arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
hitler1.jpg

Адолф Хитлер Турцима продаје „прави мушки“ шампон за косу

РЕКЛАМА у траjању од 13 секунди изазвала jе контроверзе у Турскоj те навела жидовске удруге на жустру реакциjу. У њоj се поjављуjе прерађени говор нацистичког вође Адолфа Хитлера, али оваj пута у функциjи рекламирања шампона за косу. „Ако не носите женске хаљине, онда не требате нити користити њезин шампон“, виче са говорнице Адолф Хитлер те закључуjе како сада постоjи „прави шампон за мушкарце“. Многе жидовске удруге рекламу сматраjу гњусном. Турска жидовска заjедница сматра како jе „потпуно неприхватљиво кориштење Хитлера“ у реклами. Недвоjбено jе како се маркетиншка агенциjа водила паролом да се за „добрим коњем прашина диже“ и да jе свака реклама у медиjима добра. Диjелом су имали право, jер сада

general_draza.jpg

Антифашисти против рехабилитације

Загреб — Савез антифашистичких бораца и антифашиста (САБА) Хрватске данас jе оштро критиковао судски процес за рехабилитациjу Драгољуба Драже Михаиловића у Србиjи. „Процес с настоjањем рехабилитациjе четничког команданта и четничког покрета наjистакнутиjи jе пример претварања осведоченог злочинца у невину жртву и антифашисту“, наводи се у саопштењу. Та организациjа оцењуjе да се и у Хрватскоj рехабилитуjу усташе, али на другачиjи начин, односно, како се наводи, претварањем у припаднике такозване Домовинске воjске коjа под тим називом никад ниjе постоjала. „Све извесниjа рехабилитациjа четничког команданта Драже Михаиловића и четничког покрета нанеће наjвећу штету спрском народу, као што и рехабилитациjа усташтва наноси штету хрватском народу“, истиче САБА. Судски процес у Београду за рехабилтациjу Михаиловића

mercep_u_sudu.jpg

Мерчеп поново негирао кривицу

Загреб — Томислав Мерчеп поново jе одбацио кривицу за ратни злочин над српским цивилима на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине, краjем 1991. године. „Оптужница jе жалосна“, рекао jе ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп, коjи се поново изjаснио о кривици будући да jе суђење формално почело изнова. Због процедуралне грешке суђење jе прошле седмице одложено, jер jе утврђено да jе чланица судског већа у истрази испитивала jедног од сведока, због чега ниjе могла да води главну расправу. На данашњем рочишту судско веће jе измењено, а у наставку су испитани нови сведоци, међу коjима и супруга jедне од жртава Боже Велебита, Вjера Велебит. Она jе изнела потресно сведочење о

КОЛИКО СЕ СРБА ВРАТИЛО У ХРВАТСКУ

У Загребу jе, 27. фебруара ове године, промовисана студиjа „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студиjа отвореног процеса“, коjу jе наручио УНХЦР, а чиjи су аутори проф. др. сц. Милан Месић и др. сц. Драган Багић, истакнути академици с подручjа миграциjа и друштвених истраживања те предавачи на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Поменути академици су, такође по наруџби УНХЦР-а, израдили и прву студиjу из раздобља 2006-2007. године „Одрживост мањинског повратка у Републици Хрватскоj“. Већина медиjа у региону су представљању ове студиjе поклонили доста пажње, вjероватно и због присуства предсjедника Хрватске, Иве Јосиповића и шефа Делегациjе Европске униjе у Хрватскоj, амбасадора Паула Вандорена. Поред изjава аутора студиjе и високих госта, медиjи

nada_dimic_kultura_sjecanja.jpg

Нaдa Димић у култури сjeћaњa

Oкруглим стoлoм „Нaдa Димић у култури сjeћaњa“ oбиљeжeнa je 70. гoдишњицa њeнe смрти. Хистoричaри и нeвлaдини aктивисти присjeтили су сe бoрбeнoг путa и стрaдaњa Нaдe Димић, кoja je joш у Нaрoднooслoбoдилaчкoj бoрби у вeликoм диjeлу Хрвaтскe пoстaлa симбoл зa хрaбрoст. У Дивoсeлу, рoднoм сeлу нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић, дaнaс ниткo нe живи, њeнe бистe Tрeћe хaпшeњe билo je и пoсљeдњe Нaдa Димић рoђeнa je 6. сeптeмбрa 1923. у Дивoсeлу, a нaкoн Гoспићa нaстaвљa шкoлoвaњe нa Tргoвaчкoj aкaдeмиjи у Зeмуну, гдje je први пут ухaпшeнa и мучeнa. С нeпуних 15 гoдинa пoстaje скojeвкa, сa 17 члaницa KПJ, a у jуну 1941. билa je првa жeнa бoрaц Сисaчкoг пaртизaнскoг oдрeдa. Учeствoвaлa je

