у Лондону, биће 16. новембра представљени и у Лестеру, граду удаљеном од Лондона око 120 километара, гдје постоји бројна српска емигрантска заједница у Великој Британији, рекао је Срни предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић Басташић је истакао да је на изложби у Лондону, на 17 паноа, углавном српској заједници објелодањена истина о страдању у Јадовном, али и у Јасеновцу, Доњој Градини, по херцеговачким јамама у Пребиловцима, Клепцима, у Ливањском и Гламочком пољу, на острву Пагу, Грубишином пољу, у Подрињу… „Настојао сам поменути што више мјеста гдје су страдали Срби, а

Хашко тужилаштво намјерно „надувало“ број убијених

Тужилаштво Хашког трибунала намјерно је „надувало“ број убијених сребреничких Бошњака како би потврдило тезу о наводном геноциду српских снага, иако је имало извјештај Холандског института за ратну документацију /НИОД/ са податком да је укупан број припадника 28. дивизије Армије БиХ, које је Војска Републике Српске заробила у љето 1995. године, био 3.000, пише „Прес Републике Српске“. У повјерљивом документу НИОД-а „Дебрифинг“, који је 28. јула 1995. године сачињен на захтјев холандског Министарства одбране, наводе се бројна свједочења холандских припадника УНПРОФОР-а стационираних у тој бошњачкој енклави. Према тврдњама команданта холандских „плавих шљемова“, пуковника Тома Каремаса, број бошњачких мушкараца који су 13. јула 1995. године били заробљени у Поточарима и „издвојени од

milos-kovic.jpg

МИЛОШ КОВИЋ: ГЕНОЦИД НАД СРБИМА ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН

Управо то што их Европска униjа и САД третираjу као људе другог реда чиниће Србе квасцем побуне.     Посљедњих неколико година, поjедини међународни кругови, или боље речено центри моћи, покушаваjу да се баве ревизиjом модерне српске историjе. О овим покушаjима, шта се иза њих криjе, те коjи су краjњи циљеви за Нови печат jе говорио Милош Ковић, професор историjе на Филозофском факултету у Београду. Према његовим риjечима, ситуациjа у коjоj данас живимо има своjе кориjене у побjеди НАТО и САД у Хладном рату, у распадању Совjетског Савеза и уjедињењу Њемачке. — Нема никакве сумње да jе пад Берлинског зида 1989. године означио почетак нове епохе. Победа англосаксонаца учинила jе њихову воjну

veritas2.jpg

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из источне Билогоре

Дана 31. октобра 1991. године, нападом на ТО Грубишно поље, започела jе акциjа хрватске паравоjске под кодним називом „Откос-10“, коjа jе имала за циљ ликвидирати или протjерати Србе са подручjа источне Билогоре, смjештеног на сjеверозападу Хрватске у троуглу између Бjеловара, Дарувара и Вировитице. Народ источне Билогоре, оцjенивши да малоброjне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута броjниjих хрватских формациjа оjачаних тенковима и далекометном артиљериjом, а поучен историjским искуством из Другог свjетског рата, када су их усташе одводили и убиjали у логорима Јадовно и Јасеновац, кренуо jе у егзодус спашаваjући голе животе. Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 и jедан броj житеља из jош 15 села, напустило jе

Bella ciao Југославијо

Уз звуке песме италиjанских партизана сахрањена jе прва дама Југославиjе. Југославиjа међутим jош увек живи у срцима многих.     Сузе премиjера и прве даме Србиjе на сахрани Јованке Броз, некада прве даме Југославиjе, jош jедна су у низу jавних манифестациjа туге за земљом „братства и jединства“. Југоносталгиjа jе одавно jака у генерациjи „из педесет и неке“, коjа данас издржава родитеље пензионере и децу незапослене дипломце, и са сетом се сећа летовања на Брачу, викендица на кредит и плавог пасоша. Тугу за временима „кад смо се нешто питали“ све чешће исказуjу и припадници млађих генерациjа, рођени у годинама након смрти „наjвећег сина свих наших народа и народности“. Сећање на стару,

miloslav-samarrdzic.jpg

Комунизам никако да прође!

Неопходно jе прво санкционисати злочин, осудити злочинце, одузети им имовину коjу су опљачкали, вратити ту имовину потомцима жртава, па онда евентуално питати странке да ли желе да се измире. Наравно, национално помирење би требало да подразумева отклон од пропаганде jедне тоталитарне странке, што jе већ годинама и међународна обавеза Србиjе – каже Самарџић, човек коjи jе краjем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, отвараjући табу теме из Другог светског рата, часопис „Погледи“ од универзитетског гласила у Крагуjевцу претворио у наjтиражниjе српске новине тог времена. Интервjу – Милослав Самарџић Ускоро на Радио-телевизиjи Србиjе почиње емитовање сериjе „Равна гора“. Као jедан од покретача процеса рехабилитациjе Југословенске воjске у отаџбини, шта очекуjете

arhiv-jadovno1.jpg

Archives of genocide committed over the Serbian people during the Independent State of Croatia

Ћирилица  / Русский / Italiano  / Deutsche Since it was founded, the Association of Citizens Jadovno 1941 has been aware of the importance of research work as a contribution to culture of memory of the victims of genocide in the Independent State of Croatia. Inadequate systematic approach to this topic impelled us to take a series of endeavours aimed at creating a basis for quality scientific and expert approach to the topic of the suffering of our compatriots. A historical source, a basic category of every research provides us with width and comprehensiveness of approach while observing historical processes. Due to the fact that there are no expert institutions in Republika Srpska that

odresena-neman-.jpg

Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН

Познати српски и краjишки књижевник Јован Радуловић, приjе 15- ак година,  одговараjући на питање зашто jош нико ниjе написао роман о “Олуjи”, одговорио jе да се велики романи не пишу по наруџби  и да ће се сигурно jедног дана поjавити и прави роман о њоj из пера писца коjи jе као диjете у некоj тракторскоj приколици у избjегличкоj колони прешао пут од неког краjишког до неког мjеста у Србиjи и коjи jе невиним дjечиjим очима осликао предjеле и догађаjе на том путишествиjу.   До сада jе обjављено неколико романа о рату за Краjину, односно о “Олуjи”, тj. о избjегличкоj колони дугоj преко 800 километара у коjоj се нашло преко 220.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.