После ослобођења и уједињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, које је цијелу ову борбу изводило, цијенило је након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у јединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заједничке домовине …” . (1)   На иницијативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана је 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била је Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандије у Дубровнику. Поново је изабрана за председницу Задруге јуна 1921. Један од главних циљева задруге

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвија се кроз „хрватску православну заједницу“, претечу „хрватске православне цркве“, која је недавно добила свог првог „свештеника“ и свој први „храм“, изјавио је Срни предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Он је рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватској показују да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краја 19. вијека и идеолога усташтва, рађа своје плодове и у 21. вијеку. „Етничко чишћење Срба физичким ликвидацијама и протјеривањем, које је започео Анте Павелић 1941. у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вријеме `неовисне државе Хрватске`, настављено је суптилнијим методама – однарођивањем и превјеравањем, што показује и најновији

Док је попис становништва из 2001. године показао како је етничка слика Хрватске након рата драстично измијењена, новообјављени подаци из прошлогодишњег пописа показују како су сви напори који су у протеклом десетљећу подузимани ради повратка избјеглих Срба и стварања увјета за одрживи повратак имали само половичан успјех. У прилог томе иду подаци из УНХЦР-а који у 2012. години биљеже само 55 повратника, што значи да је повратак Срба практички заустављен Док је попис становништва из 2001. године показао како је етничка слика Хрватске након рата драстично измијењена, новообјављени подаци из прошлогодишњег пописа показују како су сви напори који су у протеклом десетљећу подузимани ради повратка избјеглих Срба и стварања увјета за одрживи повратак имали

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао је предавање у Јерусалиму о вишеслојности религијског аспекта конфликта на Косову и Метохији. Епископ Јован говорио је о историји и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицају агресивног атеизма за вријеме социјалистичке Југославије и псеудо и квазирелигиозности пројављеним у вријеме нестанка Југославије. ”Без разумевања свештене димензије Косова и Метохије и тога да се у бившој Југославији историја углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности који су на сцени у конфликту на Косову и Метохији и вишеструко га обликују“, рекао је епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патријарха српског Иринеја у Пећкој Патријаршији и секретар Одбора

Латиница Одмиче вријеме, године, мјесеци, дани… старимо и нестајемо. Иза нас оста још једно „прохујало љето“ са свим својим радостима, тугама, успјесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима. Оде неповратно, за увијек!   Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они који вјерују у боље сутра и они који немају куда. Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима ускладиштена а памћења у књигама прецртана. Ако се историја понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увијек на нама?   И прије су одлазили наши

Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости, Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада. Као што само име каже, област којом се наша установа бави је култура. А реч ”култура”, као и ”култ”, упућује на идеју неговања онога што заједница сматра битним или поштовања достојним. Савремена цивилизација, као наша најшира заједница, изнад свега поштује људски живот. Зато је наш свет из корена уздрмала вест о постојању логора смрти у Другом светском рату. Ако је за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства. Напротив. Свим логорима у Европи је управљао само један убилачки, чудовишни политички пројекат: немачки нацизам. Једини изузетак је био други, једнако чудовишни пројекат: хрватско

У Вишеграду је синоћ приказана прва, још незавршена, верзија документарног филма „Спокој краја“ аутора Милана Никодијевића из Врњачке Бање који говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мјесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографије овог документарца Зоран Дебељак објаснио је да је његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, који су преживјели усташки масовни покољ жена, дјеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао је да је из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у којима је прецизирано да је у усташком покољу у селу Милошевићи

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравној речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио је на Кољевићев лични допринос у најужој групи која је повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српској. Док се јубиларна 20-годишњица примиче крају, а новој 21. се приближавамо, ово је први пут у последњих најмање 15 година да се из политичког врха помиње историјски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до којих је дошло

Да право и правда нису исто и да ће требати још пуно времена да све жртве рата буду једнако третиране, најбоље знају чланови удруге Правда из Бјеловара. Њих стотину заступа интересе свих оних којима су током деведесетих година минирани стамбени објекти на подручју изван ратног дјеловања. Умјесто одштете, посљедњих годину и по на њихове адресе учестало стижу рјешења о наплати судских трошкова за изгубљене спорове против Републике Хрватске, која није осигурала заштиту њихове имовине. Нагомилани током дугих судских година, ти трошкови данас износе и до сто хиљада куна.     Један од најдрастичнијих примјера је онај Гојка Чизмића, који је након правомоћно одбијеног тужбеног захтјева због високих парничних трошкова на јавној

НОВИ САД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изјавио је да папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна не утврде непорециву истину о том логору и ставе историјску тачку на то стратиште. “Није реално очекивати од Светог Оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину”, рекао је надбискуп Хочевар у интервјуу новосадском “Дневнику”. Он је упитао “због чега Хрватска и Србија коначно не оформе заједничку комисију која ће ставити тачку на различита виђења јасеновачког логора, на лицитирање бројем жртава”, и зашто се “пребацује Цркви за нешто што би претходно морало да уради друштво”.