arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
nevesinjska-puska.jpg

Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак против фашизма у поробљеној Европи

Јун­ски уста­нак у гор­њоj Хер­це­го­ви­ни 1941. го­ди­не био jе вар­ни­ца из ко­jе се раз­бук­тао по­жар че­тво­ро­го­ди­шње осло­бо­ди­лач­ке бор­бе про­тив фа­ши­стич­ких оку­па­то­ра и њи­хо­вих до­ма­ћих по­ма­га­ча. Био jе то спон­та­ни оп­ште­на­род­ни бунт Срба про­тив стра­вич­них зло­чи­на Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске. Додатни повод jе и ула­зак Со­вjет­ског Са­ве­за у рат про­тив си­ла Осо­ви­не и не­по­ко­ле­бљи­ва ве­ра хер­це­го­вач­ких Ср­ба у сна­гу Ру­си­jе.     Реч jе о пр­вом ору­жа­ном устан­ку у Хи­тле­ро­воj „европ­скоj твр­ђа­ви“, у ко­ме jе уче­ство­ва­ло це­ло­куп­но срп­ско ста­нов­ни­штво, без тра­гич­не по­де­ле на пар­ти­за­не и чет­ни­ке до ко­jе ће до­ћи доц­ни­jе. Наj­ве­ћи успех Јун­ског устан­ка ле­жи у томе што jе осу­jе­тио, бар при­вре­ме­но, про­jек­то­ва­ну уста­шку ге­но­цид­ну „ви­дов­дан­ску ак­ци­jу“ и довео до поновне

djordje-vukadinovic.jpg

Ђорђе Вукадиновић: Суд историје и предака

Већ видим незадовољне коментаре типа: „Јао, неће ваљда опет о Косову“?! Жао ми jе, али – хоћу. О чему друго писати у недељи у коjоj се обележава стогодишњица Првог балканског рата и Кумановске битке, када jе после више векова Космет враћено у српски државни корпус? О чему писати у недељи у коjоj нас jе поново посетио британски министар спољних послова Вилиjем Хеjг (последњи пут jе био пре две године, када jе требало ломити Београд да одустане од сопственог предлога косовске резолуциjе у Генералноj скупштини УН) и у дану када нам стиже евро-атлантски двоjац Хилари Клинтон–Кетрин Ештон да удруженим снагама jош jедном „подржи“, „охрабри“ и „подстакне“ нове српске власти (нарочито Николића

staro-sajmiste-dveri.jpg

Акција Двери „Старо Сајмиште“ – непријатељ хоће да заборавимо!

  Након чишћења и дељења информативног материjала, на месту где се налазио логор Старо Саjмиште одржан jе парастос . Служили су протоjереj Зоран Керезовић и протођакон Дамjан Божић уз благослов Патриjарха српског Иринеjа. Окупљени грађани су после службе запалили свеће и саслушали обраћања наjпре огранизатора акциjе Милана Гинића – саборца повереништва Двери – Нови Београд, историчара Радована Дамjановића, Миодрага Коjића оснивача удружења „Ћирилица“ и члана старешинства Двери, Данила Тврдишића.Снимљен jе и видео запис токa акциjе и документарни материjал о животу на Старом Саjмишту данас. Данило Тврдишић jе у свом излагању указао да се нада и да веруjе да ће ова акциjа уродити плодом и да ће се на месту злогласног логора Старо

valdhajm-banjaluka.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (14): Нациста у КГБ

Кад сам кренуо из Београда, мислио сам да одлазим заувек, а ипак сам у Италиjи остао само годину и по дана jер се у мени нешто бунило и нисам могао да се помирим са поразом, да признам победу онима коjи су на нечасан начин покушали да ме униште и као човека и као новинара – каже Данко Васовић.  Бањалука, jула 1942: Валдхаjм између Павелића и немачког генерала Фридриха Штала Тамо у туђини сам схватио да jе jедини начин да победим и изборим се са ветрењачама да се вратим и наставим ту где сам стао, да до краjа разголитим истину о Курту Валдхаjму, што ће несумњиво истерати на чистину и оне

