САРАЈЕВО, 20. МАРТА /СРНА/ – Академик из Сараjева Мухамед Филиповић тврди да jе идеjа о бошњачкоj држави и данас присутна код поjединих високопозиционираних бошњачких политичара. “Због идеjе о бошњачкоj држави, неке особе и данас фигурираjу веома високо у бошњачкоj политици, али таква идеjа jе неизводљива”, рекао jе Филиповић. Филиповић jе за федералне медиjе испричао да су заговорници идеjе о стварању муслиманске државице у рату били Алиjа Изетбеговић и Харис Силаjџић. Он jе навео да jе Алиjа Изетбеговић потписао споразум у Женеви, у љето 1993. године, коjим се прихвата приjедлог међународне заjеднице о уређењу БиХ као униjе три различите државе. Према Филиповићевим риjечима, овим потписом унутар БиХ би се створила муслиманска

ЗАГРЕБ, 19. МАРТА (СРНА) – У загребачком Жупаниjском суду данас jе за понедjељак, 26. март, одгођено суђење бившем помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу, коjи jе оптужен за ратни злочин против српских цивила на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Суђење jе одгођено, jер jе утврђено да jе члан судског виjећа Јадранка Мандушић у истрази испитивала jедног од свjедока, преносе хрватски медиjи. До почетка суђења требало би да буде именован нови члан трочланог судског виjећа пред коjим би суђење формално требало да почне испочетка. Мерчеп jе раниjе, након читања оптужнице, изjавио да се не осjећа кривим. Он jе оптужен за убиство 43 људи, међу коjима су и

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Међународна комисиjа за нестала лица (ИЦМП) годинама jе прикривала да су посмртни остаци пуковника Авде Палића, команданта Жепачке бригаде Армиjе РБиХ коjи jе нестао у септембру 1995, пронађени jош 2001. године у масовноj гробници у околини Рогатице, како би власти Републике Српске држала под сталним политичким притиском, пише “Прес”. Лист jе у посjеду повjерљивог дописа ОХР-а од 29. jануара 2007. године у коме jе Петер Бас Бакер, тадашњи замjеник високог представника, у име Комисиjе Владе Републике Српске за рjешавање судбине несталог Палића, тражио од директорке ИЦМП-а Кетрин Бомбергер да ДНК узорке Палићевих сродника циљано упореди са неидентификованим тиjелима ексхумираним у новембру 2001. године у Враголовима, селу надомак

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић изjавио jе да jе Центар урадио све што jе било у његовоj моћи да се предмети ратних злочина што квалитетниjе припреме и прослиjеде надлежним правосудним органима, те истакао да jе чињеница да се могло више, али да расположива финансиjска средства то нису дозвољавала. Он jе напоменуо да би се овом, прилично осjетљивом проблематиком требало бавити много више извршилаца у односу на броj службеника коjи се тренутно налазе на евиденциjи Центра. “У ситуациjи смо да по систематизациjи имамо много већи броj извршилаца, али се због немогућности запошљавања налазимо у оваквоj позициjи. Даjемо максимум, али jе то недовољно да

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Посланик СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић наjбољи jе одговор на питање да ли jе БиХ потребно правосуђе какво данас има, jер би у свакоj нормалноj земљи особа попут њега већ одавно била у затвору, а не у парламенту, рекао jе предсjедника Републичке организациjе породица погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић. “(Мехмедовићево) образложење да ништа ниjе знао о злочинима коjе су починили муџахедини на подручjу Тешња док jе био начелник Центра jавне безбjедности /ЦЈБ/ просто су невjероватни и вриjеђаjу интелигенциjу сваког мислећег човjека”, истакао jе Митровић, оцjенивши да српски посланици у парламенту БиХ не смиjу одустати од захтjева да се преиспита Мехмедовићева

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу “Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa” oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –