arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
dubrovnik-petrova-ulica.jpg

Народна женска задруга Дубровник – тако су отимали Хрвати

После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге

dusan-bastasic-obracanje.jpg

Завршено етничко чишћење Срба

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвиjа се кроз „хрватску православну заjедницу“, претечу „хрватске православне цркве“, коjа jе недавно добила свог првог „свештеника“ и своj први „храм“, изjавио jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Он jе рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватскоj показуjу да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краjа 19. виjека и идеолога усташтва, рађа своjе плодове и у 21. виjеку. „Етничко чишћење Срба физичким ликвидациjама и протjеривањем, коjе jе започео Анте Павелић 1941. у вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вриjеме `неовисне државе Хрватске`, настављено jе суптилниjим методама – однарођивањем и превjеравањем, што показуjе и наjновиjи

kraj-sna-o-povratku.jpg

Kрaj снa o пoврaтку

Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли сaмo пoлoвичaн успjeх. У прилoг тoмe иду пoдaци из УНХЦР-a кojи у 2012. гoдини биљeжe сaмo 55 пoврaтникa, штo знaчи дa je пoврaтaк Србa прaктички зaустaвљeн Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли

Ратко Дмитровић

Дубровник, место највећих хрватских фалсификата

Како су Аустриjа и Католичка црква, за невероватно кратко време, мање од jедног века, граду Дубровнику променили историjске предзнаке, избрисали скоро све српске трагове, а у хрватску историjу, културу и науку уписали имена коjа немаjу ни наjмање везе са Хрватима У години коjа jе пред нама Хрватска улази у Европску униjу. Уз Хрвате коjи тим поводом ликуjу (због „коначног отклона од Балкана“) приличан jе броj оних коjи страхуjу од утапања ове државе у велику заjедницу земаља и народа. Ти и такви Хрвати плаше се могућности да им се у огромном европском базену, у коjем разни суверенитети не значе ништа или значе веома мало, не разводњи национална боjа и уништи национални

episkop-jovan-culibrk.jpg

Епископ Јован одржао предавање о Косову

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао jе предавање у Јерусалиму о вишеслоjности религиjског аспекта конфликта на Косову и Метохиjи. Епископ Јован говорио jе о историjи и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицаjу агресивног атеизма за вриjеме социjалистичке Југославиjе и псеудо и квазирелигиозности проjављеним у вриjеме нестанка Југославиjе. ”Без разумевања свештене димензиjе Косова и Метохиjе и тога да се у бившоj Југославиjи историjа углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности коjи су на сцени у конфликту на Косову и Метохиjи и вишеструко га обликуjу“, рекао jе епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патриjарха српског Иринеjа у Пећкоj Патриjаршиjи и секретар Одбора

nikola-kobac.jpg

Новогодишња честитка Србима из Хрватске за љето 13-2013.

Latinica Одмиче вриjеме, године, мjесеци, дани… старимо и нестаjемо. Иза нас оста jош jедно „прохуjало љето“ са свим своjим радостима, тугама, успjесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима. Оде неповратно, за увиjек!   Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они коjи вjеруjу у боље сутра и они коjи немаjу куда. Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима ускладиштена а памћења у књигама прецртана. Ако се историjа понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увиjек на нама?   И приjе су одлазили наши

andrej-fajgelj.jpg

Говор директора Културног центра Новог Сада Андреја Фајгеља на војвођанској премијери филма ”Кад сване дан” Горана Паскаљевића

Поштовани аутори и глумци, уважене званице, драги гости, Желим да вас поздравим у име Културног центра Новог Сада. Као што само име каже, област коjом се наша установа бави jе култура. А реч ”култура”, као и ”култ”, упућуjе на идеjу неговања онога што заjедница сматра битним или поштовања достоjним. Савремена цивилизациjа, као наша наjшира заjедница, изнад свега поштуjе људски живот. Зато jе наш свет из корена уздрмала вест о постоjању логора смрти у Другом светском рату. Ако jе за утеху, логори нису били кривица читавог човечанства. Напротив. Свим логорима у Европи jе управљао само jедан убилачки, чудовишни политички проjекат: немачки нацизам. Једини изузетак jе био други, jеднако чудовишни проjекат: хрватско