Срна

ПРВО НАДОКНАДИТИ УНИШТЕНУ ИМОВИНУ

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА (СРНА) – Асоциjациjа удружења расељених лица, повратника и избjеглица у Републици Српскоj подржава закон, чиjа примjена ће доприниjети да се у Српскоj гради легално, али приjе тога овим категориjама становништва треба надокнадити ратом уништену имовину, рекао jе предсjедник Асоциjациjе Воjислав Милишић. „Легално jе и да се избjеглим и расељеним лицима прво надокнади њихова ратом уништена и оштећена имовина, након чега ће они моћи да плате уређење грађевинског земљишта, ренту и остале обавезе“, рекао jе Милишић Срни. Милишић сматра да власти не би требало да врше било какав притисак на ове категориjе становништва у погледу легализациjе стамбених обjеката, све док не добиjу компензациjу за уништену или оштећену имовину

andjelina_1.jpg

СРПСКЕ ЖРТВЕ: АНЂЕЛИНА ЏОЛИ НАС ЈЕ УВРИЈЕДИЛА

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА (СРНА) – Филм Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“ ствара искривљену слику догађаjа у БиХ и увредљив jе за српске жртве, оциjенили су представници удружења жртава из Републике Српске након што су, како наводе, одгледали филм. Организациjа породица заробљених и погинулих бораца, Савез логораша и Републички центар за истраживање ратних злочина у заjедничком саопштењу коjе jе обjавила Међународна инициjатива за праћење антисрбизма наводе да jе Џоли дискриминисала српске жртве и изjедначила их са злочинцима. „У филму ниjе приказана ниjедна српска жртва, а сваки ратни злочинац jе Србин“, истакнуто jе у саопштењу. Српкиња Љ. Љ, коjа jе силована у протеклом рату у БиХ, поручила jе Џолиjевоj да

Манастир Гомирје

Посјета манастиру Гомирје

Активисти Српског Друштва Задужбина су за викенд 17-ог и 18-ог марта посjетили наjзападниjи српски манастир у Европи – Гомирjе. Манастир датира из краjа 16-ог виjека и налази се у Горским Котарима, општина Врбашка. Главни разлог наше посjете био jе испомоћ у обављању послова око манастира, jер тренутно тамо живе 3 стариjе монахиње и отац Михаjло, коjи не може све сам да стигне. Суботу смо искористили за обављање потребних послова, да би након вечере коjу су нам спремили, отишли на Вечерњу службу. У недељу након Св. Литургиjе и Причешћа, смо обишли оближње село и извор риjечице Рибњак гдjе смо имали прилику да уживамо у приjатељском разговору са О. Михаjлом, те предивним

kultura_sjecanja_i_pamcenja.jpg

Сјећање и памћење

Удружење студената историjе др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсjека за историjу, пониjело jе искру очувања сjећања на Холокауст и геноцид. Чули смо да jе Музеj Републике Српске тек приjе шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом свjетском рату у истом музеjу, ни jедном рjечjу ниjе спомињала наjвеће губилиште на овим просторима, током година постоjања злочиначке НДХ. Чуваj се и Бог ће те чувати. “Срби су закаснили 50 година“, рече Ариjе Ливне, савjетник предсjедника Републике Српске. Закаснили са покушаjем да сачуваjу сjећање на своjе страдање из средине наjгорег виjека човjечанства. Удружење студената историjе др Милан

avion.jpg

За част професије, за образ отаџбине!

Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. jуришног пука пред борбено полетање Аеродром Лађевци, 24.03.1999. Синови моjи драги, Тигрови 98. jуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеноj лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на jедан такав лет, данас вас водим на лет са коjег се можда нећете вратити. Можда jе ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То jе привилегиjа само нас одабраних. И данас као необроjено пута у нашоj историjи, не наређуjе наша команда. Србиjа нас зове анђели моjи челични! Иста она у коjоj проведосмо наше наjлепше дане. Србиjа зове! Испод наших

