arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Ћурке из сенке Добрице Ћосића

Ћурка jе jедно мирно створење и ретко се оглашава, шета двориштем, кљуца, тражи храну, гнезди се по угловима и, рекох, углавном ћути. Али…довољно jе да почнете звиждукати и ћурке се узнемире, фиjучу, галаме из све снаге. Не знам због чега. Ако поновите звиждук то код њих производи ефекат аларма и претвара се у хистериjу. Једва се смире. Онаj ко jе одрастао на селу (а таj сам) зна о чему говорим. Сличан ефекат код jедне групациjе српског друштва, код другосрбиjанаца, „грађаниjанаца“ неокомуниста, кроатофила, производи спомињање Добрице Ћосића. Чим то име изговорите ови скачу са места, урлаjу, поплаве па поцрвене, вратови им се напну, колаче очи ко барске жабе. Њима jе Ћосић

sarajevo-pic.jpg

САРАЈЕВО МЈЕСТО ЗЛОЧИНА (видео)

УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НАГОВИЈЕСТИЛО ГРАЂАНСКИ РАТ САРАЈЕВО, 24. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Првог мартовског дана 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршиjи, у центру Сараjева, догодио се први етнички мотивисани злочин када су муслимани убили српског свата Николу Гардовића, што jе наговиjестило грађански рат у бившоj БиХ.Циjели случаj jе прилично jасан, о чему постоjе изjаве свjедока овог злочина, као и видео-касета циjелог догађаjа.  Тог дана, приjе 21 годину, сватови, окићени српским знамењима, покушали су да дођу до Старе православне цркве на Башчаршиjи, гдjе jе у Дому Свете Текле требало да обаве славски ручак. Српска застава засметала jе муслимана. Злочинци су хладнокрвно убили оца младожење Николу Гардовића, док jе свештеник Раденко Миковић рањен. Ни то им

akcija-smoneik-zrtvama.jpg

Акција: Држава да гради споменик, народ да помогне

„Подигнимо споменик жртвама геноцида“ наишла на велику подршку у jавности. Инициjативни одбор, у коjем су еминентне личности, идеjу о спомен-обележjу представиће државним институциjама   СЕРИЈА „Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до ’Олуjе’“, коjу су покренуле „Вечерње новости“ и током претходних дана обjавиле осам наставака, изазвала jе огромно интересовање jавности, не само стручне. Осим академика, угледних професора, историчара и књижевника коjи истражуjу злочине над Србима у 20. веку, jављаjу нам се бивши ратници, логораши, потомци жртава и сведоци геноцида, из свих краjева земље и расеjања апелом да се „у име невиних страдалника коначно подигне српски Јад Вашам“.       Ову величанствену идеjу да се од заборава отргну сви невино страдали у

Усташки џелат "по обављеном послу" у Јасеновцу

Срамна лицитирања српским жртвама

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олуjе“ (8). Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Павловић: Мемориjал треба да одржава сећање на злочин     СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам jе као хлеб, насушни. Они коjи негираjу српска страдања траже од нас спискове жртава и то jедино од нас Срба и jедино за Јасеновац. А, не усуђуjу се да те спискове траже од Руса, Пољака, Јевреjа, каже за „Новости“ Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку.     – Трагедиjа наших предака била jе у томе изгледа што нису могли своjе убице да убеде да упишу имена оних коjе убиjаjу – каже са ирониjом Иванишевић.

