Понашање предсједнице Владе Хрватске Јадранке Косор након пресуде хрватским генералима, која умјесто да се пита ко је починио злочине у „Олуји“ критикује оне који су дали доказе, је дискредитација хрватске државе, рекао је Анто Нобило, познати хрватски адвокат. „То је погубно за Хрватску јер показује да се Косорова и њена влада идентифицирају с Туђмановим добом и да јој уопће нису проблем злочини који су се десили, него тко је доказе послао Хагу“, сматра Нобило. Он истиче да је хашка пресуда вјетар у леђа за процесуирање осталих злочина који су се десили након „Олује“. НН: Као и раније, поново се дешава да су у првом плану јавног дискурса осуђени за ратне

САРАЈЕВО, 26. АПРИЛА – Шеф Тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак очекује да Тужилаштво БиХ заврши започету истрагу и подигне оптужнице против високих официра Хрватске војске и ХВО-а због ратних злочина почињених над српским цивилима 1995. године након акције „Олуја“. Тушевљак је изразио наду да ће Тужилаштво БиХ након проведене истраге подићи оптужнице против бивших високопозиционираних официра Хрватске војске, али и других лица која су с њима учествовала у удруженом злочиначком подухвату на подручју РС. „Центар јавне безбједности /ЦЈБ/ Бањалука је 30. јуна 2009. године Тужилаштву БиХ поднио пријаву против 15 лица која су након акције `Олуја` извела операције `Маестрал` и `Јужни потез` када

Повјесничари различито тумаче антифашистичку борбу у Хрватској. Проф. др. сц. Твртко Јаковина, анализирајући ратни пут 10. загребачког корпуса има занимљиво стајалиште. Наиме, радио поруке које су двојица часника – један бивши аустроугарски пуковник, па војсковођа НДХ и други, командант партизанског батаљуна четири године послије – изговорили у студију Загребачког радија у Влашкој улици одредиле су новију хрватску повијест. Прво је Еуген Кватерник у име усташког вође Анте Павелића из просторија онога што је ускоро названо Хрватским круговалом 10. травња 1941., прогласио оснивање Независне Државе Хрватске. Четири године послије, 8. свибња 1945., пошто су јединице I. и II. југославенске армије, под заповједништвом Пеке Дапчевића и Коче Поповића, сломиле усташку обрану Загреба,

Важно је да млад човјек сада схвати да ако жели да успије да то мора да оствари успркос тешкоћама и борећи се и да нема већег блага ни среће од свога ближњега, коме ваља праштати и за кога се ваља жртвовати. Рекао је то у интервјуу „Гласу Српске“ надстојатељ манастира Морачник протосинђел Јован Ћулибрк. – Порука Васкрсења, да сила Божија још исцјељује наше боли и недостатке, да исцјељује наше срце у односима једног човјека према другом и мири нас са самима собом и међусобно, драгоцјена је поготово за генерацију рођену педесетих, која је трагична у томе што јој је много тога био олако обећано и испрва дато па узето –

БЕОГРАД, 23. АПРИЛА – Епископ далматински Фотиjе рекао jе да jе током пописа становништва у Хрватскоj уочено да су у неким диjеловима Срби против своjе воље уписивани као гркокатолици /униjати/. „Већ на почетку овог пописа уочене су неправилности према Србима и то наjвише у задарскоj жупаниjи. У селу Смилчићу код Бенковца у више кућа православних Срба људи су мимо своjе воље уписивани као гркокатолици“, истакао jе владика Фотиjе. Он jе за београдску „Политику“ рекао да се искрено нада да ће оваj случаj остати усамљен, али да треба сачекати коначне резултате пописа. Ако не би било слободе изjашњавања, каже епископ далматински, онда се попис становништва може претворити у своjу супротност и прећи

БЕОГРАД – Послије пресуде хрватским генералима у Хагу и констатације да је акција „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, наступила је нова невоља за Србе који су остали или се вратили у Хрватску, јер у тој земљи никада од „Олује“ није било израженијег говора мржње, изјавио је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. „Питамо се може ли се у оваквим околностима извршити попис становништва и могу ли Срби слободно изразити своју вјерску и националну припадност? Посебно говор мржње долази до изражаја када се гледају информативне емисије на Хрватској телевизији. У томе не предњаче само гости, на примјер пензионисани адмирал Давор Домазет Лошо или бивши министар Јуре Радић, него и

Иако је цијела Хрватска увријеђено вриснула због пресуде двојици генерала, заправо је у њој а не у Хаагу направљено све да буде тако, а међу онима што сада протестирају су и они који заправо ликују због овако високих казни. Хрватска је у шоку дочекала пресуду генералима Готовини и Маркачу. То је обавезна реченица која је протеклих дана преплавила наслове хрватских медија, па осим што су се и они сами ударнички трудили да допринесу том озрачју, заправо нису претјерали. Сви који нешто значе у политичком и јавном животу изјављују баш то, да су „шокирани“, укључујући и предсједника Иву Јосиповића, наводно врхунског правника који је, након што је на суђењу хрватским генералима

Један је припадник ХВ-а након „Олује“ бринуо о двије старице у једном од напуштених села Подинарја. „Једно јутро идем, а оне се не показују. Гдје су, мислим. Ја унутра, оне мртве. Полудио сам, знао сам тко је то направио…“, изјавио је ХХО-у Извјештај „Војна операција ‘Олуја’ и послије“, који је ХХО објавио 2001. и из којег су узети подаци које овдје наводимо, доказује да су се покајали многи цивили који су послушали Туђманов савјет да остану код својих кућа: у Сектору југ остао је 4.051 грађанин, а убијено је 15 посто, дакле око шест стотина, углавном стараца – поименце је наведено више од 400 људи, а за многе и точне

  Радић, за којег Хашки суд налази да је такођер био члан удруженог злочиначког потхвата, покушао је у коловозу те 1995. објаснити Туђману како се на опустјелим локацијама не би смјело допустити да ту „икад поновно буде више од десет посто Срба.“ Предсједник му је одговорио: „Нити десет посто“ Анте Готовина и Младен Маркач јесу били теренски извођачи удруженог злочиначког пот-хвата у љето 1995. године, о којему је своје мишљење прошлог тједна казао Хашки суд, но уједно смо се подсјетили да још увијек међу нама живи неколицина у том смислу чак одговорнијих персона из некадашњег државног врха. Прије свију других, наиме, уз пресуду тројици хрватских генерала спомиње се име потпредсједника