arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
stefan_lene.jpg

СЈЕВЕРУ КОСМЕТА ДАТИ АУТОНОМИЈУ

БЕОГРАД, 20. МАРТА (СРНА) – Технички диjалог Београда и Приштине треба да постане више политички и треба га усмjерити на питање аутономиjе сjевера Косова – оциjенио jе Штефан Лене, експерт фондациjе „Карнеги Европа“ и бивши опуномоћеник за Балкан некадашњег високог представника ЕУ Хавиjера Солане. Лене jе у анализи за европски огранак Карнегиjеве фондациjе за међународни мир истакао да jе потребан амбициозниjи процес у диjалогу Београда и Приштине и предложио да се преговори усмjере на питање аутономиjе сjевера Косова, као и да ЕУ хитно одреди специjалног изасланика коjи би водио оваj процес. „Процес би требало да почне ускоро, али ће морати да има и припремну фазу шатл-дипломатиjе између Београда, Приштине и

crna_legija_majica.jpg

У центру града продавница са нацистичком одјећом

У jедноj продавници у центру Загреба продаjе се одjећа чиjи натписи величаjу неонацистички покрет и злогласну легиjу Независне државе Хрватске. Продавница „Изван контроле“ у Амрушевоj улици нуди одjећу марке „Том Штаjнер“, познату по подилажењу неонацистичком покрету, на коjоj не изостаjу свастика, црно сунце и остала обиљежjа нациста, као и маjице са броjним натписима на коjима се велича НДХ. Власници продавнице наjавили су на Феjсбук профилу да 10. априла, на дан оснивања НДХ-а, у продаjу стиже нова колекциjа – маjице посвећене Плавоj дивизиjи. Феjсбук профил jе обрисан након што се, послиjе медиjских позива, више ниjе могло приступити страници продавнице. Савез антифашистичких бораца у Хрватскоj сматра да та продавница вриjеђа културу сjећања

srna.png

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАШКОГ ГЕНОЦИДА 22. АПРИЛА

Помен жртвама усташког геноцида у Доњоj Градини биће одржан 22. априла, одлучио jе данас у Бањалуци Организациони одбор. На сjедници су усаглашени оквирни програм и протокол коjима jе, између осталог, предвиђено полагање виjенаца и цвиjећа, помен и парастос жртвама у Спомен подручjу „Доња Градина“ и обраћање званичника. Утврђени су и носиоци активности ради припреме обиљежавања. Договорено jе да академиjа, поводом обиљежавања овог догађаjа, буде одржана 21. априла у Козарскоj Дубици. Предсjедник Републике Српске Милорад Додик, коjи jе и предсjедник Организационог одбора, изразио jе увjерење да ће оваj догађаj, и ове године, бити достоjанствено обиљежен и успjешно организован, саопштено jе из кабинета предсjедника Српске. У Доњоj Градини и Јасеновцу страдало jе

Томислав Мерчеп

СУЂЕЊЕ МЕРЧЕПУ ВРАЋА СЕ НА ПОЧЕТАК

ЗАГРЕБ, 19. МАРТА (СРНА) – У загребачком Жупаниjском суду данас jе за понедjељак, 26. март, одгођено суђење бившем помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу, коjи jе оптужен за ратни злочин против српских цивила на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Суђење jе одгођено, jер jе утврђено да jе члан судског виjећа Јадранка Мандушић у истрази испитивала jедног од свjедока, преносе хрватски медиjи. До почетка суђења требало би да буде именован нови члан трочланог судског виjећа пред коjим би суђење формално требало да почне испочетка. Мерчеп jе раниjе, након читања оптужнице, изjавио да се не осjећа кривим. Он jе оптужен за убиство 43 људи, међу коjима су и

icmp.jpg

САКРИВАЛИ ТИЈЕЛО ДА БИ УЦЈЕЊИВАЛИ СРПСКУ

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Међународна комисиjа за нестала лица (ИЦМП) годинама jе прикривала да су посмртни остаци пуковника Авде Палића, команданта Жепачке бригаде Армиjе РБиХ коjи jе нестао у септембру 1995, пронађени jош 2001. године у масовноj гробници у околини Рогатице, како би власти Републике Српске држала под сталним политичким притиском, пише „Прес“. Лист jе у посjеду повjерљивог дописа ОХР-а од 29. jануара 2007. године у коме jе Петер Бас Бакер, тадашњи замjеник високог представника, у име Комисиjе Владе Републике Српске за рjешавање судбине несталог Палића, тражио од директорке ИЦМП-а Кетрин Бомбергер да ДНК узорке Палићевих сродника циљано упореди са неидентификованим тиjелима ексхумираним у новембру 2001. године у Враголовима, селу надомак

janko.jpg

ЦЕНТАР РАДИО У СКЛАДУ СА МОГУЋНОСТИМА

БАЊАЛУКА, (СРНА) – Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић изjавио jе да jе Центар урадио све што jе било у његовоj моћи да се предмети ратних злочина што квалитетниjе припреме и прослиjеде надлежним правосудним органима, те истакао да jе чињеница да се могло више, али да расположива финансиjска средства то нису дозвољавала. Он jе напоменуо да би се овом, прилично осjетљивом проблематиком требало бавити много више извршилаца у односу на броj службеника коjи се тренутно налазе на евиденциjи Центра. „У ситуациjи смо да по систематизациjи имамо много већи броj извршилаца, али се због немогућности запошљавања налазимо у оваквоj позициjи. Даjемо максимум, али jе то недовољно да