ЈДП – одбрана уметности или барикада југословенства

Поводом недоумица око статуса и финансирања овог театра, многи постављаjу питање: Како позориште са jугословенским префиксом – после свега што се овде догодило у последњих 20 година – може да буде кућа  важна за „српски национални интерес”? Државна комисиjа Републике Србиjе, основана са циљем да сачини списак институциjа културе коjе ће убудуће имати национални значаj, а тиме ваљда и буџетско финансирање или буџетску помоћ за опстанак, урадила jе први део посла и, како то обично бива кад се праве спискови, дошла на удар критике одређених делова друштва. Замерено jе што на списку нису „Филмске новости“, „Музеj жртава геноцида“, „Филмски центар Србиjе“… као ни два веома значаjна позоришта „Атеље 212“ и

stoilkovic.jpg

ИВАН СТОИЛКОВИЋ: ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ НЕ ВАЖЕ ИСТИ СТАНДАРДИ КАО ЗА ДРУГЕ

U земљама региона у овом моменту живи више од два милиона и 200 хиљада декларисаних Срба. Као и барем jош толико наших сународника коjи су, као верни Југословени, после распада СФРЈ пожурили да се брже-боље утопе у национално ткиво неког од већинских народа у околним државама, обезбеђуjући себи на таj начин разне привилегиjе. Погубно и поражаваjуће! Поjава готово незапамћена код других народа.     Ова алармантна тенденциjа самоуништења, коjа у комбинациjи са наjмаштовитиjим видовима асимилациjе већ пола века континуирано десеткуjе наш народ, уз све уважавање поjединачних инициjатива, на жалост у Србиjи никада ниjе подстакла акциjу ширих размера у смислу утврђивања надпартиjске фундаменталне националне стратегиjе коjа ће на jедан дужи период

prezivio-djecak.jpg

Редни број смрти – 40.000!

Изложба „Моjе Јадовно“, вратила сећање на страдања Срба и Јевреjа у првом усташком логору. Хиљаде људи страдало на наjсвирепиjи начин. Неки живи бацани у 32 jаме. ОНАЈ ко jе преживео логор Јадовно, ниjе његове jаме и вртаче. У беспућима Велебита, на наjсвирепиjи начин, у 32 масовне гробнице, завршило jе више десетина хиљада Срба и Јевреjа. Историографиjа се зауставила на редном броjу смрти од 40.000 људи, међу коjима су више од половине – жене и деца. Даница Мусафиjа, Београђанка, а родом из Госпића, чиjи jе отац страдао у Јадовну, оставила jе овакво сведочење: – Логор jе био ограђен бодљикавом жицом, опасан усташким митраљеским гнездима. Срби из Лике, али и других српских краjева у

vekic.jpg

„Убијали смо цивиле, јер су били непријатељи“

Ратни министар унутрашњих послова Хрватске Иван Векић признао jе у Осиjеку на суђењу Владимиру Миланковићу и Драги Бошњаку, оптуженим за убиства и прогон српских цивила у Сиску, да су власти ликвидирале цивиле и да су зато имале добре разлоге(?!). Како jе „поjаснио“, рат се не може добити а да се не усмрти неприjатељ.        Иван Векић jе истакао да су ратне власти Хрватске „имале велики проблем, а то jе да препознаjу ко су тзв. цивили међу неприjатељима“.   „Је ли цивил онаj ко се тако облачи, а има скривене намере и неприjатељски jе настроjен“ – рекао jе Векић, не обjашњаваjући на основу чега се могло препознати да неки српски цивил има „неприjатељске

ibran-mustafic.jpg

Орић је убио 1.000 Бошњака

Наjмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице jе убиjено од стране своjих сународника током пробоjа ка Тузли, jула 1995. године, зато што су постоjали спискови оних коjи „ни по коjу цену не смеjу живи да се докопаjу слободе“. О тим списковима „неподобних Бошњака“ знало jе муслиманско руководство на челу са Алиjом Изетбеговићем. Ово тврди за „Вести“ jедан од оснивача СДА и дугогодишњи члан Организационог одбора за обележавање догађаjау Сребрени ци Ибран Мустафић. Мустафић jе аутор књиге „Планирани хаос“ у коjоj jе изнео низ оптужби на рачун тадашњег муслиманског руководства да jе злочин у Сребреници био договорен између тадашњег врха СДА и САД, због чега му jе више пута прећено, а