Маркале

Докази за Маркале из сарајевског подрума с минобацачима

Армиjа БиХ jе на пиjаци Маркале извршила ратни злочин над сопственим народом, потврдио jе jош jедан официр Унпрофора, канадски маjор Џон Расел. У jедном подруму у центру Сараjева у коме су муслиманске снаге током рата држале минобацаче разног калибра, припадници УН су недуго по експлозиjи на пиjаци Маркале, 5. фебруара 1994. године, открили минобацаче ручне израде коjи су по свим карактеристикама одговарали бацачу из кога jе испаљен хитац коjи jе убио 68, а ранио 198 људи.  Ово ће током следеће недеље, на суђењу првом председнику РС, Радовану Караџићу, детаљно образложити некадашњи маjор канадске воjске Џон Расел, коjи jе током ратних година био у саставу Унпрофора у БиХ. Маjор Расел jе

vladimir_umeljic.jpg

ХРИШЋАНСКИ ПРАГМАТИЗАМ У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ (На примеру Светог Саве Српског)

„Узурпирање власти над дефинициjама са тежњом постизања монопола над истима, од стране центара политичке моћи, оличених у државним или парадржавним структурама, наjделотворниjи jе инструмент дотичних центара политичке моћи и истовремено, погонска снага прогреса и регреса у сегментарном и глобалном развоjу људског друштва.   Раст политичке моћи jе искуствено директно пропорционалан опадању привржености императиву етике људског друштва. Тиме jе узурпирање власти над дефинициjама са-одлучуjући каузални и пратећи фактор и свих социjалних девиjациjа историjе човечанства.“ (Теориjа дефиниционизма) Садржаj: –       Теза за разматрање –       Кратак историjски преглед –       Богословљење на истоку и западу –       Прагматизам у речима и на делу –       а. У хришћанском смислу –       б. У профаном смислу –       Закључно –      

krleza.jpg

МИЛО ЛОМПАР: МИРОСЛАВ КРЛЕЖА, ОСИОНИ НЕГАТОР СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ ИЛИ СМИСАО ПОВРАТКА (4)

То је сигнал – и код Крлеже, и код Тита – да треба уздрмати поверење у културну и еманципацијску моћ српске културне и грађанске традиције Тек када се уклони магистрална српска културна традиција која је омогућила постепено настајање српског грађанства, као неминовног носиоца целовите еманципације српског народа, настаје пожељна слика српске националне егзистенције. Тек тада се Крлежа може огласити романтичном похвалом прогресивности српских устаника. Кога она обухвата? „Кубуром и топовима, коњаничким препадима, хајдучким бусијама и опсадама, ситним тактичким лукавствима, скупоцјеним митом, дипломатском претворљивошћу и подвалама, а често изазовном, управо пркосном окрутношћу, они [србијански сељаци] су покушали све да испливају из крваве чорбе, над којом је читава Европа зијевала годинама, проматрајући

stradanje-soz-2012.jpg

Страдање Срба у 20. вијеку

 Светосавска омладинска заjедница Бањалука у сарадњи са Удружењем студената историjе „Др. Милан Васић“ Бањалука, организуjе циклус предавања „Мjесец сjећања на страдање Срба у XX виjеку“. „Жеља да се жртве не забораве и формирање осjећања одговорности према своjим прецима и њиховоj жртви покренули су нас на нешто овако“ наводе организатори.  Предавања ће се одржавати  петком у просториjама Светосавског културног клуба, ул. Бана Милосављевића 8 и то по сљедећем распореду:  – Петак, 02.11.2012. г. – предавање :„Наше Јадовно: култура сjећања  и памћења (1941-1945)“ – предавач др Душан Басташић, предсjедник УГ „Јадовно 1941.“  – Петак, 09.11.2012. г. – предавање :„Страдање српског православног свештенства у НДХ “, предавач jереj мр. Драган Шућур.  – Петак,16.11.2012. г. – предавање :„ Холокауст и геноцид НДХ на териториjи среза Сански Мост

vasovic-italija.jpg

Афера Валдхајм у Југославији (13): Атентат на утакмици

Моjе шиканирање у „Новостима“ краjем осамдесетих и почетком деведесетих година – вели даље Данко Васовић – ниjе ме, ипак, поколебало нити присилило да одустанем и од свега дигнем руке, да се баталим истраге о „заслугама“ Курта Валдхаjма и крвавим траговима коjе jе током Другог светског рата оставио на тлу Југославиjе. Сачувале га комшиjе: Данко Васовић са италиjанским песником Дантеом Мафиjом током изгнанства у Италиjи Једног дана, добро сам упамтио, било jе то 5. децембра 1991. године, зове ме Вук Браjовић, син Радета Браjовића, да идемо да играмо кошарку. Срели смо се у редакциjи, он се као случаjно задесио код тате. Никада раниjе ме ниjе звао нити смо ми били неки

grafit-vinkovacke-ustase.jpg

Како се поступа са Србима у Хрватској!