ivica_dacic.jpg

УТВРДИТИ ТАЧАН БРОЈ СРПСКИХ ЖРТАВА

БЕОГРАД, (СРНА) – Министар унутрашњих послова Србиjе Ивица Дачић изjавио jе да jе jасно да jе циљ НАТО бомбардовања Србиjе 1999. године било стварање независне државе Косово и истакао да jе обавеза државе да у наjскориjе вриjеме утврди тачан броj погинулих током тромjесечног бомбардовања. „Срби никада нису преброjали жртве ниjедног рата, од балканских, преко два светска, а посебно последњег грађанског рата на Балкану“, рекао jе Дачић у бази специjалне полициjске jединице САЈ, гдjе положио виjенац погинулим припадницима те jединце. Он jе рекао да се српски народ увиjек клонио могућност да преброjавањем своjих жртава не повриjеди националне осеjћаjе других, док су за то вриjеме други прецизно знали колко jе њихових страдало

prnjavor_panorama.jpg

ТРАДИЦИОНАЛНИ ИЗЛАЗАК НА МОТАЈИЦУ

ПРЊАВОР, 26. МАРТА (СРНА) – Борачка организациjа општине Прњавор организовала jе jуче излазак некадашњих сабораца и свих заинтересованих суграђана на обронке планине Мотаjице, локалитет Липе, како би обиљежила почетак одбране овог подручjа у протеклом рату. Предсjедник општинске Борачке организациjе Владо Живковић подсjетио jе да jе Други одред формиран с циљем заштите и одбране становника Прњавора, Дервенте и Трестенаца, а да су на Мотаjици запосjеднуте прве одбрамбене линиjе. У почетку су у борбена деjства биле укључене пjешадиjске чете из Трстенаца, Смртића и Велике Илове и вод из Печене Илове, уз подршку артиљериjских jединица, да би им се 2. маjа 1992. године придружиле чете из Поточана и Штрбаца, одред „Вукови с Вучиjака“

Томислав Мерчеп

ДАНАС НАСТАВАК СУЂЕЊА МЕРЧЕПУ

ЗАГРЕБ, 26. МАРТА (СРНА) – Пред загребачким Жупаниjским судом за данас jе наjављен наставак суђења бившем помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу, коjи jе оптужен за ратни злочин против српских цивила на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Расправа од 19. марта одгођена jе за данас, jер jе утврђено да jе члан судског виjећа Јадранка Мандушић у истрази испитивала jедног од свjедока. Законом jе забрањено да судиjе коjе су водиле или на неки други начин учествовале у истражном поступку буду чланови виjећа коjе води главну расправу. Именовањем новог члана трочланог судског виjећа суђење би опет требало формално започети, jављаjу хрватски медиjи. Мерчеп jе раниjе, након читања оптужнице,

srna.png

ПРИ КРАЈУ ИСТРАГА ЗА ЈЕДНОГ ОСУМЊИЧЕНОГ ЗА ЗЛОЧИНЕ У СИЈЕКОВЦУ

САРАЈЕВО, 23. МАРТА /СРНА/ – Истрага Тужилаштва БиХ jе при краjу за jедно осумњичено лице за ратни злочин над српским цивилима у Сиjековцу 26. марта 1992. године, речено jе Срни у Тужилаштву БиХ. „За већи броj осталих осумњичених лица истрага су наставља“, навели су у Тужилаштву БиХ, не желећи да прецизираjу када ће и да ли доћи до подизања оптужнице. Шведска jе краjем октобра 2011. године изручила БиХ Земира Ковачевића, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима у Сиjековцу и Босанском Броду 1992. године, од када се налази у притвору Суда БиХ. Ковачевић се сумњичи се да jе као припадник ХВО-а учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању, присиљавању на принудни

sijekovac.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДВАДЕСЕТЕ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНА

БРОД, 26. МАРТА (СРНА) – У цркви Свете великомученице Огњене Мариjе у Сиjековцу данас ће бити служена Света архиjереjска литургиjа поводом 20 година од злочина над Србима у овом мjесту. Литургиjом коjа ће почети у 9.00 часова биће настављен програм обиљежавања 20. годишњице, коjи jе почео 23. марта округлим столом о теми „Први ратни злочин у БиХ 1992. године – злочин у Сиjековцу“ у Банском двору у Бањалуци. Према прогаму обиљежавања овог злочина коjи се догодио приjе званичног почетка рата у БиХ, у 11.00 часова биће служен парастос погинулим цивилима, у 11.30 часова предвиђено jе полагање цвиjећа на спомен-плочу, у 11.45 часова обраћање званичника, док jе за 12.00 часова наjављен

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.