Академик о српско-хрватским односима, Космету, Европи, Воjводини, Академиjи, политичарима: Циљ jе велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Своj брод смо везали за ЕУ, коjа нам одузима Космет Циљеви хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаjедињење делова Воjводине. Сви наши политичари коjи преговараjу са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То jе стандардна хрватска политика и она се лако не мења. Академик Василиjе Крестић, коjи дуги низ година изучава историjу српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштаjу у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен jе Крестић, могу се градити само на

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио jе  борбу против хрватске хаjке на све српско и jугословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био jе предратни члан Српског сокола и борац против Аустриjе и њених верних слугу Хрвата. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе  Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим,

Воjници и генерали Црвене армиjе, коjи су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србиjе, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, коjа се нашем народу и даље сервира из другосрбиjанске медиjске кухиње, а често и од стране државе. Зашто jе у Србиjи и данас непожељно да се jавно каже да су руски воjници имали кључну улогу у ослобођењу Југославиjе?     Због чега се и после промене власти не пониште срамне одлуке жутог режима да преименуjе улице широм Србиjе, коjе су носиле имена славних генерала Црвене армиjе? Да ли смо титоизам само заменили неолиберализмом, са циљем да се разбиjе и наjмања веза између српског и руског народа? Зашто

Са  закашњењем обjављуjемо текст Мирjане Бобић Моjсиловић из августа прошле године. Мишљења смо да квалитетан текст увиjек заслужуjе да се обаjви…. ЗНАМ да jе много топло, знам да jе свима лепше да буду на Ади, или на мору, уз пиво или кока-колу, знам да ниjе тренутак ни за тешку храну, као ни за тешке теме – али, ипак, jуче, 4. августа, навршило се седамнаест година откако су воjне операциjе „Олуjа“ и „Бљесак“ са лица Хрватске избрисале око 300.000 Срба, коjи су у конвоjима, оставивши све што имаjу, кренули у Србиjу. У тоj акциjи, према подацима документационо-информативног центра „Веритас“, погинуло jе или нестало 1.960 Срба, од коjих 1.205 цивила, међу њима

На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значаjу села : „Кроз све мучне периоде наше историjе, село jе било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развиjања у будућности.”(1) Места Трстена, одакле jе деловао  жупник, усташки повjереник. Соколско друштво Дубровник радило jе на оснивању соколских сеоских чета. У извештаjима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто jе: „тихи и незапажени ситни рад поjединаца соколских радника, … савjесно и

МИТРОПОЛИТ КАЛАВРИТСКИ И ЕГИЈАЛИЈСКИ АМВРОСИЈЕ Свjатjеjши патриjарх Вартоломеj се поново нашао у центру пажње jавности у вези са богословским диjалогом између Истока и Запада, између Православља и римокатолицизма. Као резултат своjе недавне, четврте по реду, посете у Ватикан у октобру 2008. године и присуства на конференциjи католичких бискупа, он jе изазвао атмосферу страха у нашоj средини. Многи су приметили његову изjаву да jе његово присуство на тоj конференциjи – „проjава деловања Духа Божиjег“. Ствара се утисак да се патриjарх жури, да трчи, да хита да уjедини цркве. Тако, у краjњоj линиjи, неки од нас схватаjу његове поступке. Ми не можемо да игноришемо протесте благочестивих чеда Цркве, не можемо их jедним

Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. – говор на отварању изложбе Моjе Јадовно у Културном Центру Новог Сада.   Ова изложбена поставка jе покушаj да се обjасни никада до крajа обjашњиво… Она jе покушаj да вратимо дуг коjи имамо према истини и нашим прецима и покушаj да се оперемо од заборава, како сам недавно чуо да га назваше, старе људске страсти.  Истовремено  jе и вапаj да не заборавимо ниjедну невину жртву,  те да jоj поново покушамо вратити име, животну причу, поглед,  као  и национални и вjерски  идентитет због коjег jе и страдала,  али и достоjанство коjи  су  jоj нажалост ускраћивани и након злочина. Свакако смо свjесни, да jе такав приступ, детерминисан