arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
pec.jpg

Убице српских младића још некажњене

Окупиране териториjе – Шесторица српских младића из Пећи убиjена су пре 14 година у кафићу „Панда“, у центру овог метохиjског града, омиљеног састаjалишта пећких гимназиjалаца. Оаза у коjоj су налазили своj део слободе. Зато су албански терористи и пуцали. У српску младост и у њихову слободу. Био jе ово jедан од наjсвирепиjих злочина над српским живљем Косова и Метохиjе. Истрага о убиству никада ниjе угледала светлост дана. Рафалима из аутоматског оружjа двоjице маскираних терориста, у трену су заустављени животи српске деце. Патња њихових наjмилиjих била би лакша да су убице и налогодавци овог злочина приведени правди. Али, нису. Иван Обрадовић (15). Био jе наjмлађи међу њима, ученик првог разреда пећке

img_0031.jpg

Трагедија Срба у концентрационим логорима у Хрватској (аудио)

Моjе Јадовно: тако се назива изложба коjа се отвара 7. фебруара у Руском дому у Београду. Она ће се састоjати од експоната коjе jе сакупило удружење потомака жртава хрватских концентрационих логора Јадовно 1941, са седиштем у главном граду Републике Српске Бањалуци. Изложба jе посвећена мемориjалном комплексу Јадовно-Госпић-Паг на териториjи западне Хрватске, где су, према истраживањима српског научника Ђуре Затезала, усташе за време Другог светског рата убиле 38 хиљада Срба.   Према признању председника удружења господина Душана Басташића, на идеjу да формира организациjу он ниjе дошао случаjно. Flash music player. ПРЕУЗМИТЕ АУДИО ФАЈЛ   Душан Басташић jе издвоjио посебно важне моменте делатности удружења за три године. Flash music player. ПРЕУЗМИТЕ АУДИО

fokus-sajt.jpg

Видео: емисија У фокусу – Изложба МОЈЕ ЈАДОВНО и однос према жртвама геноцида

Зашто потомци убиjених Срба, за разлику од „браће по страдању“ Јевреjа, немаjу развиjену културу сjећања на претке убиjене у: Јадовну, Јасеновцу, Чапљини, Новом Саду или Крагуjевцу? Коjе српске институциjе и удружења настоjе упознати инострану jавност са геноцидом почињеним над Србима у Другом свjетском рату? Шта би требало да буде културни обаразац сjећања и идентитета српског народа у односу на страдање наших предака.     О зложби Моjе Јадовно, визуелизациjа страдња …  Гости емисиjе су: предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић, Предраг Лозо испред удружења студената историjе Др Милан Васић и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ.   Уредник и водитељ Бранимир Ђуричић     Везане виjести:  Погледаjте: Емисиjа „У

pozivnica-skola-sargovac.jpg

Спомен-чесма посвећена дјеци мученицима

Позивамо Вас да у четвртак, 7. фебруара 2013. године посjетите Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствуjете обиљежавању 71-годишњице страдања 52 ученика… ОШ “Ђура Јакшић” Бања Лука Позивница Поштовани, Позивамо Вас да у четвртак, 7. фебруара 2013. године посjетите Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствуjете обиљежавању 71-годишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 10 часова, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађаjу и откривањем спомен-чесме одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете своjим присуством увеличати оваj важан догађаj. С поштовањем, Везане виjести: СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА Усташке звиjери умориле 52 ђака ОБИЉЕЖЕНА 71 ГОДИНА ОД ПОКОЉА У ДРАКУЛИЋУ ДРАКУЛИЋ, МОТИКЕ, ШАРГОВАЦ: ОБЕЗБИЈЕЂЕН БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ИЗ БАЊАЛУКЕ ДРАКУЛИЋ, МОТИКЕ И

mrkonjic-grad-pomen.jpg

ПОЛОЖЕНО ЦВИЈЕЋЕ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

МРКОЊИЋ ГРАД, 4. фЕБРУАРА /СРНА/ – Становници Мркоњић Града обиљежаваjу данас Дан општине коjи jе установљен у знак сjећања на 4. фебруар 1996. године када су се, послиjе петомjесечног избjеглиштва, Мркоњићани вратили на своjа огњишта.Тим поводом, у капели Светог апостола Марка служен jе парастос за борце погинуле у протеклом рату, након чега су делегациjе општине и Борачке организациjе положиле цвиjеће на спомен-обиљежjе масовне гробнице на православном гробљу, као и на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима испред Дома културе.     Начелник општине Дивна Аничић рекла jе да jе тужно што ни послиjе 17 година нико ниjе одговарао за злочине почињене у овом граду и да остаjе нада да ће, ипак, некад неко бити кривично гоњен за ова злодjела.

