Светозар Шарац из Крњака на Кордуну, у то вриjеме тридесетшестогодишњак, приватни аутопревозник, све док jе жив памтиће 21. септембар 1991. године. Наиме, тога дана, одазиваjући се на мобилизациjски позив, обукао jе СНБ униформу и узео пушку, те са осталим резервистима из свог села воjним камионом кренуо у Карловац да, како им jе речено, из касарне „Логориште“, коjа jе била у окружењу хрваских паравоjних jединица, помогну у извлачењу материjално – техничких средстава. Успут, код касарне „Мекушjе“, придружило им се и неколико воjника и официра из редовног састава ЈНА. Испред моста на риjеци Корани, њихова два возила са укупно 27 људи, зауставили су припадници хрватске полициjе у шареним униформама, коjи су им, након

Комеморативним свечаностима 26. и 27. септембра на Крфу и острву Видо обележава се 96. годишњица доласка српске воjске на та грчка острва у знак сећања на око 250.000 страдалих цивила и припадника српске воjске. Поред церемониjа одавања државних и воjних почасти биће изведени и краћи уметнички програми у извођењу наjбољих ђака Шабачке, Панчевачке, Смедеревске, Чачанске, Лазаревачке и гимназиjе Владичиног Хана, коjи учествуjу у наградном студиjском путовању коjе за циљ има обилазак српских воjних мемориjала у Републици Грчкоj. Помену и комеморативним свечаностима присуствоваће и представници више српских удружења за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. Србиjа ће бити представљена на ниском нивоу, а српску делегациjу ће предводити државни секретар Министарства рада, запошљавања

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст из Новог Сада Александар Вељић згрожен jе изjавом бискупа Милета Боговића, коjи негира стравичне злочине над Србима и Јевреjима у усташком логору смрти „Јадовно“, почињене почетком Другог свjетског рата.“Згранут сам чињеницом да jедан високи католички свештеник, као што jе Боговић, негира наjгрозниjе злочине на тлу Европе, почињене у логору `Јадовно`, као и чињеницу да су усташе убиjале Србе и Јевреjе на начине коjи људски разум не може ни да замисли“, навео jе Вељић у данашњем саопштењу. Он jе подсjетио да jе недавно католички свештеник Стjепан Разум релативизовао злочине почињене у концентрационом логору „Јасеновац“, називаjући их „српским митом“. Вељић jе истакао да jе несхватљиво

У зaгрeбaчкoj Гaлeриjи Нoвa 18. сeптeмбрa oтвoрeнa je излoжбa „Спoмeници у трaнзициjи. Рушeњe спoмeникa НOБ-a у Хрвaтскoj“, кoja сe мoжe рaзглeдaти идућa двa мjeсeцa. Tри млaдe кустoсицe, Лaнa Лoврeнчић, Рeбeццa MцKay и Tихaнa Пупoвaц, уз oргaнизaциjску пoдршку СНВ-a и WХW-a, приje гoдину дaнa крeнулe су у рeaлизaциjу излoжбe кoja сe нe бaви сaмo прoблeмoм физичкoг рушeњa спoмeникa НOБ-a, нeгo тoм прoблeму приступa и кao идeoлoшкoм и пoлитичкoм питaњу. – Moнoгрaфиjу o штeти кoja je учињeнa нa спoмeничкoм нaсљeђу НOБ-a, у кojoj je eвидeнтирaнo три oд укупнo сeдaм хиљaдa спoмeникa, нaпрaвиo je СAБA 2000. гoдинe. Приje три гoдинe крeнулa je инициjaтивa СНВ-a дa сe изрaди дoкумeнтaциja стaњa спoмeникa НOБ-a, кaкo би

Хамбург – Есесовци водили уређивачку политику у престижном немачком недељнику све до осамдесетих година прошлог века. Редакциjа хамбуршког „Шпигла”, водећег политичког магазина Немачке и наjтиражниjег недељника Европе, суочила се минулог викенда са немилом прошлошћу. Према изjавама учесника jавне дискусиjе, прошле суботе, уређивачка епоха „Гебелсових наследника” траjала jе до осамдесетих година прошлог века, односно до одласка у пензиjу старих нациста. Израз „Гебелсови наследници” дословце одговара чињеницама. Вилфрид фон Овен, у рату ађутант Хитлеровог министра за пропаганду Јозефа Гебелса, био jе дугогодишњи дописник „Шпигла” из Јужне Америке, премда jе у Немачкоj покренута истрага против њега због глорификациjе „jунаштва армиjа Трећег раjха”. Невоља по „Шпигл” утолико jе већа, jер jе Вилфрид фон Овен успео

У oргaнизaциjи Вeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Oпштинe Бoрoвo 15. сeптeмбрa oдржaн je пaрaстoс жртвaмa рaтa oд 1991. дo 1996. кojи су служили бoрoвски свeштeници, прoтojeрej-стaврoфoр Чeдo Лукић, прoтojeрejи Mилeнкo Грeбић и Mилaдин Спaсojeвић тe прoтoђaкoн Дрaгaн Сeрдaр. Oкупљeни су у мoлитви зaпaлили свeћe зa пoгинулe члaнoвe свojих пoрoдицa, рoђaкe, приjaтeљe и кoмшиje стрaдaлe у пoслeдњeм рaту, oдajући им тaкo пoчaст и чувajући успoмeну нa њих. – Прoшлa je 21 гoдинa oд стрaдaњa српскoг нaрoдa у Хрвaтскoj, кao и стрaдaњa нaших сугрaђaнa. Oстaвили су вeлику прaзнину, првo у свojим пoрoдицaмa, a oндa у мeсту и oргaнизaциjaмa у кojимa су дeлoвaли и рaдили. Жeлимo дa их сe сeћaмo и дa им нa

Након формирања Црквеноопштинског савета у Малом Лошињу, древном градићу jедног од четири наjвећа острва Кварнерског залива, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, у просториjама Српског народног виjећа одржана jе прва конститутивна седница овог тела.     Након чина призивања Светог Духа и полагања заклетве, члановима Савета се обратио протоjереj-ставрофор Мићо Костић, парох риjечки, захваливши се будућим сарадницима на прихватању часне, тешке и одговорне дужности коjу су примили на себе. Пожелевши сваког успеха у будућем раду, отац Мићо jе отворио радни део седнице са предложеним дневним редом, на коjем су се нашле тачке коjе се тичу окупљања верника и установљења богослужбеног поретка. У недостатку богослужбеног простора присутни су изразили

Москва – На jедном од руских државних ТВ канала премиjерно jе приказан документарни филм „За ким не звоне звона” – о драматичноj судбини манастира и храмова на Косову – без обзира на чињеницу да jе филм био приказан веома касно ноћу, забиљежио jе велику гледаност, преноси “Глас Русиjе”.   Сценариста Сергеj Барабанов обjашњава да jе све што jе видио током рата на просторима бивше Југославиjе оставило страшан утисак на њега. Пошто jе православац, наjтеже су га ипак погодили уништени манастири. – Та рана jе остала у срцу. И све вриjеме сам хтио да причам људима о томе, о тоj страшноj трагедиjи. У кинематографиjи jе све прилично споро и требало ми