Графити непримереног садржаjа, са фашистичким и деструктивним порукама упућени српском народу, осванули су на згради дома културе у Пачетину. Убиj Србина, Винковачке усташе, велико латинично слово „У“, Ултрас Винковци узнемирили су мештане Пачетина, села насељеног православним Србима. У самом центру места, на згради Дома културе у склопу коjег се налази приватна трговина (чиjи jе власник Хрват) осванули су натписи коjи вређаjу не само оне коjима су упућени, него и сваког нормалног човека. Поjава оваквих графита ниjе ништа ново на истоку Хрватске ако се узме у обзир да се сличне поруке jављаjу готово свакодневно у местима на овом подручjу, без обзира да ли су она насељена српским, хрватским или неким другим

decak_iz_zute_kuce_sasa_milivojev.jpg

„ДЕЧАК ИЗ ЖУТЕ КУЋЕ“ – НАЈШОКАНТНИЈИ РОМАН

МОСКВА, 28. ОКТОБРА /СРНА/ – Публициста Саша Миливоjев, аутор књиге „Дечак из Жуте куће“, у коjоj се детаљно описуjу злочини албанских терориста на Косову, каже да jе то „наjшокантниjи роман икада обjављен у свиjету и постаће енигма за Трибунал у Хагу“.         „У улози приповедача у роману дечак-сведок прича приче о косовском рату, о jезивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и таjним затворима, о геноциду и таjним гробницама“, рекао jе Миливоjев за „Глас Русиjе“. Он се нада да ће овим романом утицати на свjетску jавност да покрене истрагу о злочинима

veritas2.jpg

Прошла 25 година од етничког чишћења 26 српских села

За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, које је спроведено 1991. године по писаној наредби државног органа Хрватске, још нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима, саопштио је данас Документационо–информациони центар „Веритаса“. Поводом 21 године од догађаја у Пожешкој котлини у којима је убијено 67 српских цивила, од којих 31 жена, „Веритас“ наводи да су злочини почињени на основу наредбе Кризног штаб општине Славонска Пожега од 29. октобра 1991. години о „евакуацији“ 26 села испод планина Папука и Псуња.  Била је то прва и једина званична наредба ове врсте у Европи послије Другог свјетског рата, која је довела до потпуног уништења 23 српска села, навео је „Веритас“.

zebrnjak.jpg

Сећање на Кумановску битку

Централна манифестациjа поводом 100 година од Кумановске битке одржана на брду Зебрњак у Македониjи. Председник Томислав Николић поручио jе да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. На брду Зебрњак у Македониjи одржана je централна манифестациjа поводом обележавања 100 година од Кумановске битке. Државну делегациjу предводио jе председник Србиjе Томислав Николић. Председник Томислав Николић поручио jе, обраћаjући се окупљенима, да jе обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизациjски преокрет Балкана, Европе и света. Николић jе рекао да данас са Зебрњака, места коjе нас спаjа, Србиjа и Македониjа шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету. „Испуњени поносом, потомци весника слободе,

nedeljkovic-kumanovska.jpg

НЕДЕЉКОВИЋ: ПРОСЛАВА 25-ГОДИШЊИЦЕ КУМАНОВСКЕ БИТКЕ 1937 ГОДИНЕ

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“. Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом трикилометра. (1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског

otkos_parastos-22.jpg

Помен страдалим билогорцима

У храму Светог Марка у Београду данас jе служен парастос и одржан помен погинулим борцима Териториjалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj од 1991. до 1995. године, те цивилима са подручjа источне Билогоре, страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа у коjима су живот изгубиле 63 особе и чиjи су егзекутори припадници паравоjних формациjа, терористичких група и поjединци организовани или подржани од хрватских власти, дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“, чиjе jе сjедиште у Београду, а парастос jе почетком у 11.00 часова служио протоjереj-ставрофор Траjан Коjић, уз саслужење више свештеника, саопштено jе Срни из овог удружења. Већину страдалих, 37 од укупног

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.