arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Емил Влајки

Српско-хрватски односи – Боље пакт него рат

5. фебруар 2012.

Босна и Херцеговина је, засигурно, најмрачнији дио западне цивилизације. С једне стране, она је највећи планетарни лабораториј гдје своје умијеће политичког мешетарања настоје оправдати све регионалне и свјетске силе. С друге стране, на овом малом простору се сукобљава неколико религија с најчешће крвавим сценаријем. У посљедњих двадесет година збивају се фундаментални процеси, не само у БиХ, већ и на подручју читаве екс-Југославије. Посебно се уништава Србија као могући партнер Русије против које Запад покреће нови хладни рат. У самој БиХ фаворизира се, посебице од стране Сједињених Држава, политички ислам, а на штету двају кршћанских народа: Хрвата и Срба. Ово посљедње неминовно доводи до тензија међу три конститутивна народа с могућношћу

Ратко Дмитровић

Шта су 1954. године хтели Павелић и Стојадиновић

5. фебруар 2012.

Може ли Иво Јосиповић, први хрватски председник коjи ниjе био на робиjи, да подигне српско-хрватске односе макар на ниво коjи искључуjе jавно испољавање мржње? Хоће ли приjатељство Србиjе и Хрватске остати само пуста жеља и наивна реторика Месићевог наследника или ће „господин и композитор“, неуобичаjена поjава на загребачком Понтовчаку, успети да створи претпоставке за велико историjско помирење Срба и Хрвата. У ближоj или даљоj историjи, свеjедно jе? Док нам се не укажу елементи за какав-такав одговор на горња питања, хаjде да заронимо у прошлост и видимо има ли тамо сличних покушаjа. ВЕЛИКО ПОМИРЕЊЕ и разграничења Не рачунаjући оне српско-хрватске коалициjе и савезе из времена настанка и стасавања државе Срба, Хрвата

pozivnica_jaksic.jpg

ПОЗИВНИЦА

5. фебруар 2012.

Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2012. године посjетите Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствуjете обиљежавању 70 – огодишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађаjу и откривањем спомен-плоче одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете своjим присуством увеличати оваj важан догађаj. С поштовањем, директор Дарко Томић

racak_najava.png

РАЧАК – ЛАЖИ И ИСТИНЕ

5. фебруар 2012.

Браћо и сестре, Српско друштво Задужбина Вас позива на проjекциjу документарног филма РАЧАК – ЛАЖИ И ИСТИНЕ Недеља, 5. фебруар у 18 часова ПЦ Словениjалес, Дунаjска цеста 22, Љубљана Улаз слободан ДОБРОДОШЛИ! Извор: sd-zaduzbina.com

Drakulic.jpg

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ПОКОЉА

5. фебруар 2012.

Служењем литургиjе и парастосом у бањалучком насељу Дракулић, данас ће бити обиљежено 70 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, коjи jе извршен 7. фебруара 1942. године. На дан злочина 7. фебруара биће освештан и споменик убиjеним ученицима у школи у Шарговцу, гдjе jе заклано 52 дjеце. Новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић рекао jе да броj жртава геноцида у Дракулићу и околним селима никад неће бити егзактно утврђен, али да он сигурно ниjе мањи од 2 300, од чега jе 550-оро дjеце, а сви до jедног су убиjени хладним оружjем. Он jе додао да jе геноцид у Дракулићу и

Милорад Пуповац

Пуповац: Желимо кандидатуру Србији

4. фебруар 2012.

Председник Одбора за спољну политику Хрватског сабора Милорад Пуповац изjавио jе да жели да Србиjа у марту добиjе статус кандидата за ЕУ. Пуповац jе примио у службену посету амбасадора Србиjе Станимира Вукићевића с коjим jе разговарао о европскоj будућности региона, саопштила jе канцелариjа за односе с jавношћу Хрватског сабора. „Желимо да Србиjа у марту добиjе статус кандидата, као што се надамо да и друге земље региона имаjу европску перспективу“, изjавио jе Пуповац. Он jе оценио да jе регион jугоистока Европе и његово позиционирање у европском простору од виталног значаjа за хрватске националне интересе, што се препознаjе у хрватскоj спољноj политици. „Хрватска и Србиjа као ретко коjе земље на европском простору

spiskovi.jpg

ЕКСХУМАЦИЈА САХРАЊЕНЕ ИСТИНЕ

3. фебруар 2012.