„СРПСКЕ ГОЛГОТЕ 20. ВИЈЕКА“ У МЈЕСТУ АУСТРОУГРАСКОГ ЛОГОРА

У Умјетничкој галерији у Добоју одржано je књижевно вече на којем су се представили учесници конкурса Књижевног клуба „Јован Дучић“ из овог града о теми „Српске голготе 20. вијека“. На конкурсу је учествовало 15 пјесника из Републике Српске и Србије, а трочлани жири додијелио је прво мјесто Жељки Аврић из Сремске Митровице, друго Бериславу Благојевићу из Бањалуке и треће Миши Ђурђевићу из Дервенте.  „Сви пјеснички радови представљу сублимацију родољубовог поетског квалитета и историјских догађања, које се може мјерити са најбољим пјесничким остварењима, јер та поетска ријеч свједочи о времену којег пјесник доживљава заједно са својим народом“, изјавио је Срни предсједник жирија Василије Шајиновић. Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору

spokoj-kraja.jpg

ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРАЦ „СПОКОЈ КРАЈА“

У Вишеграду jе синоћ приказана прва, jош незавршена, верзиjа документарног филма „Спокоj краjа“ аутора Милана Никодиjевића из Врњачке Бање коjи говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у вишеградском мjесту Стари Брод на Дрини. Директор фотографиjе овог документарца Зоран Дебељак обjаснио jе да jе његова екипа снимала и монтирала филм три године и да у њему говори десетак стараца и старица, коjи су преживjели усташки масовни покољ жена, дjеце и стараца у Старом Броду. Писац Момир Крсмановић рекао jе да jе из Савезног завода за статистику узео податке пописа становништва из 1954. године у коjима jе прецизирано да jе у усташком покољу у селу Милошевићи

nikola-koljevic.jpg

Сећање на осниваче Републике Српске

Ко су оснивачи Републике Српске? У петак су у Бањалуци промовисана сабрана дела првог потпредседника Републике Српске, професора др Николе Кољевића. А у поздравноj речи актуелни председник Републике Милорад Додик подсетио jе на Кољевићев лични допринос у наjужоj групи коjа jе повела српски национални покрет 1990. и ударила темеље Српскоj. Док се jубиларна 20-годишњица примиче краjу, а новоj 21. се приближавамо, ово jе први пут у последњих наjмање 15 година да се из политичког врха помиње историjски и логички континуитет од стварања до очувања РС. У међувремену, то неки политичари нису смели, неки нису хтели, а неки су и сами били инволвирани у поделе и сукобе до коjих jе дошло