Срна

МЕХМЕДОВИЋ ШТИТИО МУЏАХЕДИНЕ И ЗЛОЧИНЕ

БАЊАЛУКА, /СРНА/ – Посланик СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудин Мехмедовић наjбољи jе одговор на питање да ли jе БиХ потребно правосуђе какво данас има, jер би у свакоj нормалноj земљи особа попут њега већ одавно била у затвору, а не у парламенту, рекао jе предсjедника Републичке организациjе породица погинулих и заробљених воjника и несталих цивила Недељко Митровић. „(Мехмедовићево) образложење да ништа ниjе знао о злочинима коjе су починили муџахедини на подручjу Тешња док jе био начелник Центра jавне безбjедности /ЦЈБ/ просто су невjероватни и вриjеђаjу интелигенциjу сваког мислећег човjека“, истакао jе Митровић, оцjенивши да српски посланици у парламенту БиХ не смиjу одустати од захтjева да се преиспита Мехмедовићева

devic.jpg

ДАНАС ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ „СРПСКА ЗА ДЕВИЧ“

БАЊАЛУКА, 18. МАРТА /СРНА/ – У бањалучкоj спортскоj дворани „Борик“ данас ће бити одржан хуманитарни концерт под називом „Српска за Девич“, коjи организуjе Клуб навиjача „Црвене звезде“ Републике Српске и Удружење грађана „Делиjе“ из Бањалуке. Концерт jе дио акциjе коjа jе, према риjечима организатора, покренута с циљем изградње зида, дугог око 170 метара, око манастира Девич на Косову и Метохиjи у коjем се тренутно налази шест монахиња. Организатори напомињу да се монахиње налазе у неприjатељском окружењу и да су свакодневно изложене притисцима, те да jе због наjава повлачења КФОР-а, коjи обезбjеђуjе оваj вjерски обjекат, неопходно направити заштитни зид. Из Клуба додаjу да су навиjачи из Србиjе у сличним акциjама до

skup_hag.jpg

Ни Хaг нe прoписуje oдштeтe жртвaмa

Дoбрa сурaдњa нaдлeжних oргaнa, пoвjeрeњe и исти стaндaрди у пoступцимa услoв су зa eфикaсниje прoцeсуирaњe пoчинилaцa рaтних злoчинa, aли би трeбaлo вoдити вишe рaчунa и o жртвaмa, рeчeнo je нa oкруглoм стoлу „Нужнoст учинкoвитиjeг прoцeсуирaњa рaтних злoчинa jaчaњeм рeгиoнaлнe сурaдњe и прoцeсуирaњeм зaпoвjeднo oдгoвoрних oсoбa“ oдржaнoм у Зaгрeбу. Oтвaрajући скуп, вoдитeљицa Дoцумeнтe Вeснa Teршeлич нaглaсилa je дa joш увиjeк ниje ствoрeн дoбaр oднoс прeмa жртвaмa рaтних злoчинa, пoзивajући свe нaдлeжнe нa прeкид прaксe нaплaћивaњa судских трoшкoвa oд oних кojимa су oдбиjeнe тужбe прoтив Хрвaтскe, aли и нa успoстaвљaњe фoндoвa из кojих би свe жртвe билe oбeштeћeнe. – Jeдинe цивилнe жртвe рaтa у Хрвaтскoj кojимa ниje признaт стaтус jeсу цивилнe жртвe српскe нaциoнaлнoсти –

Ratko-Dmitrovic.jpg

Неподобно порекло великих мајстора „Загреб филма“

Пише Ратко Дмитровић То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ ниjе помогло троjици легендарних цртача, маjстора филма, да живе мирно у новоj хрватскоj држави, па су двоjица од њих побегла у иностранство. Проблем jе било њихово српско порекло Чак и данас – двадесет година после првих великих притисака, физичких малтретирања и убистава Срба по урбаним деловима Хрватске и свега што jе у том смислу обелодањено – готово сваки Хрват ће вам на ову тему поновити исто: Да, било jе поjединачних случаjева некоректног односа према Србима, али то се никако не може сматрати масовном поjавом. У наставку „одбране“ чућете како никаквих проблема у већим градовима, од Загреба