БИЈЕЉИНА, 3. ФЕБРУАРА (СРНА) – Велики руски књижевник Гогољ написао jе чувене „Мртве душе“, црну критику друштва у коме ништа ниjе свето, па ни трговање мртвим људима – након што се упореди броj страдалих у протеклом рату до кога jе дошао Истраживачко-документациони центар БиХ /ИДЦ/ са оним коjи егзистира као вишегодишњи медиjским стереотип, постаjе jасно да jе пропаганда далеко надмашила (сурову) реалност са jасним циљем: представити jедну страну као апсолутну жртву, а противника као (геноцидног) агресора. Броjка од 300 000 убиjених припадника само jедног народа (Бошњака) годинама jе озбиљно цитирана у водећим западним медиjима без изузетка, да би своj фалсификовани живот наставила у европским и свjетским интитуциjама и „добацила“ до глобално наjjаче пропагандне творнице –

povratnici_stariji.jpg

Нeмoгућa мисиja зa стaриje пoврaтникe

3. фебруар 2012.

Нajтeжe je штo смo ми стaриje живoтнe дoби. Усaмљeни, бoлeсни, у гoдинaмa кoje нису aтрaктивнe зa нeки нoви пoчeтaк, нe видимo рjeшeњe oвoj нeизвjeснoсти. Бившa Влaдa успjeлa je прoнaћи срeдствa дa купи стaнoвe у кojимa смo сaдa, a oву мoлимo дa нaм смaњи oткупну циjeну, кaжe 73-гoдишњи пoврaтник Д. J. Joш прoшлe гoдинe, Влaдa je дoниjeлa oдлуку o oткупу стaнoвa у влaсништву Рeпубликe Хрвaтскe зa бившe нoситeљe стaнaрскoг прaвa извaн пoдручja oд пoсeбнe држaвнe скрби и у Пoдунaвљу. Прeмa пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд лaњскoг мaртa дo дeцeмбрa примљeнo je 1.050 зaхтjeвa зa oткуп стaнoвa, нo дoсaд нити jeдaн стaн ниje oткупљeн. Зaштo je тoмe тaкo, упитao je министрa рeгиoнaлнoг

slavko-maljkovic.jpg

BRAĆA MALJKOVIĆI

3. фебруар 2012.

Ћирилица Oni koji su se ljeta gospodnjeg 1941. godine iz bilo kojih razloga i pod bilo kakvim okolnostima zatekli daleko od Livna i Livanjskog polja, koji se nijesu našli u ovoj dolini krvi i suza, u ovom paklu mržnje i bezumlja, mnogo kasnije su shvatili kako ih je Bog imao na umu i kako im je sreća bila naklonjena. Radovan Maljković je, tako, kao vojni zarobljenik, dospio u Bavarsku, u lager Stalag 13 B. Ostavio u Livnu punu kuću, ostavio braću i sestre da čeznu i tuguju za njim. S proljeća 1942. godine, na adresu Radovanove sestre Darinke stiglo je pismo. Robijško, ali u njemu radosna vijest: Radovan živ, nije

POBRATIMSTVO JANDRE KOVAČA

3. фебруар 2012.

Ћирилица Kompletan ustaški plan i strategija uništenja srpskog življa, ne samo u Livnu i okolini, počivala je na faktoru tajnosti i potpunog iznenađenja. Mučki su pripremali pokolje i na sve načine nastojali da glas o zločinima ne ide pred njima, da se već u susjednom selu ne čuje za pokolj prije nego što selo bude blokirano. One koji su se tih dana kojim slučajem zatekli van sela nije imao ko na vrijeme upozoriti na opasnost pa su obično upadali u klopke i umjesto kuća i ukućana zaticali pustoš i krvnike. Umjesto toplih kućnih njedara čekala ih je sigurna smrt. Tako je u vrijeme pokolja u Čelebiću, na Ognjenu Mariju i

jovan-sundecic.jpg

NI PILE NIJE UTEKLO

3. фебруар 2012.