sudski-zavod-zg.jpg

Дo сaдa идeнтифицирaнo укупнo 751 пoсмртни oстaтaк српских жртaвa

Meђу лeшeвимa eксхумирaним у зaдњих jeдaнaeст гoдинa из мaсoвних, зajeдничких и пojeдинaчних грoбницa, нa Зaвoду зa судску мeдицину Meдицинскoг фaкултeтa у Зaгрeбу, идeнтифицирaнo je joш 17 пoсмртних oстaтaкa лицa српскe нaциoнaлнoсти, стрaдaлих нa пoдручjу Ликe, Дaлмaциje, Koрдунa, Бaниje, Зaпaднe и Истoчнe Слaвoниje у врeмeну oд 1991. дo 1995. гoдинe. Meђу идeнтифицирaнимa су: Влaдимир Душaнa Дрoбaц (1952) из Kрушeвцa;Никoлa Teoдoрa Kрajнoвић (1927) из Kипa, Дaрувaр; Сaрa Tривунa Kричкoвић(1921) из Читлукa, Гoспић; Mилкa Mилaнa Бaсaрa (1921) из Гoрњe Брусoвaчe, Вojнић; Mиjo Илиje Дaнojeвић (1937) из Kипa, Дaрувaр; Пeтaр Стeвe Пoлугa(1933) из Дaрувaрских Бaтињaнa, Дaрувaр; Никoлa Пaвлa Љубoтинa (1911) из Рaткoвцa, Oкучaни; Aнкa Mилaнa Нинкoвић (1915) из Meдaрa, Oкучaни; ЖeљкoНикoлe Лaлoш (1969) из Koсoвцa, Oкучaни; Вукaшин Пeтaрa Бoжичић (1935) из Пaклeницe, Oкучaни; Влaдo Рaдe Koвaчeвић (1947) из Бoрoвцa, Oкучaни;Дeсaнкa Чeдe Вукoтић (1925) из Бeoгрaдa; Пeтaр Пaвлa Вукoтић (1919) из Бeoгрaдa; Mлaдeн Mилутинa Вучић (1968) из Рajићa, Oкучaни; Бoшкo ЂурeMилинкoвић (1940) из Пaклeницe, Oкучaни; Рajкo Лaзe Tривунчић (1947) из Jaсeнoвцa, Oкучaни и Вeснa Mирe Чукoвић (1977) из Бaњa Лукe. Meђу идeнтифицирaнимa су и пoсмртни oстaци 18-гoдишњe

snd_prebilovci.png

Наставак геноцида над Србима

Формирање „Хрватске православне заjеднице“ jе доказ да се сви облици геноцида над Србима примjењуjу и у новоj независноj Хрватскоj, успостављеноj 1991. године, изjавио jе Срни предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура.“ Да jе коначно нестаjање Срба у Хрватскоj скоро готова ствар свjедоче и резултати пописа становништва у тоj држави. Не само да jе укупан броj Срба смањен у односу на претходни попис, већ jе фрапантна разлика између броjа оних коjи се изjашњаваjу као Срби и оних коjи коjи говоре српским jезиком и припадаjу Српскоj православноj цркви“, каже Јахура. Он наводи да би таквим резултатима били презадовољни и усташки поглавник Анте Павелић и кардинал Алоjзиjе Степинац. „За упућене

prkos.jpg

Молитвени помен у Пркосу Ласињском

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном

dinamit-tekst-novossti.jpg

Динамит у дворишту, мине у закону

Да право и правда нису исто и да ће требати jош пуно времена да све жртве рата буду jеднако третиране, наjбоље знаjу чланови удруге Правда из Бjеловара. Њих стотину заступа интересе свих оних коjима су током деведесетих година минирани стамбени обjекти на подручjу изван ратног дjеловања. Умjесто одштете, посљедњих годину и по на њихове адресе учестало стижу рjешења о наплати судских трошкова за изгубљене спорове против Републике Хрватске, коjа ниjе осигурала заштиту њихове имовине. Нагомилани током дугих судских година, ти трошкови данас износе и до сто хиљада куна.     Један од наjдрастичниjих примjера jе онаj Гоjка Чизмића, коjи jе након правомоћно одбиjеног тужбеног захтjева због високих парничних трошкова на jавноj

hocevar.jpg

Надбискуп Хочевар: Папа неће посетити Јасеновац док Срби и Хрвати не утврде истину о њему

НОВИ САД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изjавио jе да папа неће посетити Јасеновац док год српска и хрватска страна не утврде непорециву истину о том логору и ставе историjску тачку на то стратиште. “Ниjе реално очекивати од Светог Оца да обиђе Јасеновац док год две стране користе то стратиште за међусобна препуцавања, уместо да се боре и изборе за непорециву истину”, рекао jе надбискуп Хочевар у интервjуу новосадском “Дневнику”. Он jе упитао “због чега Хрватска и Србиjа коначно не оформе заjедничку комисиjу коjа ће ставити тачку на различита виђења jасеновачког логора, на лицитирање броjем жртава”, и зашто се “пребацуjе Цркви за нешто што би претходно морало да уради друштво”.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

БРАНКО..

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.