Ratko-Dmitrovic.jpg

Хоће ли нам Ђуро опростити

Пише Ратко Дмитровић Филм Душана Ковачевића „Балкански шпиjун“ припада самом врху српске и jугословенске кинематографиjе, ремек-дело коjе би, да jе снимљено у Холивуду, било значаjниjе од „Грађанина Кеjна“ али … Судбина jе то малих народа, њихове уметности и продукциjе те уметности у свету. У „Балканском шпиjуну“, на самом краjу, у бриљантном монологу (без премца у светском филму) коjи изговара Бата Стоjковић, постоjи и она чувена реченица: „Ђура ће ти опростити што те тукао“. Е, та реченица савршено тумачи ово што jе пре неки дан стигло из Загреба, са адресе тамошњег Хрватског хелсиншког одбора (ХХО). Потписник jе председник ХХО, Иван Звонимир Чичак. О чему се ради? У Београду су представљене две

snv-baner.jpg

Будaj: СДП чaк инeртниjи oд ХДЗ-a

Хрвaтскa влaст и дaљe сe прaви мутaвa нa зaхтjeвe Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и Maргeлoвoг институтa oд крaja фeбруaрa, кojимa je oд Сaбoрa зaтрaжeнo дa сe oдрeкнe пoкрoвитeљствa нaд кoмeмoрaциjoм нa Блeибургу, aли и нa приjeдлoгe дa сe сприjeчe нeки други видoви истицaњa устaшких симбoлa. Дoсaд je нa брojнe зaхтjeвe прoтив устaшки симбoлa рeaгирao jeдинo министaр пoлициje Рaнкo Oстojић, кojи je прeдмeт прoслиjeдиo зaгрeбaчкoj пoлициjи, aли сe свe нa крajу зaвршилo у дoмeни кoмунaлних рeдaрa. Aнтифaшистички бoрци истaкнули су дa je Сaбoр вишe oд дeцeниje пoкрoвитeљ oкупљaњa кoje сe oд сaмoг пoчeткa прeтвoрилo у oкупљaњe устaшa, њихoвих пoтoмaкa и истoмишљeникa кaкo би слaвили прoпaлу НДХ и слaли пoрукe мржњe нa рaчун

nada_dimic.jpg

Нaдa Димић и културa сjeћaњa

Пoзивaмo вaс нa oбиљeжaвaњe 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић кoje ћe сe oдржaти у Oбрaзoвнoм цeнтру Спoмeн пoдручja Jaсeнoвaц 18.03.2012. у 12 сaти. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa oргaнизирa приjeвoз aутoбусoм из Зaгрeбa уз плaћaњe пaртиципaциje у изнoсу 30,00 кн. Зaинтeрeсирaни сe мoгу jaвити нa брoj тeлeфoнa 091 521 45 65 (Дрaгицa Лoврeкoвић) гдje ћe сaзнaти дeтaљнe инфoрмaциje o пoлaску и пoврaтку. Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Рeпубликe Хрвaтскe, Цeнтaр зa жeнскe студиje, Зaгрeб, Дoцумeнтa: Цeнтaр зa суoчaвaњe с прoшлoшћу, Зaгрeб, Филoзoфски фaкултeт Свeучилиштa у Зaгрeбу, Цeнтaр зa кoмпaрaтивнo-хистoриjскe и интeркултурнe студиje, Виjeћe српскe нaциoнaлнe мaњинe и Српскo нaрoднo виjeћe пoзивajу Вaс дa судjeлуjeтe у прoгрaму oбиљeжaвaњa 70. oбљeтницe смрти Нaдe Димић

22.jpg

Чичкова јалова работа на умањивању злочина

Предсjедник Хрватског хелсиншког одбора /ХХО/ Иван Звонимир – Чичак требало би да се више позабави заштитом угрожених права потомака жртава усташког режима да на достоjан начин обиљежаваjу страдање чланова своjих породица, умjесто jалове работе на умањивању злочина у злогласноj НДХ – сматра предсjедник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Реагуjући на недавну изjаву предсjедника ХХО Ивана Звонимира – Чичка да подаци Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу представљаjу „jезик мржње“, Басташић каже за Срну да jе „постало уобичаjено да било какво и било чиjе помињање мегазлочина коjе су починили припадници хрватског народа у вриjеме НДХ изазове салве бурних реаговања код припадника тог истог народа“. „То jе и разумљиво, пошто прљави и

matija_beckovic.jpg

Матија Бећковић: Зашто Србија…

Пише Матиjа Бећковић Србиjа jе земља скупе судбине. Спас jоj ниjе дошао са оне стране са коjе се надала и децениjама очекивала. Воjислав Коштуница предлаже да се коначно окрене самоj себи, држећи на уму питање  коjе jе поставио Слободан Јовановић: „Докле jедан народ може ићи да не изгуби своjу слободу и не упрља своjу част?“ Част ми jе да вас поздравим у Новом Саду, родном месту Слободана Јовановића, у име Фонда „Слободан Јовановић“, издавача књиге коjу вечерас представљамо. Годину дана по рођењу сина, Владимир Јовановић обjавио jе у овом граду књигу „Основи снаге и величине српске“ и посветио jе свом jединцу. У тоj посвети су и ове речи: „У првоj радости с коjом сам

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.