„Јаз између четника и партизана jе неописив. Оваj jаз jе заправо jаз између Срба самих, коjи се у међусобноj борби уништаваjу…. Изазвати подjелу, подржавати међусобно уништавање за нас представља политичку корист“[1]. Давид Синчић, усташки официр, лето 1942. Први дан фебруара се у Новом Саду обележава као Дан града. То jе у ствари дан када jе 1748. године Мариjа Терезиjа, „царица Римска, надвоjвоткиња Аустриjе, краљица Угарске, Чешке, Далмациjе, Хрватске, Славониjе, Раме, Србиjе, Галициjе . . .“ доделила мом родном граду статус слободног царског града. Овог првог фебруарског дана 2013. године, на тврђави у Петроварадину jе развиjен велики транспарент са натписом „Срећан рођендан главни граде“ са све обележjима Чанкове странке и заставом АП

English Kristian Kahrs: Драго ми jе да вас обавестим да смо освоjили потпуну победу над хрватским историjским ревизионистима, када jе реч о jугословенским партизанима у норвешким логорима. У прилогу jе протестно писмо Савеза српских удружења у Норвешкоj на чиjем jе челу Борис Максимовић. Изложба „Захвалност народа Норвешке“ jе претходно била постављена у Норвешкоj, а сада Хрватица Горана Огњеновић планира да jе постави на Универзитету у Ослу. Много добрих Норвежана и Срба у Норвешкоj су били у ово укључени, и Френк Алм Хауген ме о овоме обавестио. Када ми jе Френк писао 24. jануара, одмах сам контактирао Универзитет у Ослу, Зорицу Митић, српског доктора у Норвешкоj и Кнута Фловика Торесена, норвешког официра, аутора

Јевреjски народ jе кроз своjу дугу и трагичну историjу доживео многа страдања и искушења. Ипак нити jедан прогон ниjе се могао мерити са нацистичким погромом коjим jе цео jевреjски народ предат уништењу.  Посебно тежак положаj Јевреjа био jе у Србиjи. Земља захваћена оружаним устанком и сама изложена страшним репресалиjама давала jе нацистима добар изговор да се, jош пре доношења одлука о „коначном решењу“, отпочне са ликвидациjом целокупне jевреjске популациjе. Без сумње jе да jе уништење Јевреjа плод одлука окупационих власти[1]. И цео систем уништења одвиjао се под директном управом и уз ангажовање искључиво немачких полициjских органа. Ипак оваква политика немачког окупатора имала jе подршку jедног дела власти и становника Србиjе.

Можда jе то последица дугогодишњег испирања мозга, али чини ми се да jе мало ко схватио пуне размере произведеног скандала поводом извођења „Марша на Дрину“ у УН пре две недеље. Па чак ни они коjи су га произвели уз помоћ медиjских саучесника, jер jе њима историjа почела од деведесетих.     Разлог што се прича о „геноцидноj србонационалистичкоj песми“ тако лако примила у западним медиjима, међутим, могао би да има врло мало везе са догађаjима из деведесетих, а много више са jедном фикс-идеjом коjа у последње време прожима академске кругове на Западу: да су за Први светски рат криви Зли Словени. Према тоj причи, да нису зли ратоборни Срби испровоцирали мирољубиву и надасве