Ратко Дмитровић

Чудне године Љубомира Петковића и Хинка Драгића

Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике Били су то дани набиjени догађаjима коjе ће будуће генерациjе изучавати као необично важне, историjске. Испод плашта димног – од топовских салви, и спаљених насеља – коjи се растакао и нестаjао, те 1918. године назиру се нове границе Европе и нове државе. Обичан свет видао jе ране, сахрањивао очеве и децу, тражио начин да започне нови живот, а они коjима jе било додељено или су мислили да им jе додељено да праве нову конфигурациjу Балкана, радили су своj посао. Краљевина Србиjа

oluja_srbi_u_kolonama.jpg

Акција: И жртве нас окупљају

Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олуjе”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић:Не мамо права на заборав.       Акциjа “Вечерњих новости” прихваћена jе са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олуjе”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут – каже наш прослављени шаховски велемаjстор Александар Матановић, творац идеjе да се од заборава отргну сви невини страдалници, од Јасеновца до “Олуjе”.   – Реч сећање требало би да одjекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће да ниjе било геноцида. Матановић jе уверен да ће помоћи и град Београд и држава, али изнад свега jе важно да помогну људи добре воље из земље и расеjања.

zrtve.jpg

Акција: Заборав је друго убиство невиних

Поздрављаjући идеjу нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjу „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим жртвама геноцида, Колунџиjа сматра да jе то природан дуг и обавеза млађих поколења, али и симбол страдалништва коjе jе, каже, Србе пратило „у стопу“.     – Боле ме, зато, оскрнављени споменици – говори песник коjи jе у збирци „Дарови и уздарjа“ написао и ово: „Рушитељу моj охоли, увек jе лакше рушити, ако поново оскрнавиш челичну ружу очева на Мраковици, знаj и запамти моjе ће срце бити прво зрно у реденику и сви ћемо ко jедан на Младенову страну стати – поново“. Колунџиjа каже да подићи споменик страдалницима значи – поштовати себе и поручуjе: „Реците не рату! Али реците

akcija-holokaust.jpg

Акција: Погром Срба још траје

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима. Аврамов: Срби су наjвеће жртве       „Спасло ме што jе Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто jе био крцат, за мене ниjе било места. Да сам стигао само сат раниjе усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то jе значило – смрт! Идеjа прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjа „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим страдалницима геноцида jе величанствен чин и наша обавеза.“   Овако говори професор др Слободан Чикарић, jедан од наших наjвећих онколога. Био jе, каже, сасвим

akcija-smoneik-zrtvama.jpg

Акција: Жртве усташа имају право на име

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (3): Матиjа Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да ниjе било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко своjих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо.         ПРЕВИШЕ смо закаснили са спомеником жртвама геноцида, па сад испада као да смо то видели од других и хоћемо да им се придружимо. Док смо се ми двоумили, други су подизали споменике жртвама геноциода коjи су наводно починили Срби (уз певање песама „Нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе“) – каже за „Новости“ академик Матиjа Бећковић.   Он подржава идеjу нашег прослављеног шахисте Александра

akcija-krestic.jpg

Акција: Споменик усташким жртвама (2)

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (2) Академик Крестић: На стубу срама су они коjи “оживљаваjу” жртве уз оптужбу да копаjу старе ране       У Јасеновцу, наjвећем и наjстрашниjем логору смрти у овом делу поробљене Европе, коjи историчари називаjу и “српски Аушвиц”, нестало jе неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста различитих националности. – Жртве не смеjу да буду заборављене – каже академик Василиjе Крестић. – Наjмање што можемо да учинимо за све страдалнике, без обзира на веру, нациjу и боjу коже, jесте да им подигнемо споменик. За опомену и незаборав. Јасеновац jе само jедан од злогласних логора смрти, а Крестић сматра да би споменик био подсећање на све

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.