srbe-na-srbe.jpg

Србе на Србе

„Јаз између четника и партизана jе неописив. Оваj jаз jе заправо jаз између Срба самих, коjи се у међусобноj борби уништаваjу…. Изазвати подjелу, подржавати међусобно уништавање за нас представља политичку корист“[1]. Давид Синчић, усташки официр, лето 1942. Први дан фебруара се у Новом Саду обележава као Дан града. То jе у ствари дан када jе 1748. године Мариjа Терезиjа, „царица Римска, надвоjвоткиња Аустриjе, краљица Угарске, Чешке, Далмациjе, Хрватске, Славониjе, Раме, Србиjе, Галициjе . . .“ доделила мом родном граду статус слободног царског града. Овог првог фебруарског дана 2013. године, на тврђави у Петроварадину jе развиjен велики транспарент са натписом „Срећан рођендан главни граде“ са све обележjима Чанкове странке и заставом АП

deca-besmrtnosti.jpg

Видео: ДЕЦА БЕСМРТНОСТИ

Поводом молитвених и комеморативних свечаности коjима jе 23. jануара 2013. године у Новом Саду на наjвишем државном и црквеном нивоу завршено обележавање седамдесетогодишњице Новосадске и шаjкашке рациjе, коjу су спровели мађарски окупатори у jануару 1942. године, Телевизиjска продукциjа Епархиjе бачке jе, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеjа, на интернет канал You Tube поставила документарни филм „Деца бесмртности“. Оваj филм, лауреат међународних и домаћих филмских фестивала, сведочанство jе о овом геноцидном погрому, у коме jе, по сведочењу Ендреа Баjчиа Жилинског, посланика у тадашњем мађарском парламенту, убиjено наjмање 12.763 људи, жена и деце, само због тога што су били Срби, Јевреjи или Цигани. Бог нека прости душе жртвама Новосадске

slika-za-vn.jpg

Сећање на логор смрти „Јадовно“

Изложба у Руском дому посвећена страдањима Срба 1941. Фотографија и записи о првом логору смрти у Европи ПОВЕСТ „Јадовна“, првог логора смрти у Европи, у коме је током лета 1941. страдало више од 40.000 људи, биће први пут представљена у Београду. У четвртак, у Руском дому у 18 часова биће отворена изложба коју организује удружење „Јадовно 1941“, а на којој ће бити представљене фотографије и записи који сведоче о овом трагичном историјском догађају. Иако прво масовно стратиште у Европи, у коме је мучки убијено 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја, о „Јадовну“ се у послератним деценијама ћутало. Није га било ни у у уджбеницима. Хиљаде тела страдалих мушкараца, жена и

Drakulic.jpg

Свети мученици су житељи и проповједници „културе живота“.

Говор свештеника Срђана Рољића, пароха дракулићког, поводом обиљежавања 71 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. У Дракулићу, код спомен-костурнице, 03. фебрурара 2013. Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се данас на Таjни Христовоj у спомен-храму Св. вмч. Георгиjа, па сад овдjе наставили молитву у славу Јединог Истинитог и Живог Бога и у част и спомен Светих мученика бањалучких (дракулићких, мотичких и шарговачких). Јула 1833. године, француски пjесник Алфонс де Ламартин, у свом проласку кроз Ниш, о Ћеле-кули jе рекао: „Нека Срби чуваjу оваj споменик! Он ће научити њихову дjецу шта вриjеди независност jедног народа, показуjући им по какву су их циjену платили њихови очеви“  Спомен-храм

drakulic.jpg

ОБИЉЕЖЕНА 71 ГОДИНА ОД ПОКОЉА У ДРАКУЛИЋУ

БАЊАЛУКА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Служењем литургиjе и парастоса, те полагањем виjенаца на споменику у бањалучком насељу Дракулић, данас jе обиљежена 71 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић рекао jе новинарима да ова окупљања сваке године свjедоче о стравичним злочинима коjе су усташе починиле у току Другог свjетског рата над српским народом на овим просторима, од коjих jе велики броj одведен и уморен у злогласном усташком логору Јасеновац. „Никада се нећемо помирити са тим да не подсjећамо свjетску jавност и друге на масовна страдања српског народа, на огромне жртве коjе jе српски народ дао у борби за слободу и

nasi-norvezani.jpg

Група Срба са српским пријатељима Норвежанима направила прави подвиг! Још једна победа истине о Србима