По неким подацима за око осам стотина жртава усташких покоља у Ливну и селима у ливањскоj котлини ниjе имао ко заплакати нити свиjећу запалити. Заувиjек су угашена многа огњишта, искориjењене циjеле породице, не остало трага ни од одиве.     Ћирилица    Po nekim podacima za oko osam stotina žrtava ustaških pokolja u Livnu i selima u livanjskoj kotlini nije imao ko zaplakati niti svijeću zapaliti. Zauvijek su ugašena mnoga ognjišta, iskorijenjene cijele porodice, ne ostalo traga ni od odive.    U tom pogledu je sigurno najkarakterističniji slučaj sela Golinjeva, rodnog mjesta velikog humaniste, pjesnika i neumornog borca za slogu i jedinstvo srpskog i hrvatskog naroda, Jovana Sundečića.    Krvnici su tog zlog ljeta

Ratko-Dmitrovic.jpg

Чедност пред вратима Европске уније

3. фебруар 2012.

Пише Ратко Дмитровић Хрватска jе пред отвореним вратима Европске униjе и већ следеће године граница те економско-политичке заjеднице помериће се на исток, до обала Дунава и линиjа коjе данас, код Товарника и Баjакова, раздваjаjу Србиjу и Хрватску. Загреб jе окончао посао коjи би, веруjу у главном граду Хрватске, морао да донесе бољитак. Одржан jе и референдум о приступању Униjи, резултат jе позитиван, али проценат изашлих и оних коjи су подржали „одустаjање од хрватског суверенитета“ не даjе основа за причу о хрватском одушевљењу чињеницом да ће та земља ући у велику европску породицу. Одредницу „ЗА“ заокружило jе милион и триста хиљада Хрвата. Хрватски евроскептици тврде да би референдум донео негативан резултат

Правда ру

Одбрана независности и отпор „великој“ БиХ

3. фебруар 2012.

Република Српска jе од потписивања Деjтонског споразума не само бранила своjу независност већ се успротивила „великоj“ БиХ, коjа постоjи само захваљуjући вољи Запада, пише руска „Правда“ у тексту поводом 20 година РС. „Важна улога у овоме jе личност предсjедника РС Милорада Додика, кога Срби у БиХ виде као наjразумниjег политичара коjи брани националне интересе до самог краjа“, наводи се у чланку под насловом „Република Српска: 20 година борбе“. Лист додаjе да чак и под међународним притиском Додик не само да jе био у стању да одбрани суверенитет РС у домаћим питањима, већ jе спроводио и своjу спољну политику. БиХ због чврстог става Додика ниjе признала независност Косова, за разлику од

Срна

РИЈЕЧ ГЕНОЦИД – ПРОЈЕКАТ БОШЊАЧКОГ ПОЛИТИЧКОГ ВРХА

3. фебруар 2012.

БАЊАЛУКА, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Риjеч геноцид био jе проjекат бошњачког политичког врха на самом почетку рата у бившоj СФРЈ, на чиjоj су реализациjи Бошњаци радили током свих ратних година како би се представили као жртве, истичу саговорници „Фокуса“. На сjедници ратног Предсjедништва БиХ, одржаноj 4. маjа 1992. године у Сараjеву, дан послиjе крвавог напада на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, предсjедник Грађанског виjећа БиХ Абдулах Коњициjа категорично jе затражио да се сви злочини почињени над Бошњацима окарактеришу као геноцид, наводи „Фокус“. Лист подсjећа да jе приjе те сjеднице у центру Сараjева убиjен српски сват, да су хрватско-муслиманске jединице упале у село Сиjековац и побиле српске цивиле, те да jе

Гротло jаме у Тушници

TUŠNICA

2. фебруар 2012.

                           Ћирилица U prvom izdanju ove knjige, zbog žurbe da se pojavi prije 11. avgusta 1991. godine, kada je u Livnu obavljena  sahrana posmrtnih ostataka  žrtava  ustaškog genocida, nijesu u potpunosti obuhvaćena i opisana sva gubilišta, sve jame i stratišta, niti do kraja istraženi  svi zločini. Tako sam, opet zahvaljujući Miću Radeti, u međuvremenu saznao da je i iz jame u Tušnici (mještani je zovu Jelovača,prim.B.S.), baš kao i iz jame Ravni dolac na Dinari, od oko pedeset ubačeih, spaseno njih četrnaestoro. Grotlo jame u Tušnici Najstarija među njima je, izgleda, bila Stana Raco, žena Jove Raca, rodom od Pažina iz Potoka. Od Pažina iz Potoka je bila i njena

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА