После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвиjа се кроз „хрватску православну заjедницу“, претечу „хрватске православне цркве“, коjа jе недавно добила свог првог „свештеника“ и своj први „храм“, изjавио jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Он jе рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватскоj показуjу да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краjа 19. виjека и идеолога усташтва, рађа своjе плодове и у 21. виjеку. „Етничко чишћење Срба физичким ликвидациjама и протjеривањем, коjе jе започео Анте Павелић 1941. у вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вриjеме `неовисне државе Хрватске`, настављено jе суптилниjим методама – однарођивањем и превjеравањем, што показуjе и наjновиjи

Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли сaмo пoлoвичaн успjeх. У прилoг тoмe иду пoдaци из УНХЦР-a кojи у 2012. гoдини биљeжe сaмo 55 пoврaтникa, штo знaчи дa je пoврaтaк Србa прaктички зaустaвљeн Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао jе предавање у Јерусалиму о вишеслоjности религиjског аспекта конфликта на Косову и Метохиjи. Епископ Јован говорио jе о историjи и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицаjу агресивног атеизма за вриjеме социjалистичке Југославиjе и псеудо и квазирелигиозности проjављеним у вриjеме нестанка Југославиjе. ”Без разумевања свештене димензиjе Косова и Метохиjе и тога да се у бившоj Југославиjи историjа углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности коjи су на сцени у конфликту на Косову и Метохиjи и вишеструко га обликуjу“, рекао jе епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патриjарха српског Иринеjа у Пећкоj Патриjаршиjи и секретар Одбора

Latinica Одмиче вриjеме, године, мjесеци, дани… старимо и нестаjемо. Иза нас оста jош jедно „прохуjало љето“ са свим своjим радостима, тугама, успjесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима. Оде неповратно, за увиjек!   Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они коjи вjеруjу у боље сутра и они коjи немаjу куда. Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима ускладиштена а памћења у књигама прецртана. Ако се историjа понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увиjек на нама?   И приjе су одлазили наши

Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости, Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада. Као што само име каже, област коjом се наша установа бави jе култура. А реч ”култура”, као и ”култ”, упућуjе на идеjу неговања онога што заjедница сматра битним или поштовања достоjним. Савремена цивилизациjа, као наша наjшира заjедница, изнад свега поштуjе људски живот. Зато jе наш свет из корена уздрмала вест о постоjању логора смрти у Другом светском рату. Ако jе за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства. Напротив. Свим логорима у Европи jе управљао само jедан убилачки, чудовишни политички проjекат: немачки нацизам. Једини изузетак jе био други, jеднако чудовишни проjекат: хрватско

У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло

Да право и правда нису исто и да ће требати jош пуно времена да све жртве рата буду jеднако третиране, наjбоље знаjу чланови удруге Правда из Бjеловара. Њих стотину заступа интересе свих оних коjима су током деведесетих година минирани стамбени обjекти на подручjу изван ратног дjеловања. Умjесто одштете, посљедњих годину и по на њихове адресе учестало стижу рjешења о наплати судских трошкова за изгубљене спорове против Републике Хрватске, коjа ниjе осигурала заштиту њихове имовине. Нагомилани током дугих судских година, ти трошкови данас износе и до сто хиљада куна.     Један од наjдрастичниjих примjера jе онаj Гоjка Чизмића, коjи jе након правомоћно одбиjеног тужбеног захтjева због високих парничних трошкова на jавноj

НОВИ САД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изjавио jе да папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна не утврде непорециву истину о том логору и ставе историjску тачку на то стратиште. “Ниjе реално очекивати од Светог Оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину”, рекао jе надбискуп Хочевар у интервjуу новосадском “Дневнику”. Он jе упитао “због чега Хрватска и Србиjа коначно не оформе заjедничку комисиjу коjа ће ставити тачку на различита виђења jасеновачког логора, на лицитирање броjем жртава”, и зашто се “пребацуjе Цркви за нешто што би претходно морало да уради друштво”.