English Kristian Kahrs: Драго ми jе да вас обавестим да смо освоjили потпуну победу над хрватским историjским ревизионистима, када jе реч о jугословенским партизанима у норвешким логорима. У прилогу jе протестно писмо Савеза српских удружења у Норвешкоj на чиjем jе челу Борис Максимовић. Изложба „Захвалност народа Норвешке“ jе претходно била постављена у Норвешкоj, а сада Хрватица Горана Огњеновић планира да jе постави на Универзитету у Ослу. Много добрих Норвежана и Срба у Норвешкоj су били у ово укључени, и Френк Алм Хауген ме о овоме обавестио. Када ми jе Френк писао 24. jануара, одмах сам контактирао Универзитет у Ослу, Зорицу Митић, српског доктора у Норвешкоj и Кнута Фловика Торесена, норвешког официра, аутора

brcko-simic.jpg

Милош Милојевић: Приказ књиге Љубише Симића, Брчко: „нормализација“ злочина

Књига Брчко: Нормализациjа злочина, наjновиjе издање Историjског проjекта Сребреница, представља покушаj да се ратна дешавања на териториjи Брчког сагледаjу у две равни – прво ту су сама дешавања коjа се приказуjу на основу до сада доступне грађе и друго она подjеднако говори о актуелним приликама у Босни и Херцеговини у вези са односом према овим дешавањима и неспремности надлежних институциjа да се криминална акта процесуираjу.     Суочавање са прошлошћу, коjе у српском jавном дискурсу махом подразумева непрекидно освртање на дешавања током ратова на териториjи бивше Југославиjе, има и своj институционализовани облик кроз различите трибунале и владина и невладина тела коjа би требало да понуде непристрасну и емпириjски засновану слику ових

nasi-norvezani.jpg

Good Norwegians and Serbs in Norway and all over the world are very pleased that we have stopped attempts to falsify history.

Српски Kristian Kahrs: I am pleased to inform you that we have won a complete victory over Croatian historical revisionists when it comes to Yugoslav partizans in Norwegian concentration camps.Attached you will see the protest written by the Serbian Union in Norway led by Boris Maksimović. The exhibition Thanking the people of Norway has previously been shown in at Falstad in Norway, and now the Croat Gorana Ognjenović planned to have it at the University of Oslo. A lot of good Norwegians has been involved in this, and Frank Alm Haugen made me aware of this. When Frank wrote me on Jan. 24, I immediately contacted the University of Oslo, Zorica Mitic, a Serbian doctor in Norway and Knut Flovik

jvuo-na-zastavi.jpg

ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ И ЈЕВРЕЈИ – ПРИЛОГ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

Јевреjски народ jе кроз своjу дугу и трагичну историjу доживео многа страдања и искушења. Ипак нити jедан прогон ниjе се могао мерити са нацистичким погромом коjим jе цео jевреjски народ предат уништењу.  Посебно тежак положаj Јевреjа био jе у Србиjи. Земља захваћена оружаним устанком и сама изложена страшним репресалиjама давала jе нацистима добар изговор да се, jош пре доношења одлука о „коначном решењу“, отпочне са ликвидациjом целокупне jевреjске популациjе. Без сумње jе да jе уништење Јевреjа плод одлука окупационих власти[1]. И цео систем уништења одвиjао се под директном управом и уз ангажовање искључиво немачких полициjских органа. Ипак оваква политика немачког окупатора имала jе подршку jедног дела власти и становника Србиjе.

gavrilo-ploca.jpg

НЕБОЈША МАЛИЋ: СРБИ, „МАРШ НА ДРИНУ“ И ВЕЛИЧАЊЕ МРАКА

Можда jе то последица дугогодишњег испирања мозга, али чини ми се да jе мало ко схватио пуне размере произведеног скандала поводом извођења „Марша на Дрину“ у УН пре две недеље. Па чак ни они коjи су га произвели уз помоћ медиjских саучесника, jер jе њима историjа почела од деведесетих.     Разлог што се прича о „геноцидноj србонационалистичкоj песми“ тако лако примила у западним медиjима, међутим, могао би да има врло мало везе са догађаjима из деведесетих, а много више са jедном фикс-идеjом коjа у последње време прожима академске кругове на Западу: да су за Први светски рат криви Зли Словени. Према тоj причи, да нису зли ратоборни Срби испровоцирали мирољубиву и надасве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.